Kako se rasizam i nacizam provlače kroz zapadne medije: Ovi prilozi o Ukrajini su krajnje zabrinjavajući (VIDEO)

Rusija je pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini, Saudijska Arabija je izvela niz napada na Jemen, Izrael nastavlja da bombarduje Siriju, a SAD Somaliju, međutim, bilo je jasno da odnos prema izbeglicama i lokalnom stanovništvu, nažalost, neće biti isti u brojnim medijima.

Primera radi, prema bazi podataka "Factiva", od 21. do 27. februara Foks njuz, "Njujork tajms", "Vašington post", CNN i MSNBC objavili su oko 1.300 priča o Ukrajini, a samo dve o napadima u Siriji, jedan o Somaliji i nijedan o ratu u Jemenu.

Svakako, dešavanja u Evropi su u fokusu zapadnih medija, ali je bilo zanimljivo videti kako se odnose prema ovoj temi.

Novinar Alan Mekleod je prikupio nekoliko priloga u kojima su rasistički stavovi došli do izražaja.

- Ovo je veoma bolno za mene jer vidim kako ginu Evropljani sa plavim očima i plavom kosom - rekao je za BBC ukrajinski zamenik državnog tužioca David Sakvarelidze.

- Desetine hiljada ljudi pokušavaju da napuste grad, biće ih i više. Ovo nije Irak ili Avganistan gde je rat besneo decenijama... Ovo je relativno civilizovan, relativno evropski grad, u kome ovako nešto ne biste očekivali - poručio je dopisnik televizije CBS Čarli Dagata.

- Ono što upada u oči jeste kako su obučeni. Ovo su napredni ljudi, pripadnici srednje klase. Ovo očigledno nisu izbeglice koje pokušavaju da pobegnu sa Bliskog istoka... ili iz Severne Afrike. Izgledaju kao bilo koja evropska porodica koja živi u vašem komšiluku - čulo se na Al Džaziri.

- Živimo u 21. veku, u evropskom gradu, i imamo napad projektilima kao da smo u Iraku ili Avganistanu, možete li da zamislite? - rečeno je u programu BFM TV iz Francuske.

- Oni izgledaju poput nas. To je ono što sve čini šokantnim. Ukrajina je evropska zemlja. Njeni stanovnici gledaju Netfliks i imaju Instagram, glasaju na slobodnim izborima i čitaju necenzurisane novine. Rat više nije nešto što se događa u siromašnim i udaljenim krajevima. Može se dogoditi bilo kome - naveo je Danijel Hana u tekstu za "Dejli telegraf".

- Dogodilo se nezamislivo... Ovo nije neka zemlja u razvoju, zemlja trećeg sveta, ovo je Evropa - čulo se u prilogu britanskog ITV.

- To je bitno pitanje. Ne pričamo o Sirijcima, govorimo o Ukrajincima - ponovo francuski BFM.

- Ova deca nisu poput druge dece koju smo navikli da gledamo na televiziji, ova deca imaju plave oči i plavu kosu, to je veoma važno - rekao je jedan čovek za španski kanal Seksta.

- Amerika je koristila termobarične bombe u Avganistanu. Ali od pomisli da se koriste u Evropi, prevrće vam se želudac - rekao je Britanac Metju Vrajt.

Da određeni ljudi nisu dobrodošli, smatra i španski poslanik Santjago Abaskal, koji je poručio da Evropa mora prihvatiti Ukrajince i odbraniti granice od "invazije muslimaskih izbeglica".

- Svako možete shvatiti razliku između aktuelnog izbegličkog talasa i invazije mladih muškaraca, muslimanskog porekla, podobnih za borbu, koji dolaze na granice Evrope kako bi se kontinent destabilizovao i kolonizovao - naveo je on.

Kako je naveo Mekleod na Tviteru, kada bi mediji pokrivali aktuelno saudijsko bombardovanje Jemena, izraelske napade na Siriju ili američke na Somaliju, na isti način na koji se prate Rusija i Ukrajina, ratovi bi se sutra završili.

- Ali oni to ne rade. I to je izbor koji prave svakog dana - zaključio je.

Nacistički simboli "slučajno" upadaju u kadrove

Jedna zanimljivost dogodila se i portalu "Mančester ivning njuz" kada je novinar Itan Dejvis optimistično objavio priču o jednom starijem gospodinu.

- Subota je i svi se pitamo gde će nas noć odvesti. Ali, ako možete, pročitajte priču o Ivanu - najizuzetnijem čoveku koga sam ikada upoznao - napisao je Dejvis, postavivši tekst "Borio se protiv Staljina - ukrajinski heroj danas ne zna da li mu je nećak živ".

Međutim, čitaoci su ubrzo počeli da se pitaju na čijoj strani se "fini gospodin Ivan" borio u Drugom svetskom ratu, ako mu je neprijatelj bio Staljin.

 

- Ukoliko mu je Britanija pružila utočište posle Drugog svetskog rata, moguće je da je bio član jedne od ukrajinskih nacističkih divizija, jer su se ti ratni kriminalci tu nastanili 1947. godine - naveo je jedan tviteraš.
Naravno, moguće je da to nije bio slučaj, ali je tekst ubrzo uklonjen sa sajta i više se ne može pronaći.

- Ukoliko intervjuišete starijeg čoveka koji se borio protiv Staljina, ne bi trebalo da bude teško da saberete dva i dva i zaključite da je saveznik nacista - glasio je samo jedan od komentara.

Postoje struje u Ukrajini koje nisu raskrstile sa nacističkom ideologijom, a prilično su došle do izražaja tokom ovog sukoba.

Televizija PBS je želela da intervjuiše gradonačelnika Konotopa Artema Semenihina predstavljajući ga kao heroja koji se hrabro bori protiv Rusa. Međutim, može se videti da na zidu iza njega stoji portret jednog muškarca koji je tokom intervjua bio zamrljan. Ipak, lako se moglo videti da je reč o Stepanu Banderi, veoma kontroverznoj ličnosti i nacisti.

 

Brojni skupovi, koji su se održavali širom sveta u znak podrške Ukrajini, postali bi diskutabilni jer bi se pojavila makar jedna osoba koja bi mahala zastavama koje su drugačije od onih plavo-žutih.

Naime, neonacisti koriste crveno-crne boje, a sa jednim takvim šalom uslikana je i kanadska ministarka finansija i zamenica premijera Džastina Trudoa, Kristija Friland.

Fotografiju je potom izbrisala sa svog zvaninog profila na Tviteru i ponovo je postavila verziju na kojoj nije bilo spornog šala.

Podsetimo, Kanadu su prethodno potresali protesti kamiondžija koji su se usprotivili korona merama i obaveznoj vakcinaciji, a vlasti su se na sve načine trudile da ih zaustave u tome, pa su im čak zamrzavale i bankovne račune. Nekoliko dana kasnije, na ulice su izašli građani podržavajući Ukrajinu, i to niko nije preispitivao, iz ugla pandemije i slično.

Inače, strani mediji su preneli da je deda ministarke Friland Mihael Komijak bio urednik pronacističkih ukrajinskih novina "Krakivski vesti" od 1939. do 1945. godine. Kako se navodi, održavao je vezu između novina i nacističkih vlasti, a živeo je u dva velika apartmana, oduzeta Jevrejima.

Izdavač pomenutih novina Vladimir Kubijovic često je molio Adolfa Hitlera da se imovina Jevreja i Poljaka prebaci Ukrajincima, tražio je privilegovan tretman Ukrajinaca i zalagao se za stvaranje države po modelu Kozačkog hetmanata - političke tvorevine iz 17. veka. Kubijovic je uspostavio 14. jedinicu SS Vafena, tzv. jedinicu "Galicija" koja je nad partizanima, Jevrejima i Poljacima činila brojne zločine.

U Ukrajini je dobro poznata jedinica" Azov", krajnje desničarska neonacistička grupa.

Pokret, nazvan po obližnjem Azovskom moru, aktivan jeod  2014. godine, a među svojim obeležjima ima volfsangela, jedan od originalnih simbola nacista Druge pancer divizije tokom Drugog svetskog rata. Iako su članovi negirali povezanost sa nacizmom, lider bataljona je Andrij Bilecki, koji je prethodno vodio antisemitsku organizaciju. Godine 2010. rekao je da je ukrajinska misija da predvodi belu rasu u finalnom ratu protiv Jevreja.

Profimedia

Jedinica "Azov" je stvorena kako bi se borila protiv proruskih boraca kada je Rusija prisvojila Krim, a u međuvremenu je postala deo Nacionalne garde Ukrajine koja naređenja prima direktno od Ministarstva unutrašnjih poslova.

Članovi jedinice" Azov" su poznati po svojim antisemitskim i rasističkim stavovima i tetovažama svastike. Javno su napadali feministkinje, pripadnike LGBT populacije, levičare i Rome.

Jedinica "Azov" je nastala iz nekadašnjih neonacističkih grupa "Patriote Ukrajine" i "Socijalnacionalne skupštine". Jedan od velikih zaštitnika grupe je Arsen Avakov, koji je bio ministar policije od 2014. do 2021. i koji je omogućio integraciju u Nacionalnu gardu. Avakov je snažno podržavao da se članovi "Azova" kandiduju za parlament, uključujući i Bileckog, a često ih je branio i u medijima.

Zbog dobrih veza, to je bila prva grupa koja je nacionalizovana.

Koliko god se taj problem ignorisao, krajnje je vidljiv.

Poznata medijska kuća objavila je jednu sliku na kojoj je prikazan ukrajinski vojnik kako pomaže u evakuaciji civila. Ono što je privuklo pažnju je oznaka na njegovoj uniformi - nacistički simbol crno sunce.

 

 

Evropske granice nisu ipak otvorene za sve

Nigerijski student Aleksander Somto Orah (25) opisao je veliku neprijatnost koju je doživeo na ukrajinsko-poljskoj granici zbog rasizma poljskih graničara.

Orah je odlučio da napusti Kijev, gde je studirao na Univerzitetu za telekomunikacije, kada je čuo da je pokrenuta ruska vojna operacija, a četiri dana je putovao ka granici sa Poljskom.

Sa stotinama drugih studenata je zaustavljen, kada su im poljski graničari rekli da ne puštaju Indijce, Afrikance i ljude sa Bliskog istoka. Naložili su im da idu na neku drugu granicu.

- Sukob me je naterao da shvatim da, ako ima ljudskih bića, ima i onih na koje se gleda drugačije. Nikad nisam iskusio ovako nešto, gledao sam snimke raznih sukoba i znam koliko to može biti suludo. Ne želim da budem kolateralna šteta. Temperatura se spustila na -3, nekad mi je bilo toliko hladno da nisam mogao ništa da radim. Prelazak iz Ukrajine u Poljsku je bio užasavajući zbog diskriminacije. Prva diskriminacija je bila na železničkoj stanici u Kijevu. Puštali su samo žene i decu, a ja sam rekao da je to u redu, ali nisam video da su puštali afričke ili bliskoistočne žene, a bilo je i trudnica. Bili smo tamo tri dana, umirali smo od hladnoće - poručio je on. 

 

 

Nije prvi put da su u javnosti osvanule optužbe stranih studenata na račun ukrajinskih vlasti.

Jedan od njih je rekao da su Afrikanci poslednji kojima je dozvoljeno da se ukrcaju u bilo koji voz. 

- Na železničkim stanicama ovde u Kijevu prednost prvo imaju deca, pa žene, onda belci, a šta ostane, zauzimaju Afrikanci - napisao je on.

Ukrajinske vlasti su negirale da je bilo diskriminacije i dodale da podržavaju strane državljane.

Nisu sve žrtve iste

Palestinski novinar Muhamed el Kurd nije mogao da veruje na kakav način se piše o Ukrajini.

Nadrealno je da mejnstrim mediji i političari nešto zovu okupacijom, a da se taj izraz snažno izbegava kada se govori o Palestini, smatra on.

- Reč licemerje ne može ovo adekvatno da opiše. Prikladna reč je psihoza. Oni žive u paralelnom univerzumu gde se Evropljani, koji uzimaju oružje da brane svoju zemlju i porodice, nazivaju borcima otporašima, a Palestinci koji čine isto su teroristi. Postoji drugačiji set pravila za drugačije ljude - poručio je on.

Za mnoge, ova razlika se ne odnosi samo na rasizam.

AP Photo/Petros Giannakouris

- Rat u Ukrajini nije najgori rat od Drugog svetskog ata. Nije čak ni trenutno najgori - izjavio je novinar Indi Samaradživa, misleći na Siriju i Jemen.

- Najgori je zato što se događa belcima - dodao je on.

Ne treba zaboraviti, zaključuje Mekleod, da je bombardovanje Jugoslavije, bele nacije poput Ukrajine, bilo slavljeno jer je iza svega stajao sam NATO.

Akademici Edvard Herman i Noam Čomski su 1988. godine razvili teoriju o "vrednim" i "bezvrednim" žrtvama koju su predstavili u knjizi "Proizvodnja pristanka". Pratili su kako mediji prate dva genocida, jedan u Kambodži (koja se smatrala neprijateljskom zemljom) i drugi koji je izvodila indonežanska vojska (koju je podržavala i naoružavala američka vlada) u Istočnom Timoru.

Dok je okrutnost Crvenih Kmera postala svetska vest, događanja u Istočnom Timoru su prošla krajnje nezapaženo. Akademici su, zato, zaključili da kvalitet i kvantitet praćenja zločina i katastrofa zavisi od dva faktora - od toga ko je počinilac i ko je žrtva.

Ukoliko je počinilac "naš neprijatelj", mediji će žrtve tog režima učiniti vrednim. U suprotnom, ukoliko neko strada od ruku SAD i njenih saveznika, biće u potpunosti zaboravljen.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi