Francuski izbori! Evo kako glasaju katolici i protestanti, a koga simpatišu birači muslimanske veroispovesti (FOTO)

Francuska danas bira predsednika!

Većina građana opčinjena je iskustvom predsednika Emanuela Makrona na svetskoj sceni, što pokazuje najveći broj anketa koje predviđaju da će upravo on pobediti na izborima.

Ali samo nekoliko dana pre izbora podrška njegovoj rivalki Marin le Pen naglo je porasla, što ukazuje na to da bi glasanje moglo biti tesnije nego 2017, kada su se poslednji put sukobili. 

Da bi izabrali svog novog predsednika, francuski birači će verovatno morati da izađu dvaput na birališta.

U prvom krugu, zakazanom za nedelju, 10. april, građani glasaju za 12 kandidata.Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji 50 odsto glasova u prvom krugu, dva kandidata sa najviše glasova odlaze u drugi krug dve nedelje kasnije, u nedelju, 24. aprila.

Sociolog Klod Daržant pojasnio je političke preferencije hrišćana, Jevreja i muslimana.

Protestanti 

Tradicionalna koncepcija je da francuski protestanti uglavnom glasaju za levičarske stranke. To je rezultat istorijske veze između desničarskih partija i Rimokatoličke crkve. Socijalisti su se, pak, tradicionalno borili za slobodu verskih ubeđenja i mišljenja. Osim toga, protestanti nisu zaboravili kako su njihovi suvernici bili primorani da beže u 17. veku. Stoga se protestanti danas zalažu za blago zakonodavstvo za migrante.

- Realnost je malo nijansiranija, kaže pariski profesor sociologije Klod Daržant. 
- Grupa evangelističkih protestanata je porasla, a njihove političke preferencije su se pomerile na centralni i na desni deo spektra. Do promene je došlo delimično zbog konzervativnih stavova desničarskih partija o etičkim pitanjima.

To gledište potvrđuje istraživanje krovne evangelističke organizacije CNEF iz decembra 2021. Studija pokazuje da više od 60 odsto evangelističkih hrišćana preferira stranku centra (22 odsto), desničarsku stranku (36 odsto) ili ekstremno desničarska stranka (4 procenta). Ne više od 18 odsto je reklo da je glasalo za levičarske ili zelene stranke. Daržant sumnja da je preferencija levih partija izraženija među tradicionalnim protestantima – posebno među reformisanim denominacijama.

Rimokatolici

Glasačko ponašanje aktivnih rimokatolika je nedvosmislenije, kaže Daržant: većina njih glasa za desni centar. Prema njegovim rečima, nema značajnih razlika u glasačkom ponašanju praktikanata rimokatolika u velikim gradovima i na selu.

Profesor kaže da kandidati ultradesničara poput Erika Zemura ili Marin le Pen nemaju stvarnu privlačnost za rimokatolike koji pohađaju crkvu. 

- Njihovi stavovi o pitanjima koja se tiču imigracije su suprotni Jevanđelju, kaže on. 

Iako Zemur favorizuje „katoličku Francusku“, prema Daržantu, to je isto što i „Francuska u prošlosti". 

- To je reakcionaran stav koji nema nikakve veze sa verom crkve, pojašnjava Daržant.

Jevreji

Jevreji čine malu manjinu u Francuskoj. „Teško je sprovesti reprezentativno istraživanje među takvom malom grupom“, navodi Daržant. 

- Ipak, sumnjam da je njihova politička pozicija više orijentisana na levu stranu, kao u Sjedinjenim Državama.

Muslimani 

Muslimanska zajednica je tradicionalno glasala za levičarske stranke. Međutim, muslimanski pogled na etička pitanja bliži je partijama  desnog centra, ali to se još ne vidi u njihovom glasačkom ponašanju.

 - Mislim da problemi poput stanovanja i diskriminacije imaju veću težinu za muslimane, kaže Dargent. 

- Međutim, moguće je da će sledeće generacije na to gledati drugačije, ističe on. 

 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi