"Boris Džonson je došao u Kijev i rekao da ništa ne potpisujemo": Kako je rat u Ukrajini mogao da se završi još prošlog proleća?

Bivši premijer Velike Britanije Boris Džonson igrao je ključnu ulogu u zaustavljanju mirovnih pregovora Ukrajine i Rusije, izjavio je David Arahamija, poslanik vladajuće ukrajinske partije Sluga naroda.

On je prošle godine predvodio ukrajinsku delegaciju koja je sa Rusijom došla nadomak mirovnog sporazuma. Sastanci su se održavali u Belorusiji i Turskoj, samo nekoliko nedelja nakon što su ruske trupe ušle u Ukrajinu u februaru 2022.

Iako su detalji miniranja pregovora prilično ignorisani u zapadnim medijima, Arahamija je slobodno o tome govorio u emisiji za kanal "1+1".

- Cilj Rusije je bio da izvrši pritisak na nas tako da prihvatimo status neutralnosti. To je bilo ključno za njih, kao i da se obavežemo da nećemo stupiti u NATO. Tome su se nadali do poslednjeg trenutka, bili su spremni da obustave rat ukoliko pristanemo na taj uslov. Sve ostalo je bila retorika i politička priča o denacifikaciji i slično - rekao je ukrajinski zvaničnik.

Međutim, Kijev nije verovao Moskvi da će ispuniti svoju reč i nije želeo da se postigne dogovor bez "bezbednosnih garancija" treće strane, tvrdi Aramija.

- Prvo, da bismo to sproveli u delo, trebalo bi da se izmeni Ustav. Naš put ka NATO se nalazi u Ustavu. Drugo, nije bilo garancija da će Rusija zaista učiniti sve što je obećala. Nismo želeli da nešto potpišemo, udaljimo se, da se svi opuste i onda oni ponovo napadnu još bolje pripremljeni. Stoga, morali smo to da razmotrimo, da se sa apsolutnom sigurnošću to ne može dogoditi. Ne postoji takva sigurnost - rekao je.

Kako je dodao, ključnu ulogu u stopiranju pregovora odigrao je Boris Džonson.

- Kada smo se vratili iz Istanbula, Džonson je došao u Kijev i rekao da ne treba ništa da potpišemo sa Rusima. Rekao je da treba da nastavimo da se borimo - naveo je.

Nacrt sporazuma je već bio napravljen i Aramija ga je potpisao u Istanbulu, a o tome su ukrajinski mediji izveštavali još u maju prošle godine.

Profimedia

Ukrajina je odbacila preliminarni dogovor čim su se ruske trupe povukle iz okoline Kijeva, kao gest dobre volje. To je okarakterisano kao velika ukrajinska vojna pobeda, što je bio znak da zapadni saveznici mogu da nastave sa slanjem vojne i finansijske pomoći.

Inače, mediji su u to vreme prenosili da se o pitanjima bezbednosnih garancija diskutovalo tokom pregovora, a pod tim se podrazumevalo da bi jemci mira bile stalne članice Saveta bezbednosti UN zajedno sa Turskom, Nemačkom, Kanadom, Italijom, Poljskom i Izraelom.

Detalji tih predloga još stoje na zvaničnom sajtu predsednika Ukrajine.

Ipak, od svega se odustalo, a u međuvremenu je u ratu stradalo oko 500.000 ljudi.

Šta je otkrio Benet?

Naftali Benet, nekadašnji izraelski premijer, u februaru ove godine je u jednom podkastu pet sati govorio o greškama koje je napravio, unutrašnjoj politici, ali i sukobu u Ukrajini.

Kada se zaratilo u Ukrajini, Benet je bio premijer, a postao je prvi strani političar koji je tokom sukoba posetio ruskog lidera Vladimira Putina u Moskvi. Nadao se da će moći da se nametne kao posrednik i da reši situaciju. Osim toga, u Moskvu je sa saradnikom, ministrom Zeevom Elkinom, otputovao na sabat, što prema jevrejskim pravilima ne bi trebalo da se radi. Ipak, postoje izuzeci kada je reč o medicinskim ili bezbednosnim razlozima.

Velike reakcije javnosti izazvala je Benetova izjava u podkastu da je Putin obećao da neće ubiti ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

Kako je istakao, Putin se složio da neće tražiti razoružavanje Ukrajine, a navodno, istog vikenda se Zelenski složio da neće gurati ukrajinu u NATO.

- Sve što sam radio u posredovanju bilo je koordinisano sa SAD, ali i Francuskom, Nemačkom i Velikom Britanijom - objasnio je.

Benet je istakao da su pregovori Rusije i Ukrajine bili mogući u proleće 2022. godine, ali da su prekinuti na inicijativu zapadnih zemalja.

Stavovi zapadnih lidera bili su podeljeni u pogledu daljih koraka.

- Vidite, svaki lider ima svoj pristup. Mogu se podeliti lideri na one koji se pridržavaju linije: "Moramo da odbijemo Putina" i na one koji kažu: "Hajde, svi smo mi gubitnici u ratu". Boris Džonson se zalagao za radikalnije mere, a Makron i Šolc su bili pragmatičniji. Bajden je podržavao oba pristupa - prisetio se Benet.

Prema njegovim rečima, i sam se u to vreme držao neutralnog stava. 

AP Photo/Ariel Sćalit

- Ovo pitanje nije bilo u okviru naših nacionalnih interesa. Ja sam samo izvođač i posrednik. Amerika odlučuje za mene po ovom pitanju, ne postupam po sopstvenom nahođenju. Sve moje radnje su do najsitnijih detalja usaglašene i sa Sjedinjenim Državama, i sa Nemačkom, i sa Francuskom - rekao je bivši premijer, a zatim odgovorio potvrdno na pitanje da li su pregovori prekinuti zbog Zapada.

- Uglavnom, da. Oni (Zapad) su prekinuli pregovore. Tada mi se učinilo da su pogrešili, a sada ću reći da je prerano za izvođenje zaključaka - rekao je izraelski političar.

On smatra da su tada pregovori još mogli da dovedu do pozitivnog ishoda.

Benet je otkrio da je tokom pregovora pripremljeno nekoliko nacrta sporazuma između Ruske Federacije i Ukrajine.

- Da, imali smo 17-18 nacrta. Nismo dozvolili da procure u javnost - rekao je on.

Podsetimo, Boris Džonson je posetio Kijev u aprilu 2022. tražeći od Zelenskog da ne pregovara sa Rusijom. Prema pisanju Ukrajinske pravde, čak je rekao da, ukoliko Ukrajina pristane na sporazum, zapadni saveznici Kijeva neće biti spremni na to.

AP Photo/Efrem Lukatsky

- Posle pregovora u Istanbulu, nismo mislili da će ovaj rat toliko trajati. Međutim, nakon sastanka ministara spoljnih poslova članica NATO-a, ostao je utisak da NATO želi da se rat nastavi i da se Rusija oslabi. Ne mare mnogo za situaciju u Ukrajini - istakao je turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu prošlog aprila.

Putin pokazao dokumente

Ruski lider Vladimir putin je ovog leta tokom sastanka sa afričkim liderima u Sankt Peterburgu prvi put pokazao nacrte dokumenata o kojima su ruski i ukrajinski predstavnici diskutovali u Turskoj pre godinu dana.

Dokument, nazvan Sporazum o trajnoj neutralnosti i bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, potpisala je ukrajinska delegacija, poručio je Putin.

U sporazumu stoji da Ukrajina mora da ubaci "trajnu neutralnost" u svoj Ustav, a Rusija, SAD, Velika Britanija, Kina i Francuska su navedene kao jemci.

Pavel Bednyakov/Photo host Agency RIA Novosti via AP

Putin je pokazao i predloge obe strane o tome koliko bi Ukrajina trebalo da broji vojnika u mirnodopsko vreme, kao i koja bi bila veličina njene vojne opreme. Moskva je predložila 85.000 vojnika i 15.000 pripadnika Nacionalne garde, a Kijev je predložio da bi ukrajinska vojska trebalo da ima do 250.000 vojnika.

Strane su takođe pregovarale i o broju antitenkovskog naoružanja, protivvazdušnim sistemima i drugoj opremi.

Putin je Ukrajinu nazvao odgovornom za sabotažu pregovora.

- Nakon što smo povukli trupe iz Kijeva, kao što smo i obećali, kijevske vlasti su svoja obećanja bacile u đubre. Od svega su odustali. Gde su garancije da i u budućnosti neće odustajati od sporazuma? Ipak, čak i u tim uslovima, nikada nismo odbili da pregovaramo - rekao je ruski predsednik.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi