Pariz postao grad smeća: Zvaničnici se međusobno optužuju, a narod se uporno bori protiv reforme koja bi mogla da obori vladu Francuske

Dugotrajni štrajk komunalnih radnika pretvorio je Grad svetlosti u pravo smetlište, pa su prizori koji se mogu videti tamo svojevrsni pokazatelj upornosti građana u protivljenju penzionoj reformi predsednika Emanuela Makrona.

Posle dva meseca ogorčene borbe protiv penzione reforme, nezadovoljnicima su se pridružili i komunalci, zbog čega je prestonica Francuske posle samo nekoliko dana njihovog štrajka počela da se guši u smeću.

Borba oko Makronove veoma nepopularne izmene penzionog sistema sada je ušla u završnu fazu, krećući se kroz nezgodnu političku teritoriju u parlamentu, dok sindikati i demonstranti nastavljaju da je osporavaju na ulici.

 

 

Makron namerava da podigne minimalnu starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine i da pooštri uslove za punu penziju, a vlada kaže da je to neophodno da bi se uravnotežilo stanje usled promenljive demografije. Sindikati, međutim, kažu da su predložene mere duboko nepravedne, prvenstveno zbog niskokvalifikovanih radnika koji rano počinju da rade i imaju fizički iscrpljujuće poslove, kao i zbog žena sa prekinutim karijerama.

Nedelja štrajka sakupljača kanti za smeće dovela je do gomilanja oko 5.600 tona smeća širom francuske prestonice, uključujući i Senat kojim dominiraju desničari, koji je dao preliminarnu podršku penzionoj reformi na glasanju kasno uveče u subotu.

Profimedia

Plan za povećanje minimalne starosne granice za odlazak u penziju u Francuskoj suočava se sa dodatnim preprekama u parlamentu ove nedelje, sa gomilama smeća koje rastu iz dana u dan, mirisom raspadnute hrane koji se širi na vetru i pacovima koji su postali česti „šetači" na ulicama.

Prepucavanje zvaničnika

Vlada, sindikati i gradski zvaničnici Pariza prebacuju krivicu sa jednih na druge što su dozvolili da se ulice najposećenijeg grada na svetu izvrgnu ruglu, a među oblastima pogođenim štrajkom su i turistička žarišta.

 

 

U naletu tvitova u nedelju, Silvejn Galijar, poslanik iz Makronove vladajuće Renesansne partije, pozvao je administraciju gradonačelnice An Idalgo, koja je naklonjena levici, da „prisvoji“ kamione za smeće i spalionice koje su blokirali štrajkači, dok su Olivija Gregoar i Kleman Beau, mlađi ministar za turizam i evropske poslove, osudili opštinski „prezir prema Parižanima“. Sledećeg dana, Gabrijel Atal, mlađi ministar budžeta, optužio je Idalgovu da ohrabruje gradske službenike da stupe u štrajk.

Zvaničnici glavnog grada brzo su uzvratili oštrim rečima, svalivši krivicu direktno na vladu.

- Skupljači smeća su radili tokom cele pandemije. Trebala im je ova zloglasna penziona reforma da polože svoj alat. A kako im vlast zahvaljuje? Uz još dve godine rada - uzvratio je Ijan Brosat, zamenik gradonačelnice Pariza u tvitu.

AP Photo/Christophe Ena

U spalionici Ivri na istočnoj ivici Pariza, jednom od tri blokirana postrojenja koja prerađuju većinu prestoničkog otpada, radnik kanalizacije Žulijen Devo rekao je da nije iznenađen što vlada okreće leđa osnovnim radnicima koje je hvalila tokom vrhunca pandemije kovida 19.

- Mislim da je javnost bila zaista zahvalna, ali smo takođe znali da oni na vlasti neće ispuniti svoju reč - rekao je 46-godišnji predstavnik sindikata CGT-a, koji je sa nekoliko desetina kolega bio u prvim redovima na protestima.

Sakupljači smeća trenutno mogu da se penzionišu sa 57 godina zbog posebno teške prirode posla, dok radnici na kanalizaciji mogu da odu sa posla sa 52 godine. Prema CGT-u, obe kategorije će morati da rade još dve godine prema vladinoj reformi, što je, prema rečima Devoa, neodrživo.

AP Photo/Christophe Ena

- Mogu da vas uverim da je provesti tri do četiri sata u kanalizaciji, kao što to činimo u proseku, kao da radite 48 sati bez prestanka. Poznajem mnogo kolega koje su fizički slomljene kada dođu do sredine 4četrdesetih. Neki umiru čak i pre penzionisanja, dok se mnogo više njih teško razboli ubrzo nakon toga - objasnio je on.

Prema studijama IRNS-ove zdravstvene organizacije, radnici u kanalizaciji su pod dvostruko većim rizikom da umru pre 65. godine nego ostatak populacije. Ogromna razlika odražava šire nejednakosti koje pogađaju radnike sa plavim okovratnicima, koji će najviše izgubiti od planiranog remonta penzija.

- Ukoliko reforma prođe - dodao je Devo - biće sve više nas koji nikada nećemo dobiti penziju koju zaslužujemo.

„Niko od nas nije srećan što se smeće gomila, ali javnost razume"

U januaru je više od stotinu javnih ličnosti, uključujući prošlogodišnju dobitnicu Nobelove nagrade za književnost Eni Erno, potpisalo peticiju kojom se osuđuje reforma „koja je u suprotnosti sa istorijom društvenog napretka, (...) koja najteže pogađa one koji rade najteže, fizički i psihički zahtevne poslove, i za koje je manje verovatno da će uživati u mirnoj penziji i zamišljati budućnost posle 64. godine“.

AP Photo/Kamil Zihnioglu

Ankete su pokazivale da se više od dve trećine zemlje protivi planovima vlade, uključujući tri četvrtine žena, prema nedavnoj anketi „Elabea". Velika većina Francuza takođe je izrazila podršku štrajkovima koji su poremetili škole, javni prevoz i isporuku goriva.

Na liniji za proteste u Ivriju Devo je rekao da je javnost u velikoj meri podržavala njihovu borbu, „usmeravajući svoj gnev na vladu koja ih je dovela u ovu situaciju“.

- Naš posao je da održavamo Pariz čistim – niko od nas nije srećan što se smeće gomila. Ali javnost razume da je ovo jedino sredstvo koje imamo za odbranu svojih prava - rekao je on.

Nejaki sindikati i bombastična pretnja

Uprkos obećanjima da će „zaustaviti ekonomiju”, francuski ujedinjeni sindikalni front do sada se pokazao nemoćnim da zaustavi penzionu reformu, dok je sve manji broj demonstranata koji su izašli na mitinge u subotu naveo neke analitičare da počnu da pričaju da protesti slabe.

AP Photo/Christophe Ena

Ipak, obim protivljenja reformi gomilao je pritisak i na ministre i na poslanike, dodajući neizvesnost povodom ishoda predstojećeg glasanja.

Sindikati planiraju još štrajkova i osmu rundu protesta širom zemlje u sredu, na dan kada će penziona reforma biti upućena odboru od sedam senatora i sedam poslanika donjeg doma. Oni će nastojati da pronađu kompromis između verzija zakona dveju komora.

Ako komisija postigne dogovor, usvojeni tekst će biti stavljen na glasanje narednog dana i u Senatu i u Narodnoj skupštini. Međutim, teško je predvideti ishod u drugom domu, gde je Makronov centristički savez prošle godine izgubio većinu i gde vlada zavisi od podrške konzervativnih poslanika u opoziciji.

Profimedia

Tokom vikenda premijerka Elizabet Born je na Tviteru izrazila svoj optimizam da će ta mera biti „definitivno usvojena u narednim danima“. Ona se nada da vlada neće morati da pribegne posebnoj ustavnoj opciji, poznatoj kao „član 49.3", koja bi značila da će penziona reforma da stupi na snagu bez glasanja.

Bornoav je koristila taj mehanizam 10 puta ranije, ali pozivanje na njega za tako osetljivo pitanje smatralo bi se eksplozivnim potezom i gotovo sigurno bi dovelo do inicijative za izglasavanje nepoverenja koju bi mnoge opozicione stranke bile u iskušenju da podrže.

Ta perspektiva znači da se vlada zapravo suočava sa izborom između dva rizika, izjavio je u nedelju najviši senator konzervativaca Bruno Retajoa: „Ili igrati ruski rulet (uz glasanje o zakonu) ili pucati iz pištolja 'debela berta' (i suočiti se sa glasanjem o nepoverenju).“

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi