Kako se živi u "svetskoj prestonici polarnih medveda": Leda je sve manje, a to je predznak zabrinjavajuće budućnosti

- Medvedi znaju da će se led vratiti uskoro - rekla je Alisa Mekol iz organizacije "Polar Bears International" (PBI).

Alisa i njen tim borave u kanadskom Arktiku, nadomak mesta Čerčila, u Manitobi, koje nosi titulu "svetske prestonice belih medveda", gde posmatraju ove životinje.

U ovom području svakodnevni život određuje blizina medveda naseljenim zajednicama. Meštani imaju čak i kante "otporne na medvede", kao i patrolu koja prati decu tokom Noći veštica, recimo, kada skupljaju slatkiše.

Profimedia

Uobičajeno je da građani ostavljaju automobile otključane jer bi upravo tu mogli da se sakriju ukoliko naiđu na zalutale medvede.

Čerčil se nalazi u ledenom zalivu Hadson, a medvedi ga koriste kao platformu za lov na foke. Međutim, sezona bez leda se sve više produžava, pa životinje ne mogu da love.

Oko 2.000 kilometara južno od Montreala, svetski ministri su se okupili na samitu UN o biodiverzitetu kako bi postigli sporazum kojim bi se zaštitili divlji predeli i smanjile posledice uništavanja prirode.

Simbol klimatskih promena

U međuvremenu, polarni medvedi su postali simbol klimatskih promena. Svetska prestonica polarnih medveda jednostavno je postala prevruća za njih.

Profimedia

Naučnici predviđaju da će se do 2050. godine deo godine u kome nema leda toliko produžiti da će životinje gladovati.

- Imajući u vidu poslednje dve decenije, led se formira sve kasnije i kasnije i lomi se ranije u proleće. Tako da ova sezona, koja se nalazi u sredini, kada su medvedi na kopnu i ne mogu da steknu priliku za lov, produžava se sve više, uz zagrevanje - rekao je Flavio Lehner iz PBI.

Medvedi zavise od foka kako bi imali energiju. Mečke podižu mladunce kojima su potrebne neophodne masti.

- Kada 180 dana nema ledenog pokrivača, počinjemo da vidimo posledice po razmnožavanje. U budućnosti ćemo videti pad u brojkama jer ne mogu više toliko uspešno da se razmnožavaju - rekao je.

Ovi svaštojedi će jesti bilo šta čega se dohvate na kopnu, uključujući bobičasto voće, jaja, male glodare, ali i jelene. Međutim, ništa ne može da zameni foke.

AP Photo/The Canadian Press, Jonathan Hayward

Klimatske promene medvede približavaju ljudima što mesta poput Čerčila pretvara u krajnje rizična, po obe strane.

Studija Američkog geološkog zavoda, koristeći se podacima sa ogrlica na više od 400 polarnih medveda na Aljasci, pokazala je koliko vremena provode na kopnu. Utvrđeno je da se to vreme značajno povećalo poslednjih decenija.

- Osamdesetih su polarni medvedi samo nekoliko nedelja provodili na kopnu svakog leta. Danas, to traje oko dva meseca svake godine - rekla je biolog Karin Rod.

Osim toga, meštani severnih naselja na Aljasci ove životinje viđaju sve ranije.

Šta se mora učiniti?

Sudbina Čerčila zavisi od toga šta će bilo koja zemlja na svetu učiniti povodom smanjenja emisije štetnih gasova.

AP Photo/THE CANADIAN PRESS/Jonathan Hayward

- Formiranje leda snažno zavisi od temperature, a temperatura zavisi od toga koliko gasova emitujemo u atmosferu. Tako da, sa naučne tačke gledišta, postoji divna veza između toga kako emitujemo gasove i šta to znači za led i polarne medvede - poručio je Lehner.

Alisa Mekol je rekla da je populacija meveda u zapadnom delu zaliva Hadson opala za 30 odsto u poslednjih 30 do 40 godina zato što životinje imaju sve manje pristupa ledenom pokrivaču.

- Oni nas upozoravaju šta će se dogoditi polarnim medvedima koji žive na severnijim područjima, gde su ledene zime i dalje duže - dodala je.

Lehner je napomenuo da ideja o uvođenju nacionalnog parka nije loša, ali da to neće pomoći ukoliko se ekosistem fundamentalno promeni usled klimatskih promena.

- To nisu odvojena pitanja, ukoliko brinete o životinjama, ukoliko brinete o očuvanju životne sredine, onda morate da se pozabavite i klimatskim promenama - zaključio je za BBC.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi