Neočekivano tesna trka u Francuskoj: Makron bio siguran u pobedu, ali se pred same predsedničke izbore situacija naglo preokrenula

Početkom 2022. delovalo je da će predstojeći predsednički izbori u Francuskoj biti jedna od najpraćenijih političkih trka u svetu ove godine.

Aktuelni predsednik, koji se kandiduje na izborima tek drugi put u životu, kandidat dva puta osuđivan zbog izražavanja rasističke i verske mržnje, još jedan tvrdokorni desničar i dugo dominantna levica francuske politike u neredu samo su neke od stvari koje su ukazivale na to, ali je onda počela ruska vojna operacija u Ukrajini.

Oči Evrope i sveta uprte su u dešavanja u Ukrajini, a prioriteti su se brzo promenili: zalihe municije, nategnuta diplomatija, pa čak i pretnja nuklearnim udarom ušli su u nacionalnu debatu.

Kampanja je poremećena krizom, a nekoliko ključnih kandidata moralo je da odustane od ranije podrške Putinu.

Većina građana opčinjena je iskustvom predsednika Emanuela Makrona na svetskoj sceni, što pokazuje najveći broj anketa koje predviđaju da će upravo on pobediti na izborima.

Ali samo nekoliko dana pre izbora podrška njegovoj rivalki Marin le Pen naglo je porasla, što ukazuje na to da bi glasanje moglo biti tesnije nego 2017, kada su se poslednji put sukobili.

AP Photo/Daniel Cole, Pool

Francuska nije reizabrala aktuelnog predsednika 20 godina, diplomatija je nadmašila kampanju u predsednikovom dnevnom redu, a sa sukobom koji sa sobom nosi krizu izazvanu povećanjem troškova života, francuski birači se ne suočavaju sa izborima koje su mnogi očekivali.

Kada su izbori i kako oni funkcionišu?

Da bi izabrali svog novog predsednika, francuski birači će verovatno morati da izađu dvaput na birališta.

U prvom krugu, zakazanom za nedelju, 10. april, građani glasaju za 12 kandidata. Oni su se kvalifikovali za izbore tako što su dobili podršku od 500 gradonačelnika i/ili lokalnih odbornika iz cele zemlje.

Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji 50 odsto glasova u prvom krugu, dva kandidata sa najviše glasova odlaze u drugi krug dve nedelje kasnije, u nedelju, 24. aprila.

Od 12 kandidata u trci, ankete IFOP-a pokazuju da ih je samo pet dobilo više od 10 odsto podrške birača. Održavanje drugog kruga skoro je zagarantovano.

AP Photo/Daniel Cole

Ovo takođe nije jedini nacionalni izbor sa kojim se Francuska suočava ove godine, jer će parlamentarni izbori biti održani u junu.

Veliki izbor pred biračima

Favorit

Predsednik Emanuel Makron do sada je učestvovao samo na jednim izborima, kada je 2017. pobedio. Uzimajući u obzir da nijedan skorašnji francuski predsednik nije bio reizabran posle Žaka Širaka 2002, Makronova pozicija i dalje je nesigurna zbog specifičnog izbornog sistema, iako on i dalje važi za favorita.

Bivši investicioni bankar i nekadašnji student nekih od najelitnijih francuskih škola, Makron je podstakao gnev širom zemlje porezom na dizel koji je uveo na početku svog predsedničkog mandata, pokrenuvši pokret "žutih prsluka", jedan od najdužih protesta koje je zemlja imala u poslednjih nekoliko decenija.

- Današnji rejting popularnosti je važan. Nivo mržnje prema Emanuelu Makronu je značajan i zajednički - rekao je za Si-En-En politički komentator Žan-Mišel Afati.

Na međunarodnom planu ističu se njegovi pokušaji da pridobije Donalda Trampa i spreči sporazum o nuklearnim podmornicama AUKUS, kao i njegovi neuspešni diplomatski napori da spreči borbe u Ukrajini.

AP Photo/Domenico Stinellis

Ali Makronova puna podrška ambicioznoj i autonomnoj Evropskoj uniji donela mu je poštovanje u inostranstvu i utvrdila njegove geopolitičke akreditive kod kuće.

Najneočekivaniji izazov njegovog predsednikovanja, kovid 19, možda je definisao njegov prvi mandat. Više od dve godine zatvaranja i zahtevanja da se nose maske, neuspešno uvođenje vakcine u EU i hrabar potez da se Francuzi efikasno primoraju da se vakcinišu izazvali su glasno protivljenje, čak i kada je većina zemlje naučila da živi sa virusom, dok je veliki broj ljudi podržao mere.

Makron je odbio da raspravlja o svojim protivnicima i jedva da je vodio kampanju. Iako njegova prva pozicija u trci nikada nije bila ugrožena, stručnjaci veruju da je njegova strategija da izbegava „političko blato" što je duže moguće razrađena kako bi kreirao imidž čoveka koji najviše zaslužuje mesto predsednika od svih kandidata.

Ali nedelju dana nakon prvog kruga Makron je pozvao svoje pristalice da ne budu toliko sigurni u pobedu. 

- Sve je moguće - rekao im je, upozoravajući na mogućnost poremećaja u stilu Bregzita na izborima.

Izazivač

- Francuska izborna logika jeste da u drugom krugu morate biti manje omraženi od dva preostala kandidata - rekao je za Si-En-En Etjen Žirard, urednik magazina „L’Ekspres".

Dok se u prvom krugu u Francuskoj glasa širom političkog spektra, u drugom krugu mnogi glasaju za to da se kandidat zadrži van funkcije tako što će se glasati za njegovog protivnika.

AP Photo/Francois Walschaerts

To je bio problem za Marin le Pen, koja je protekle decenije uglavnom bila sinonim za francusku krajnju desnicu.

Njen otac i kolega ekstremni desničar Žan-Mari le Pen takođe je izgubio u drugom krugu, u njegovom slučaju od Širaka 2002. godine.

Strategija Marin le Pen za ove izbore prvobitno je bila „strategija respektabilnosti“, kako je opisuje Žirard, koja je imala cilj da dopre do široke podrške.

Iako je i dalje snažno protiv imigranata, ublažavanje njenog tona oko vodećih tema poput islama i evroskepticizma, posebno od Bregzita, naširoko se tumači kao pokušaj da pridobije glasače izvan njene krajnje desničarske baze.

Uprkos tome, „zaustavljanje nekontrolisane imigracije“ i „iskorenjivanje islamističkih ideologija“ dva su glavna prioriteta njenog manifesta.

Kako je obožavateljka Vladimira Putina, o čemu svedoči fotografija njene posete ruskom predsedniku koja se nalazi na odbačenom predizbornom letku, vojna operacija u Ukrajini pokrenula je neprijatna pitanja za Le Penovu.

Ipak, u poslednjim nedeljama kampanje, ona je troškove života stavila na prvo mesto i u središte svoje agende, obećavajući mere za koje tvrdi da će vratiti 150-200 evra u džep svakog domaćinstva, uključujući obećanje da će biti ukinut porez na promet za 100 namirnica za domaćinstvo.

Profimedia

Le Penova je poznata po tome što je osvojila teško dostupne glasače, kaže anketar Emanuel Rivijer.

- Ona uvek uspe da zavede ljude koje politika uopšte ne zanima, upravo zato što im nudi rešenje da izraze svoj bes prema politici - rekao je on za Si-En-En.

Le Penova trenutno ima daleko veću podršku u anketama nego na izborima 2017. Nekoliko dana pre prvog kruga, ankete IFOP-a sugerišu da bi ona mogla da osvoji 47 odsto glasova u drugom krugu protiv Makrona.

Novi ekstrem

Nova politička zvezda postao je ekstremno desničarski televizijski stručnjak i pisac Erik Zemur. Poznat po svojim beskompromisnim stavovima o islamu, deci sa nefrancuskim imenima i imigraciji, dva puta je osuđen zbog izazivanja rasne ili verske mržnje.

Kao predsednički kandidat, on je pojačao svoju retoriku hvaleći rasističku teoriju zavere „Velika zamena“ u svojim govorima i obećavajući da će „ministarstvo za ponovnu imigraciju“ deportovati čak milion ljudi severnoafričkog porekla iz Francuske. Prema ovoj teoriji, imigranti žele da „zamene" francusko stanovništvo.

Zemur je do mrata bio među prva tri kandidata po popularnosti, prema anketama IFOP-a, dovodeći u pitanje dominaciju porodice Le Pen nad političkom krajnjom desnicom.

On otvoreno navodi islam kao opasnost koja preti Francuskoj i privukao je obrazovanije i bogatije demografske grupe u politički ekstrem, navodi Rivijer. Načitan i talentovan besednik, njegov apel „spasimo našu domovinu, našu civilizaciju, našu kulturu“ pogodio je neke grupe birača.

Profimedia

- Kada ljudi sede ispred svojih televizora i slušaju ga, osećaju se kao da su uzdignuti. A to je u Francuskoj nešto što se očekuje od političkog lidera - rekao je Žirard, koji je takođe pisao biografiju Zemura.

On je više direktan konkurent Le Penove nego Makronov.

- Oni su zaista u direktnoj konkurenciji jedno sa drugim jer njihova konfrontacija može da ih natera da izgube veliki deo birača - rekao je Rivijer.

Zemur, koji je 2018. godine ponosno priznao da „sanja" o francuskom Putinu, primetio je da njegova popularnost opada od početka vojne operacije u Ukrajini.

Zemur je javno govorio da Putin nikada neće izdati naređenje za borbe, a zatim je nastavio da ga brani čak i kad je to učinio. Zemur je na kraju ipak osudio vojnu operaciju u Ukrajini, što je veliki preokret, s obzirom na njegovu vatrenu podršku ruskom predsedniku.

Male šanse za drugi krug

U Žan-Liku Melanšonu francuska krajnja levica takođe ima svog vatrenog političara. Lider partije "Nepokorena Francuska", aktivista i političar Melanšon do sada je tri puta učestvovao na predsedničkim izborima.

Među njegovim vodećim politikama su „fiskalna revolucija“, radikalno preispitivanje francuske uprave u pravcu direktnijeg uključivanja biračkog tela i plan od milijardu evra za borbu protiv nasilja nad ženama, što je aktuelno pitanje u Francuskoj.

Ali bez objedinjujućeg kandidata, čini se da francuska levica ima male šanse da se bori za mesto u drugom krugu. Melanšon ima lojalnu bazu među biračima sa krajnje levice, ali se bori da pridobije više centrističkih birača.

AP Photo/Francois Mori

I An Idalgo, gradonačelnica Pariza i predsednički kandidat levičarske Socijalističke partije, i Valeri Pekres, iz desničarske Republikanske stranke, borile su se da napreduju u anketama, ali su njihove stranke stradale od stvaranja Makronove centrističke partije „Republika u pokretu“ 2016. godine i tek treba da se oporave od tog udarca.

Dok je Makron u prednosti u trenutku kada se francuski birači spremaju da izađu na izbore, u aprilu se možda spremaju iznenađenja.

- U ovoj zemlji je sve moguće. Videli smo kako se nemoguće dogodilo u drugim zemljama. Donald Tramp izabran? Nikad - rekao je politički komentator Afati.

Šta kažu ankete?

Makron ubedljivo vodi, prema anketama IFOP-a, koje sugerišu da njegova podrška nije pala ispod 24 odsto od januara, dok je u prvim nedeljama vojne operacije u Ukrajini skočila na visokih 31 odsto.

Isto tako, Marin le Pen se držala na drugom mestu skoro cela poslednja tri meseca, dostigavši maksimum od 21 odsto krajem marta.

Čini se da sve to govori u prilog reprize drugog kruga 2017, ali dok je Makron prošli put pobedio sa skoro dve trećine glasova, ankete IFOP-a sugerišu da bi ove godine obračun sa Le Penovom mogao da dovede do toga da sadašnji predsednik dobije 53 odsto glasova, a ona čak 47 odsto, što je znatno manja pobeda za Makrona.

 

 

Koja su najvažnija pitanja za francuske birače?

Troškovi života su među glavnim pitanjima za francusko biračko telo ove godine. Suočeni sa ekonomskim posledicama pandemije, visokim cenama energenata i borbama u Ukrajini, birači se osećaju nelagodno, uprkos velikodušnoj podršci vlade.

Iako finansijski pritisci možda neće biti dovoljni da neutrališu ekstremizam nekih kandidata u glavama birača, oni mogu naterati neke da traže neortodoksne odgovore na svoje probleme.

Borbe u Ukrajini su daleko od francuskih bistroa i kafića, ali je sukob svakako u mislima birača. Nešto manje od 90 odsto Francuza bilo je zabrinuto zbog dešavanja na istoku Evrope u poslednjoj nedelji marta, prema IFOP-u. S obzirom na nejednak odnos kandidata u suprotstavljanju Putinu, ovo će verovatno ići u Makronovu korist.

Posebno je izostala iz debate ekološka kriza. Iako je važnost zaštite klime sve veća na globalnom nivou, Francuska je 75 odsto svojih potreba za električnom energijom 2020. crpela iz nuklearne energije, prema francuskom ministarstvu životne sredine. S obzirom na to da većina kandidata podržava nuklearni razvoj koji je Makron već najavio, malo je razilaženja po ovom pitanju.

Uz svu pompu koju su ovi izbori nekada obećavali, sa ratom na granici Evropske unije i mnogim biračima koji se bore da plate svoje račune, Francuska bi sada mogla da izabere predsednika više na osnovu fokusa na narednih, kriznih pet meseci nego koncentrišući se na to da će pobednički kandidat na njenom čelu biti pet godina.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi