Koliko je Ukrajina zapravo bitna zapadnim državama i zbog čega su građani ovih zemalja sve ogorčeniji na svoje lidere

Lideri zapadnih zemalja dali su punu podršku Ukrajini, bilo svojim izjavama, bilo slanjem oružja u ovu zemlju, bilo sankcijama koje su uveli Rusiji zbog vojne operacije na istoku Evrope.

Ipak, posle skoro tri meseca sukoba akcije političara i želje građana ne poklapaju se u potpunosti.

Koliko je Ukrajina važna za ljude širom sveta?

Bez obzira na to da li su njihovi lideri stali na stranu Ukrajine ili ne, građani 26 od 27 zemalja koje je anketirao Međunarodni istraživački centar Ipsos, prema aprilskom istraživanju, stavljaju „inflaciju“ na prvo mesto liste svojih briga.

To uključuje zemlje koje su zauzele oštar stav prema Rusiji (poput SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade i Poljske), kao i one koje nisu osudile Moskvu (poput Indije, Južne Afrike i Saudijske Arabije).

Siromaštvo, nezaposlenost, kriminal i korupcija čine četiri najvažnija pitanja iza inflacije, a „vojni sukob između nacija“ nalazi se na dalekom 11. mestu, između klimatskih promena i kontrole imigracije.

AP Photo

Građani Poljske su najviše zabrinuti zbog sukoba u susednoj zemlji - njih 38 odsto ocenjuje to kao najvažnije pitanje sa kojim se svet suočava. Samo 20 odsto Amerikanaca ocenilo je sukob u Ukrajini kao prvi svoj problem, dok ga je samo 13 odsto Mađara, koji takođe dele granicu sa Ukrajinom, ocenilo tako.

Žele li građani Zapada da se oružje šalje u Ukrajinu?

Iako su SAD već dale Ukrajini oružje vredno nekoliko milijardi dolara, većina ispitanika iz ove zemlje kaže da bi im bilo „u redu“ da Ukrajina izgubi sukob sa Rusijom, prema nedavnoj anketi Instituta za demokratiju.

Štaviše, oni smatraju Rusiju četvrtom najvećom pretnjom po Ameriku i pre bi želeli da predsednik Džozef Bajden ode sa funkcije nego njegov ruski kolega Vladimir Putin.

Ipak, većina (59 odsto) građana koje je anketirao Ipsos u SAD prošlog meseca podržava naoružavanje Ukrajine, kao i većina u Velikoj Britaniji, Holandiji, Švedskoj, Kanadi, Poljskoj, Francuskoj, Nemačkoj i Australiji. Međutim, to se lako može promeniti.

Nemci, čija je vlada nedavno odustala od pacifističke spoljne politike da bi isporučila oružje Ukrajini, sve su nezadovoljniji ovim zaokretom. Najnovije ankete nemačkih RTL i N-TV mreža pokazuju da je podrška naoružavanju Ukrajine pala sa 55 odsto u aprilu na 46 odsto u maju. U međuvremenu, 44 procenta Nemaca sada osuđuje ovu politiku, u odnosu na 33 procenta u aprilu.

AP Photo

U Poljskoj većina želi da ode korak dalje i pošalje „mirovne“ trupe u Ukrajinu, kao što je lider vladajuće stranke Jaroslav Kačinjski sugerisao, ali poljski saveznici u NATO-u nisu bili voljni da to učine. Slanje poljskih trupa u Ukrajinu moglo bi da dovede do otvorenog rata između NATO-a i Rusije.

Sankcije su u redu?

Sankcije i dalje nailaze na veliko odobravanje. Više anketa pokazuje da 67 odsto Amerikanaca i 80 odsto građana EU podržava ekonomske kazne Moskvi.

U Velikoj Britaniji 78 odsto građana koje je Ipsos anketirao ovog meseca podržava ekonomske sankcije Rusiji, ali manje njih je spremno da prihvati veće cene hrane i energenata kako bi naštetilo ruskoj ekonomiji.

Prošlomesečna anketa „Sandej telegrafa“ pokazala je da bi 36 odsto Britanaca podnelo veće troškove goriva da bi se izvršio pritisak na Moskvu, u odnosu na 50 odsto mesec dana ranije.

Kako se govori o sankcijama

Sankcije imaju posledice i nanele su finansijski udarac kako Zapadu tako i Rusiji.

Profimedia

U SAD, gde se građani bore sa rekordnim cenama gasa, višedecenijskom visokom inflacijom i nestašicom hrane i robe široke potrošnje, predsednik Džozef Bajden pokušao je da za sve okrivi Rusiju, a njegovi zvaničnici koriste frazu „Putinovo povećanje cena“.

Amerikanci ne nasedaju na tu priču. Bajdenov rejting dostigao je rekordno niske nivoe u više anketa, a njegovo postupanje sa ekonomijom ocenjeno je posebno loše.

Prema nekim od najnovijih podataka, samo 29 odsto Amerikanaca odobrava Bajdenov ekonomski učinak, 55 odsto smatra da je on aktivno pogoršao ekonomiju, a velika većina da ne čini dovoljno da se uhvati ukoštac sa inflacijom (81 odsto) ili reši pitanje nestašice (73 odsto).

U Velikoj Britaniji konzervativci premijera Borisa Džonsona sada gube poverenje javnosti u vezi s njihovim upravljanjem ekonomijom, što je obično njihova jaka strana.

Nemački kancelar Olaf Šolc takođe gubi javnu podršku zbog pada industrijske proizvodnje i predviđene decimacije nemačke privrede u slučaju da se zabrani uvoz ruske energije.

Da li zapadnjaci podržavaju NATO?

Konflikt u Ukrajini ponovo je oživeo NATO iz vremena Hladnog rata, a generalni sekretar Jens Stoltenberg pozvao je države članice na veća ulaganja i više angažovanja u istočnoj Evropi.

AP Photo/Hektor Pustina, File

Odobravanje američkog vođstva vojnog bloka poraslo je u martu, a građani Finske sada velikom većinom podržavaju pridruživanje Alijansi, sa 76 odsto podrške za članstvo ovog meseca u poređenju sa 53 odsto u februaru.

Finski predsednik Sauli Niniste i premijerka Sana Marin izjavili su u četvrtak da nameravaju da "brzo" traže članstvo u NATO.

Švedska ministarka spoljnih poslova En Linde potpisala je danas zahtev kojim se proglašava da zemlja želi da se pridruži NATO-u. Međutim, stanovništvo Švedske nije tako sigurno, jer je 57 odsto podržalo članstvo u Alijansi prošlog meseca, u odnosu na 51 odsto u martu.

U Austriji, neutralnoj zemlji, ogromna većina stanovništva (75 odsto) protivi se članstvu u NATO-u, dok neznatna većina ljudi u Irskoj, takođe neutralnoj, želi da ostane van Alijanse.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi