Šta je hvatanje ugljenika i koliko je korisno za ublažavanje klimatskih promena?

Britanski mediji u poslednjih nekoliko dana pojačano pišu o izgradnji revolucionarne elektrane koja će biti aktivirana u Ujedinjenom Kraljevstvu, a čiji cilj će biti da se zaustavi odlazak ugljen-dioksida (CO2) u atmosferu.

Lokacija postrojenja za hvatanje ugljenika još nije saopštena, a mnogi se pitaju koliko će ono uopšte biti korisno u zemlji koja je među 20 najvećih zagađivača na svetu.

Kako funkcioniše hvatanje ugljenika?

Sagorevanje fosilnih goriva poput nafte, gasa i uglja za proizvodnju električne energije emituje CO2, koji je glavni pokretač klimatskih promena.

Proces hvatanja ugljenika zaustavlja oslobađanje većine proizvedenog CO2 i on se ili ponovo koristi ili se skladišti pod zemljom.

Vlada Velike Britanije želi novu elektranu u kojoj se ugljen-dioksid hvata i skladišti ispod Severnog mora - bilo u starim rezervoarima nafte i gasa, bilo u propusnim stenama poznatim kao slani izdani.

Zašto je potrebno hvatanje ugljenika?

Profimedia

Elektrane za sakupljanje ugljenika deo su vladine obaveze da ukloni ugljenik iz proizvodnje električne energije u Velikoj Britaniji do 2035. Ona se nada da će izgraditi barem jednu do sredine 2020-ih, iako sada izgleda malo verovatno da će taj rok biti ispoštovan.

U poslednjoj deceniji došlo je do velike ekspanzije obnovljivih izvora energije, posebno upotrebe vetra na moru, ali nerešeno pitanje ostaje šta raditi kada vetar ne duva.

Elektrane za hvatanje ugljenika smatraju se delom rešenja, zajedno sa povećanom upotrebom nuklearne energije i drugih tehnologija koje se brzo razvijaju.

Koliko će CO2 ukloniti elektrana?

Velika Britanija je 2021. emitovala 425 miliona tona CO2. To je skoro duplo više nego 1990.

Količina koju ove elektrane mogu da prikupe veoma je mala u poređenju sa tim.

Profimedia

Nijedno od tri predložena postrojenja za hvatanje ugljenika ne tvrdi da može da uhvati više od dva miliona tona godišnje, dok je britanska vlada postavila cilj da uhvati između 20 i 30 miliona tona CO2 godišnje do 2030.

Koliko će koštati hvatanje ugljenika?

Tehnologija postoji decenijama. Uglavnom se koristi u industrijama u kojima se zarobljeni CO2 može ponovo koristiti, na primer za izbacivanje nafte i gasa iz podzemnih rezervi.

Ne postoje takvi planovi za korišćenje CO2 iz novih predloženih elektrana.

Cena nove gasne elektrane u Kadbiju, koja obezbeđuje struju za skoro milion domova, iznosi 350 miliona funti.

Ketrin Ro iz energetske kompanije SSE rekla je za Bi-Bi-Si da bi izgradnja gasne elektrane slične veličine sa hvatanjem ugljenika otprilike udvostručila cenu.

Ima onih koji smatraju da je hvatanje ugljenika preskupo i veruju da bi novac bilo bolje potrošiti na obnovljive izvore energije i skladištenje energije (kao što su baterije).

Profimedia

- Ove elektrane izgledaju kao još jedan izgovor za vladu da pokaže prednost svojim prijateljima u industriji nafte i gasa, čineći energiju skupljom na štetu svih drugih - kaže doktor Dag Par iz udruženja "Grinpis Ujedinjeno Kraljevstvo".

Da li druge zemlje hvataju ugljenik?

U septembru 2022. postojalo je samo 30 objekata za hvatanje ugljenika u svetu, prema izveštaju Global CCS instituta.

Skoro svi oni su vezani za industrijska postrojenja koja obavljaju delatnosti kao što su prerada prirodnog gasa ili proizvodnja đubriva.

Kada bude izgrađen, nadamo se da će druge industrije koristiti cevovod britanske elektrane za skladištenje CO2 ispod Severnog mora.

Jedina elektrana za sakupljanje ugljenika koja trenutno radi je elektrana na ugalj na "Boundary Dam" na zapadu Kanade.

Profimedia

Međutim, u razvoju je nekoliko elektrana na gas za sakupljanje ugljenika sličnih onima predloženim u Velikoj Britaniji, uglavnom u SAD.

Koje su opcije?

Postoji veliki broj različitih načina na koje se CO2 može potencijalno ukloniti iz vazduha. Međutim, nije dokazano da ijedna tehnološka metoda pomaže u velikom obimu.

Bioenergija sa hvatanjem i skladištenjem ugljenika najistaknutiji je tehnološki metod u izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC). Ovde se drveće uzgaja da bi uhvatilo CO2 pre nego što se spali u postrojenju za dobijanje energije. Emisije iz postrojenja se prikupljaju i trajno skladište pod zemljom, što je praksa poznata kao hvatanje i skladištenje ugljenika (CCS).

Još jedna tehnološka metoda o kojoj se mnogo raspravlja za uklanjanje CO2 iz atmosfere jeste direktno zahvatanje vazduha (DAC). Tehnika koristi mašine za izvlačenje CO2 direktno iz vazduha. Ako se ovaj CO2 trajno skladišti pod zemljom uz korišćenje CCS, ukupne emisije su negativne. Ogromna većina investicija između 2020. i 2022. bila je fokusirana na ovaj oblik uklanjanja CO2.

Profimedia

Alkalizacija okeana je još jedan predloženi proces koji bi uključivao dodavanje alkalnih materijala u okean kao što su silikatne ili karbonatne stene da bi se povećala količina CO2 koju upija. Slično tome, okeansko đubrenje bi uključivalo stimulisanje rasta fitoplanktona u okeanu kako bi se poboljšalo skladištenje ugljenika.

Uprkos tome što su mnogo izvikane, ove "nove" metode CO2 su zapravo i dalje u povoju. Stiv Smit, izvršni direktor Okford Net Zero i CO2RE na Univerzitetu u Oksfordu i vodeći autor procene uklanjanja CO2, primetio je da čak i kombinovanje svih gore navedenih metoda uklanja samo dva miliona tona CO2 godišnje, što je iznos jednak 0,005 odsto globalnih emisija fosilnih goriva i cementa 2022. godine.

Prema proceni uklanjanja CO2, hvatanje pomoću ovih metoda treba da poraste za četiri do šest puta do sredine veka da bi se ispunili temperaturni ciljevi Pariskog sporazuma.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi