Kako funkcioniše "sat sudnjeg dana"? Trenutno je na alarmantnih 90 sekundi do ponoći, naučnici upozoravaju da je propast sveta blizu

Čovečanstvo se trenutno nalazi na najopasnijoj tački prema takozvanom satu sudnjeg dana, koji se u poslednjih godinu dana pomerio sa 100 na 90 sekundi od ponoći, dok sukob Rusije i Ukrajine koju podržavaju sile sa Zapada izaziva strah od nuklearnog rata.

Grupa atomskih naučnika koja radi za časopis „Bilten atomskih naučnika" pomerila je u utorak sat za 10 sekundi unapred kako bi odrazio stav grupe o tome koliko se svet ubrzano kreće ka propasti. Sat, koji se ažurira svakog januara, dizajniran je da upozori ljude na pretnje njihovom postojanju, uključujući nuklearni rat, klimatske promene i biotehnologiju.

Najnovije prilagođavanje odražava „vreme opasnosti bez presedana“, koje u velikoj meri, mada ne isključivo, potiče od „rastućih opasnosti rata u Ukrajini“, saopštila je grupa. Odbor za nauku i bezbednost (SASB) u „Biltenu" je optužio Rusiju za „prikrivene pretnje“ upotrebom nuklearnog oružja, podsećajući svet da bi sukob mogao da izmakne kontroli i da katastrofalno eskalira.

- Čak i ako se upotreba nuklearnog oružja izbegne u Ukrajini, rat je doveo u pitanje nuklearni poredak, sistem sporazuma i razumevanja koji je konstruisan tokom šest decenija da bi se ograničile opasnosti od nuklearnog sukoba - rekao je član SASB Stiv Feter.

SASB je predvideo da će, ako se dozvoli da poslednji preostali sporazum o nuklearnom oružju između Rusije i SAD, Novi START, istekne 2026, uslediti trka u nuklearnom naoružavanju. Kina već ubrzano širi svoj nuklearni program, Severna Koreja je pojačala raketna testiranja, Iran se približava kapacitetima nuklearnog oružja, a SAD, Rusija i Indija modernizuju svoje arsenale.

Bivši mongolski predsednik Cahijagin Elbegdordž rekao je da je zajednička nit koja prolazi kroz sve egzistencijalne pretnje u svetu „neuspeh liderstva“. Meri Robinson, bivša visoka komesarka UN za ljudska prava, složila se sa tim, rekavši: „Sat sudnjeg dana oglašava alarm za celo čovečanstvo. Nalazimo se na ivici propasti, ali naši lideri ne deluju dovoljno brzo ili u dovoljnoj meri da bi obezbedili planetu pogodnu za život i mir na njoj."

Profimedia

„Sat sudnjeg dana" se poslednji put pomerio napred 2020. godine, kada je napredovao za 20 sekundi, na 100 sekundi od ponoći. Stanje je ostalo nepromenjeno nakon pregleda grupe za 2021. i 2022. godine.

Apel svetskim liderima

Sat sudnjeg dana otkucava već 76 godina u pokušaju da proceni koliko je čovečanstvo blizu uništavanja sveta.

U utorak je sat postavljen na 90 sekundi do ponoći, i to je do sada najbliže 12. podeoku. Ponoć predstavlja trenutak u kom će Zemlja postati nenaseljiva za čovečanstvo.

Sat nije dizajniran da definitivno meri egzistencijalne pretnje, već da pokrene razgovore o teškim naučnim temama kao što su klimatske promene, navodi „Bilten".

- Živimo u vremenu opasnosti bez presedana, a vreme „sata sudnjeg dana" odražava tu realnost. To je odluka koju naši stručnjaci ne shvataju olako. Vlada SAD, njeni NATO saveznici i Ukrajina imaju mnoštvo kanala za dijalog. Pozivamo lidere da ih sve istraže u pokušaju da „sat sudnjeg dana" vrate unazad - rekla je u saopštenju Rejčel Bronson, predsednica i izvršna direktorka „Biltena".

Šta je „sat sudnjeg dana"?

Profimedia

„Bilten atomskih naučnika" osnovala je grupa atomskih naučnika koji su radili na projektu „Menhetn", kodnom nazivu za razvoj atomske bombe tokom Drugog svetskog rata.

Prvobitno je organizacija bila zamišljena kao grupa koja će meriti nuklearne pretnje, ali je 2007. godine „Bilten" doneo odluku da uključi klimatske promene u svoje proračune.

Tokom poslednje tri četvrtine veka, vreme na satu se menjalo u zavisnosti od toga koliko naučnici veruju da je ljudska rasa blizu potpunog uništenja. Nekih godina se vreme menja, a nekih godina ne.

Sat sudnjeg dana postavljaju svake godine stručnjaci iz Biltenskog odbora za nauku i bezbednost u konsultaciji sa odborom sponzora, koji uključuje 11 nobelovaca.

Iako je sat bio efikasan poziv za buđenje kada je u pitanju podsećanje ljudi na krize sa kojima se planeta suočava, neki su doveli u pitanje njegovu korisnost.

- To je nesavršena metafora - rekao je 2022. za Si-En-En Majkl E. Man, uvaženi profesor na odeljenju za nauku o Zemlji i životnoj sredini na Univerzitetu u Pensilvaniji, ističući da uokvirivanje sata kombinuje različite vrste rizika koji imaju različite karakteristike i javljaju se u različitim vremenskim okvirima. Ipak, on dodaje da to ostaje važno retoričko sredstvo koje nas, iz godine u godinu, podseća na slabost našeg trenutnog postojanja na ovoj planeti.

Pixabay

Svaki model ima ograničenja, rekla je Erin Makdonald, analitičarka Programa za globalnu bezbednost Unije zabrinutih naučnika, dodajući da je „Bilten" svake godine donosio promišljene odluke o tome kako da privuče pažnju ljudi o egzistencijalnim pretnjama i potrebnim akcijama.

- Iako bih volela da se vratimo na razgovor o minutima do ponoći umesto o sekundama, to nažalost više nije stvarnost - rekla je ona.

Šta se dešava ako sat otkuca ponoć?

Sat nikada nije stigao do ponoći, a Bronson se nada da nikada i neće.

- Kada sat otkuca ponoć, to znači da je došlo do neke vrste nuklearne razmene ili katastrofalne klimatske promene koja je uništila čovečanstvo. Nikada zaista ne želimo da dođemo dotle i ukoliko to uradimo, nećemo znati da se desilo - rekla je ona.

Koliko je tačan sat?

Vreme na ovom satu nije namenjeno za merenje pretnji, već za podsticanje razgovora i javnog angažovanja u naučnim temama kao što su klimatske promene i nuklearno razoružanje.

Profimedia

Ukoliko bi „sat sudnjeg dana" bio u stanju da to uradi, Bronson bi to smatrala uspehom.

Kada se postavi novo vreme na satu, ljudi slušaju, rekla je. Na klimatskim pregovorima COP26 u Glazgovu u Velikoj Britaniji bivši premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson citirao je „sat sudnjeg dana" kada je govorio o klimatskoj krizi sa kojom se svet suočava, primetila je Bronsonova.

Ona je istakla i da se nada da će ljudi razgovarati o tome da li se slažu sa odlukom Biltena i da će imati plodne razgovore o tome šta su pokretačke snage promene.

Pomeranje sata unazad sa smelim, konkretnim radnjama i dalje je moguće. U stvari, kazaljka se najdalje udaljila od ponoći, čak 17 minuta, 1991. godine, kada je administracija američkog predsednika Džordža H. V. Buša potpisala Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja sa Sovjetskim Savezom. Godine 2016. sat je bio na tri minuta pre ponoći zbog prekida iranskog nuklearnog sporazuma i Pariskog klimatskog sporazuma.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi