Daleko od raja: Paklene posledice klimatskih promena već razaraju Novi Zeland, a prognoze su još strašnije

Zaliv Hok na Novom Zelandu poznat je po svom finom vinu, ali mnogi vinogradi u regionu su sada pod vodom, zajedno sa kućama i putevima nakon ciklona Gabrijel.

Sistem ciklona nije stigao do Novog Zelanda, ali je izazvao široko rasprostranjena razaranja, ubivši najmanje pet ljudi, raselivši hiljade, uništivši puteve i prekinuvši pristup manjim zajednicama na severoistoku zemlje.

Premijer Kris Hipkins preleteo je u četvrtak područja pogođena poplavama i rekao da je „velika" šteta jasno pokazala da je zemlja nespremna za ekstremne vremenske prilike i da ima toga što bi trebalo da se uradi.

- Govorimo o putevima, govorimo o telekomunikacijama, govorimo o struji i energiji. Nema sumnje da nas čekaju veliki izazovi - rekao je on prilikom posete poplavama razorenom gradu Gizbornu.

- Ne možemo da nastavimo putem kojim smo išli. Biće još ovakvih vremenskih događaja. Zato moramo biti spremni - dodao je on.

Hipkins nije pomenuo klimatsku krizu, ali je njegov ministar za klimatske promene Džejms Šo jasno ukazao na nju u emotivnom obraćanju parlamentu dva dana ranije.

AP photo

- Mislim da se nikada nisam osećao tako tužno ili toliko ljuto zbog izgubljenih decenija koje smo proveli prepirući se i raspravljajući o tome da li su klimatske promene stvarne ili ne. Očigledno su sada ovde i ako ne reagujemo, biće još gore - rekao je Šo u utorak.

Ono što je ovonedeljno razaranje učinilo toliko šokantnim jeste što je do njega došlo samo dve nedelje nakon potopa u Oklandu, najvećem gradu u zemlji koji broji 1,7 miliona stanovnika.

Pljusak je izazvao iznenadne poplave i klizišta i postavio je januar 2023. na vrh liste najvlažnijih meseci na Novom Zelandu, iako je on dosad bio jedan od najsušnijih meseci u godini.

Gradovi na rekama sve ugroženiji

Mnogi gradovi na Novom Zelandu nalaze se na obalama reka, zahvaljujući kojima zemlja funkcionalno koristi prednosti svojih luka i trgovačkih puteva, ali u vreme jakih kiša korita prete da se izliju i voda postaje opasna.

- Novi Zeland je izgradio mnoga naselja na poplavnim ravnicama - veliki deo stanovništva živi blizu reka koje imaju tendenciju da poplave. Postoji stav da možemo da izgradimo nasipe koji će zaštititi zajednicu, što oni uglavnom i čine sve dok ne dođe do ekstremnijeg događaja - rekao je Džejms Renvik, istraživač vremenskih prilika i klime sa Univerziteta Viktorija u Velingtonu.

AP photo

Očekuje se da će te zaista ozbiljne nepogode postati češće kako se globalne temperature budu povećavale. Novi Zeland leži na jugu Tihog okeana i podložan je tropskim ciklonima koji se obično formiraju na severu, ali mogu uticati na bilo koji deo zemlje na svom putu. Ove nedelje severoistok je pretrpeo najveći udar jer je ciklon Gabrijel podigao vetrove i doneo dane kiše.

La Ninja, vremenski fenomen koji je posledica klimatskih promena i koji se ispoljava u većim temperaturama vazduha i mora, takođe je doprineo snazi Gabrijela.

Sem Din, glavni naučnik na Nacionalnom institutu za istraživanje vode i atmosfere (NIVA), rekao je da klimatske promene neće nužno povećati učestalost tropskih ciklona, ali da će ih sigurno ojačati.

- Pojavljuju se kada su temperature površine mora veće nego što su bile. Atmosfera je toplija i zadržava više vlage, tako da imaju samo više goriva, više energije na raspolaganju, što ih čini intenzivnijim i štetnijim. To čini vetrove malo jačim. To čini padavine obilnijim - rekao je on.

Cikloni poput Gabrijel mogu se formirati i kretati gotovo u bilo kom delu zemlje, istakao je, tako da rizik nije samo u jednom delu države.

- Mislim da ne postoji nijedan deo Novog Zelanda koji nije u opasnosti od ekstremnih padavina - rekao je Din.

AP photo

Obilne padavine nisu jedina posledica klimatskih promena na Novom Zelandu, koji su oni koji traže utočište od globalnih nevolja i visokog standarda dugo smatrali sigurnim utočištem.

Delovi zemlje su iskusili sušu poslednjih godina, a čak i pre nekoliko godina Okland, grad koji je u januaru pogodio kratak nalet intenzivnih padavina, skoro je ostao bez vode.

- Cela oblast je obično veoma suva i veoma blizu suše u ovo doba godine. Sada je potpuno mokro. Ali rizik od suše nije nestao, i prema našim predviđanjima o tome kako će klimatske promene uticati na Novi Zeland, Nortland (severno od Oklanda) će postati suvlji - rekao je Daiti Stoun, klimatski naučnik u NIVA-i.

Toplotni talasi bi takođe mogli da postanu rizik u zemlji koja nije navikla na nepodnošljivo visoke temperature, dodao je Stoun.

- Nismo navikli na toplotne talase. Ovde je to nov koncept. I mislim da ćemo se možda uplašiti nekada u ne tako dalekoj budućnosti - rekao je on.

Smanjenje emisija ugljen-dioksida

Sa samo 5 miliona ljudi Novi Zeland doprinosi neznatno globalnim emisijama ugljenika.

Profimedia

Prošle godine je proizveo 78,8 miliona metričkih tona ekvivalenta ugljen-dioksida - što je znatno manje nego u sluačaju najvećih emitera, Kine i Sjedinjenih Američkih Država. Ali vlada Novog Zelanda ozbiljno shvata klimatske promene i prošle godine je objavila svoj prvi plan smanjenja emisija kako bi ispunila cilj nultih emisija do 2050. Takođe je objavila nacionalni plan prilagođavanja za ublažavanje klimatskih katastrofa u budućnosti.

Din smatra da će ciklon Gabrijel verovatno izazvati ubrzanje tog plana.

- Vidite hitnost da se neke od ovih stvari postave na svoje mesto i mislim da je to svakako motivisano ovim događajem - rekao je on.

Renvik, sa Univerziteta Viktorija, rekao je da bi očigledno rešenje bilo da se ljudi udalje od obala i reka koje su u opasnosti od češćih poplava. Ali je istakao i da je svestan da će zajednice koje su vezane za to područje verovatno nerado da odu i predvideo je da će veći naglasak biti na zaštiti nego na preseljenju.

- Pretpostavljam da će glavni pristup biti usmeren prema zaštitnim radovima, a ne ka udaljavanju ljudi. Dakle, izgradnja morskih zidova, izgradnja nasipa, zaustavljanje obala, postavljanje kuća na visinu - rekao je on.

Tokom posete Gizbornu, Hipkins je rekao da mu je ciklon Gabrijel jasno stavio do znanja da zemlja treba da poboljša svoju klimatsku odbranu.

Robert Kitchin/Pool Photo via AP

- Nema sumnje da kao zemlja moramo da gledamo na otpornost svoje infrastrukture. I to treba da uradimo sa mnogo većim osećajem hitnosti nego ikada ranije - rekao je on.

To može uključivati izdvajanje novca za izmeštanje puteva koji su podložni ponovljenim poplavama, dodao je on.

- Zapravo samo moramo da počnemo da pravimo konkretne korake u određenim pravcima i da se prihvatimo činjenicu da ćemo neke od tih puteva morati da premestimo na mesta na kojima su manje ugroženi - kazao je Hipkins.

Osim prilagođavanja, kao mala zemlja, Novi Zeland se oslanja na to da će najveći emiteri uraditi više da spreče da globalne temperature porastu za više od 1,5 stepeni Celzijusa, što je prag za koji naučnici kažu da je potreban da bi se sprečile katastrofalne posledice klimatske krize. Svet je već za najmanje 1,1 stepen Celzijusa topliji nego što je bio pre industrijalizacije.

- Potrebno je da Kina, SAD, Australija, Kanada, Brazil i veliki emiteri takođe počnu da smanjuju svoje emisije i nadam se da možemo da pružimo malo inspiracije, malo primera u ovoj zemlji kako bismo pomogli drugim zemljama da učine isto - rekao je Renvik.

- Zaista želimo da prestanemo da više zagrevamo klimu jer će ovi ekstremni fenomeni postati neminovni - zaključio je on.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi