Godina 2024. određuje nam budućnost: Pola planete će glasati, a ovi izbori će biti važni za ceo svet
Predsednički izbori biće održani u SAD, Rusiji, Senegalu, Tunisu, Venecueli...
U svetu će ove godine izbore imati više od polovine stanovnika naše planete, budući da će se 2024. godine glasanja održati u najvećim zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Indije, u EU, ali i mnogim drugim zemljama.
Predsednički izbori biće održani u SAD, Rusiji, Senegalu, Tunisu, Venecueli, regionu Tajvana, Azerbejdžanu, Finskoj, Litvaniji, Gruziji, Slovačkoj.
U regionu, predsednički izbori biće održani u Rumuniji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji.
Kada se radi o parlamentarnim ili opštinskim izborima oni se očekuju u Ruandi, Gani, Južnoj Africi, Meksiku, Urugvaju, Indiji, Iranu, Austriji, Indoneziji, Belorusiji, Belgiji, EU, Litvaniji, Portugalu, Rumuniji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji.
Pročitajte još:
AP Photo/Bebeto Matthews
Lokalni izbori se očekuju u španskim pokrajinama Baskiji i Galiciji, Turskoj, nemačkim pokrajinama Saksoniji i Burgundiji, Irskoj, kanadskim provincijama Britanskoj Kolumbiji i Novom Brunsviku.
Osim parlamentarnih, predsedničkih i lokalnih izbora, održaće se izbori i u Ujedinjenim nacijama - za nestalne članice Saveta bezbednosti UN.
Ti izbori biće održani u drugoj polovini godine, tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Pet nestalnih članica biraju se na dvogodišnji period, a njihov mandat trajaće od 1. januara 2025. do 31. decembra 2026. godine.
Za sada, kandidati su Somalija i Mauricijus za Afriku, Pakistan za Azijsko-pacifičku grupu i Danska i Grčka za Evropu.
Oči sveta uprte u Ameriku
Predsednički izbori u SAD biće održani 5. novembra 2024. godine.
Izbori za predsednika SAD održavaju se svake četiri godine, prvog utorka u novembru, a na njima mogu da se kandiduju samo oni američki državljani koji su rođeni na tlu SAD i koji su rođenjem postali njeni građani, koji u trenutku kandidovanja imaju najmanje 35 godina i imaju kontinuirano prebivalište u SAD poslednjih 14 godina.
Sva relevantna istraživanja sprovedena tokom 2023. pokazala su da će i 47 predsednik doći iz redova dve najveće i ključne partije - Demokratske ili Republikanske.
Kokusi, konvencije i superutorak
Izborni proces počinje održavanjem tzv. kokusa i unutarstranačkih izbora, koji počinju u januaru (15. januara održaće se kokusi Republikanske partije u Ajovi) i traju do juna, pri čemu je najvažniji datum 5. mart - takozvani "superutorak", kada veliki broj američkih saveznih država glasa na unutarpartijskim izborima.
Ti unutarpartijski izbori se okončavaju nacionalnim konvencijama gde svaka partija bira kandidata za predsedničke izbore, koji tada obelodanjuje ko će biti njegov kandidat za potpredsednika, nakon čega zvanično počinju kampanje izabranih kandidata u celoj zemlji.
Među ključne događaje kampanje ubrajaju se predsedničke debate, a u poslednjih nekoliko decenija uobičajeno je da se organizuju tri predsedničke debate, kao i jedna debata na kojoj učestvuju kandidati za potpredsednika.
Izborni dan odvija se, prema tradiciji, prvog utorka nakon prvog ponedeljka u novembru kada građani izlaze na izbore, ali tada, suštinski glasaju za delegate u svojim saveznim državama, koji će predstavljati konkretnu državu na Elektorskom koledžu, gde se zapravo bira predsednik SAD.
Ukupno 538 elektora, prema tradiciji, prvog ponedeljka nakon druge srede u decembru, okuplja se u okviru Elektorskog koledža kada daju svoje glasove za predsednika i potpredsenika, kojima je potrebno 270 glasova elektora za pobedu.
Nakon toga, na zajedničkoj sednici Senata i Predstavničkog doma SAD 6. januara, potpredsednik SAD, odnosno predsednik Senata otvara sertifikate po azbučnom redu država iz kojih dolaze, daje ih "kazivačima", odnosno dvojici iz Predstavničkog doma i dvojici iz Senata, koji prebrajaju glasove, a u slučaju da ni jedan kandidat ne osvoji potrebnu većinu, Predstavnički dom bira predsednika, a Senat potpredsednika.
AP Photo/Charlie Neibergall
Inauguracija, odnosno dan kada predsednik i potpredsednik polažu zakletvu i zvanično počinju sa vršenjem dužnosti, održava se 20. januara.
Kada je reč o kandidatu Republikanske partije, sva relevantna istraživanja u poslednjih godinu dana jasno govore da je u izrazitoj prednosti bivši američki predsednik Donald Tramp, kojem ankete neretko dodeljuju i do 50 odsto podrške više nego prvom narednom pratiocu. Tramp je u međuvremenu odlučio da odustane od unutarstranačkih debata jer smatra da glasači već vrlo dobro znaju ko je on i da ne želi da gubi vreme na događaje koje smatra prilično dosadnim.
Ipak, naišao je i na brojne prepreke, tako da se pored brojnih optužnica koje mu se stavljaju na teret suočio i sa brisanjem sa glasačkih listića. Mejn i Kolorado su odlučili da njegovo ime ne može stajati na njihovim glasačkim listićima tako da ostaje da se vidi da li će se toj kontroverznoj odluci pridružiti još neka savezna država što bi moglo da utiče na njegov izborni rezultat.
AP Photo/Charlie Neibergall
Sa druge strane, nema neizvesnosti da će demokratski kandidat ponovo biti aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden i gotovo da nema članova Demokratske stranke koji bi eventualno mogli da ugroze njegovu kandidaturu.
Uprkos godinama i čestim gafovima, koji govore u prilog demenciji, Bajden nije izgubio podršku donatora i saradnika.
Robert F. Kenedi je 9. oktobra saopštio da će se nadmetati kao nezavisni kandidat, a ne kao član Demokratske partije.
AP Photo/Matt York
Istraživanje portala "RealCleaPolitics" pokazuje da dve petine Amerikanaca smatraju da predsednik dobro obavlja svoj posao, jedna petina je zadovoljna radom Kongresa, a tek svaki četvrti građanin SAD veruje da ta zemlja ide u dobrom pravcu, što ukazuje da predstoje izbori koje će obeležiti borba za takozvane "kolebljive" države.
AP Photo/Stephanie Scarbrough
U velikom broju savezničkih država postoji tradicija glasanja za kandidata jedne od dve ključne partije, pa tako republikanski kandidat tradicionalno pobeđuje u Juti, Južnoj Karolini ili Viskonsinu dok su demokrate uspešnije u Kaliforniji, Njujorku, Vašingtonu.
Šta ako neko umre?
Budući da su i Tramp i Bajden u poznim godinama - 77 i 81 ukoliko se ozbiljno razbole ili umru posle izbornog dana, a pre inauguracije, umesto izabranog predsednika potpredsednik bi položio zakletvu, ali bi morao da imenuje potpredsednika koji bi ga zamenio i koga Kongres odobri.
Ukoliko nijedan predsednički kandidat ne osvoji bar 270 izborničkih glasova, onda se bez obzira na učinak ostalih predsedničkih kandidata on bira u Predstavničkom domu.
U tom slučaju za predsednika glasaju državni predstavnici, a kandidat koji osvoji većinu predstavnika iz te države dobija jedan glas odatle.
Zvanični rezultati glasanja za predsednika biće objavljeni 6. januara 2025.
Profimedia
Evropski izbori
Građani EU će od 6. do 9. juna 2024. godine birati 720 poslanika za novi petogodišnji mandat u Evropskom parlamentu, na izborima koji mnogi vide kao test podrške desničarskim strankama, nakon nedavnih izbornih uspeha tih partija u Holandiji, Italiji, Finskoj i Švedskoj.
Izbori za Evropski parlament (EP), koji će biti održani u svih 27 država članica EU predstavljaju najveće transnacionalno glasanje na svetu. Poslanici u Evropskom parlamentu, jedinoj demokratski izabranoj instituciji bloka, predstavljaju 450 miliona ljudi koji žive u EU.
Na evropskim izborima 2024. godine biće izabrano ukupno 720 poslanika za Evropski parlament, za 15 više u odnosu na 705 poslanika u odlazećem sastavu EP.
AP Photo/Jean-Francois Badias
Poslanici EP oblikuju i odlučuju o novim zakonima EU, glasaju o trgovinskim sporazumima sa zemljama van EU, proveravaju rad EU institucija i kako se troši novac od poreza, a pokreću i istrage o određenim pitanjima, navodi se na sajtu EP.
Evropski parlament će, nakon izbora, glasati o tome ko će biti na čelu naredne Evropske komisije, a očekuje se da će se sadašnja predsednica Ursula fon der Lajen ponovo kandidovati na tu funkciju.
EP odobrava i sastav Evropske komisije, uključujući visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu poitiku.
AP Photo/Andy Wong
Uoči pripreme EU za izbore za Evropski parlament, sve više se govori o jačanju krajnje desnice u Evropi, posebno nakon pobede desničarske Partije za slobodu (PVV) Gerta Vildersa na parlamentarnim izborima u Holandiji, ali i nakon izbornih pobeda desničarskih i evropskeptičnih strana u Italiji, Finskoj i Švedskoj.
Ankete ukazuju na naginjanje birača udesno, a prema nedavnim projekcijama Politika, grupa Identitet i demokratija (ID), koja okuplja stranke desnice i ekstremne desnice u EP i trenutno broji 76 poslanika, imaće 89 poslanika u novom sazivu Evropskog parlamenta.
AP Photo/Daniel Cole
Ova poslanička grupa, čiji su članovi Nacionalni skup Marin Le Pen, Alternativa za Nemačku i Liga Matea Salvinija, boriće se za mesto treće po veličini partije u EP, dok je prošli put bila peta, pokazuju i prethodno objavljena predviđanja Europe Elects, koji objedinjuje nacionalne ankete, a koja je sredinom decembra preneo Fajnenšal tajms.
Kao drugog pobednika izbora u EP, Europe Elects vidi Evropske konzervativce i reformiste (ECR), čiji je član italijanska premijerka Đorđa Meloni. Ovaj klub poslanika će, precizira se u projekcijama Politika s kraja decembra, imati 78 mesta u novom sazivu EP.
Kada je reč o proevropskim grupama Evropska narodna partija, Progresivna alijansa socijalista i demokrata i Obnovimo Evropu očekuje se smanjivanje broja njihovih poslanika, dodaje FT.
AP Photo/Manu Fernandez
Ostale političke grupacije imaće manje od 45 poslanika u EP, uključujući Zelene/Evropski slobodni savez kojima se očekuje da će pripasti 44 poslanika, što je značajan pad u odnosu na sadašnja 72 poslanika.
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj nedavno je upozorio da bi izbori za Evropski parlament u junu 2024. mogli bi da budu sudbonosni kao što je predsednička trka u SAD i dodao da veruje da bi strah birača od nepoznatog mogao da ih navede da podrže desničarske populističke partije.
Kako se biraju poslanici EP?
Poslanici u EP biraju se prema nacionalnim izbornim sistemima, ali oni moraju da poštuju određene zajedničke odredbe utvrđene zakonima EU, kao što je proporcionalna zastupljenost.
Broj članova izabranih u svakoj zemlji zavisi od veličine stanovništva, pri čemu manje zemlje dobijaju više mesta nego što bi to podrazumevala stroga proporcionalnost.
Svaka zemlja EU može da ima najmanje šest, a najviše 96 poslanika.
Kada je reč o tome koja pitanja birači vide kao prioritet, njih 36 odsto kaže da je to borba protiv siromaštva, 34 odsto javno zdravlje, 29 odsto klimatske promene, a 18 odsto imigracija.
Rusija i Ukrajina
Veoma značajni izbori trebalo bi da budu održani i u dve zaraćene zemlje, Rusiji i Ukrajini.
Ipak, kako je Ukrajina i dalje u ratnom stanju, glasanje će najverovatnije biti odloženo iako je trebalo da se organizuje na proleće. Predsednik Vladimir Zelenski je istakao da bi održavanje izbora u vreme rata bilo kranje neodgovorno.
AP Photo/Efrem Lukatsky
Sa druge strane, Rusi će birati predsednika 17. marta. Nema sumnje da je predsedniku Vladimiru Putinu otvoren put do još jednog mandata, a u međuvremenu je više od 30 ljudi podnelo prijavu za kandidaturu.
Samostalni kandidati moraju da podnesu dokumentaciju i da obezbede podršku grupe građana, što je učinio i aktuelni predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. Sledeća obaveza je prikupljanje 300.000 potpisa podrške za kandidaturu i dostavljanje Centralnoj izbornoj komisiji do 31. januara sledeće godine.
Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Kandidatima koje predloži politička stranka potrebno je 100.000 potpisa. Predsednički izbori u rusiji biće održani od 15. do 17. marta 2024. godine.
Prema određenim analizama, ishod rata u Ukrajini, odnosno postizanje određenog mirovnog sporazuma, biće moguće najverovatnije tek posle predsedničkih izbora u Americi.
Neprikosnoveni Putin
Putin na predstojećim izborima neće biti kandidat ni Jedinstvene Rusije, niti Pravedne Rusije, već će nastupiti kao samostalni kandidat, a dosad je sakupio već više od pola miliona potpisa.
Kada je reč o protivkandidatima, među njima je opozicioni lider Aleksej Navaljni, najveći kritičar Putina, koji je osuđen na 30 godina zatvora zbog ekstremizma i trenutno se nalazi u kaznenoj koloniji na severu Urala.
Drugi kandidat za koga su pojedini analitičari procenjivali da bi mogao da bude izazov za Putina je bivša TV novinarka Jekaterina Duncova, ali je Vrhovni sud Rusije 27. decembra odbacio njenu kandidaturu zbog "brojnih nepravilnosti" u dokumentima koje je priložila.
AP Photo/Dmitri Lovetsky
Putin, prema procenama analitičara i na osnovu rezultata istraživanja javnog mnjenja, važi za aspolutnog favorita na izborima, a tome u prilog svedoči i izjava Leonida Sluckog, koga je kandidovala njegova Liberalno-demokratska partija, a koji je, kako su preneli ruski mediji, rekao "da ne sanja o tome da na izborima pobedi Putina".
Putinov predsednički mandat ističe 7. maja, a do sada je četiri puta biran na mesto predsednika Rusije - 2000, 2004, 2012. i 2018. godine.
Putin zapravo vodi Rusiju kao predsednik ili premijer još od 1999. godine, kada je u avgustu postao vršilac dužnosti premijera, a nakon toga mu je tadašnji predsednik Boris Jeljcin ustupio mesto predsednika u novogodišnjoj noći.
Bio je predsednik dva četvorogodišnja mandata pre nego što se povukao 2008. godine, pošto mu Ustav nije dozvoljavao da se kandiduje za još jedan predsednički mandat.
Podržao je Dmitrija Medvedeva, koji ga je zamenio na mestu predsednika, dok je Putin po drugi put preuzeo ulogu premijera.
Alexei Nikolsky, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Ponovo je preuzeo predsedničku funkciju 2012. godine.
Njegova kandidatura za peti mandat omogućena je nakon što je Državna duma 2021. godine usvojila amandmane na Ustav prema kojima se, između ostalog, ograničavanje broja mandata na osnovu kojih jedna osoba može vršiti dužnost predsednika Rusije odnosi na aktuelnog lidera zemlje bez uzimanja u obzir njegovih prethodnih predsedničkih mandata.
Ankete i istraživanja javnog mnjenja koje objavljuju ruski državni mediji pokazuju da Putin uživa podršku oko 80 odsto građana, što je više nego pre početka rata u Ukrajini i mnogi smatraju da je njegova pobeda izvesna već u prvom krugu.
U Rusiji pravo glasa ima oko 110 miliona građana. Centralna izborna komisija saopštila je da će rezultati predsedničkih izbora biti utvrđeni najkasnije do 28. marta.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari