"Konvoj slobode" je možda završen, ali posle surovih Trudoovih poteza Kanada više neće biti ista (VIDEO)

Kanadski parlament podržao je odluku Vlade da se proglasi Zakon o vanrednoj situaciji kako bi se obračunali sa protestima koji su nedeljama potresali zemlju.

Predlog je prošao sa 185 glasova "za" i 151 "protiv". Tokom vikenda, policija je rasturila ono što je ostalo od protesta na ulicama Otave.

Policija je razbila stakla na napuštenim vozilima u centru prestonice kako bi ih odvukla sa puta, a gradski radnici čistili su smeće.

Većina ulica oko Parlamenta Kanade u Otavi je raščišćena i skoro da više nema demonstranata koji su tu boravili nedeljama.

Privremeni šef policije Otave Stiv Bel izjavio je da su protesti „Konvoja slobode“ u glavnom gradu Kanade završeni, nakon što je skoro 200 demonstranata uhapšeno, dok su ostali napustili to područje.

- Ova okupacija je završena. Nastavićemo sa misijom do kraja - izjavio je Bel.

Čak iako se demonstranti, predvođeni kamiondžijama, ne budu više okupljali, događaji kojima smo svedočili proteklih nedelja ostaće urezani u kanadskoj politici, a ostaje da se vidi koliko će posledica snositi, sada već veoma nepopularni, premijer Džastin Trudo.

Podsetimo, kada je Kanada odlučila da uvede obaveznu vakcinaciju za kamiondžije koje prelaze granicu sa SAD, oni su se tome usprotivili i pokrenuli "Konvoj slobode", a uskoro su im se pridružili i mnogi drugi građani. Protest je trebalo da pokaže nezadovoljstvo korona merama, međutit, ubrzo su demonstranti pozivali i na Trudoovu ostavku.

Iako vlasti tvrde da su kamiondžije, odnosno "okupatori", kako su ih nazvali, pobeđene, činjenica je da je nekoliko kanadskih provincija odustalo od korona propusnica, što znači da je protest u određenim delovima zemlje ipak urodio plodom.

Šta ostaje posle protesta?

Ipak, smatra se da će kanadska politika dugo pamtiti "Konvoj slobode".

- Mislim da smo nešto pokrenuli. Biće velikih podela u našoj zemlji. Ne mislim da je ovo kraj - poručio je Mark Sutor (33) iz Ontarija, koji je takođe nedeljama protestovao.

Mada među analitičarima ima onih koji smatraju da protesti nisu pokrenuli ništa značajno, obe veće političke partije u Kanadi doživele su politički zemljotres.

Profimedia

- I liberali i konzervativci su se osramotili - smatra Nelson Vajzman, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Torontu.

Kako navodi, Trudoovi liberali su dozvolili da im demonstranti zauzmu prestonicu, a konzervativci su navijali za njih.

Iako je vladajuća elita nazivala demonstrante okupatorima, pa ih čak u pojedinim slučajevima poredila sa teroristima, protesti su bili krajnje mirni. Ljudi su plesali, pevali, pravili čak i džakuzije nasred ulice, a policija nije nešto naročito reagovala.

Međutim, posle određenog vremena, Trudo je poručio da ilegalne i opasne aktivnosti moraju prestati.

Policija je potom i na konjima izašla na ulice i pregazila nekoliko učesnika protesta. Njihov obračun sa demonstrantima postajao je sve jači i jači, pa je na kraju bačen i suzavac i pokrenuta je najveća policijska akcija u istoriji Kanade. Uhapšeno je skoro 200 ljudi, a desetine vozila su odvučene.

Problematični Trudo

Kao i u mnogim drugim državama, obračun sa pandemijom koronavirusa postao je važno političko pitanje, a brojni kritičari, pogotovo sa desnice, optuživali su premijera Trudoa da se kreće ka autoritarizmu.

Prvo je Trudo preduzeo korak bez presedana, najavljujući zamrzavanje ličnih bankovnih računa demonstranata koji se protive epidemiološkim merama povezanim sa kovidom 19.

Trudo se pozvao na Zakon o vanrednim situacijama, navodeći da će opseg tih mera biti “vremenski ograničen”, “razuman i proporcionalan” i da neće biti raspoređena vojska.

AP Photo/Kirsty Wigglesworth

U skladu sa novim merama, banke će, bez potrebe za sudskim nalogom, moći da zamrznu lične račune bilo koga ko je povezan sa protestima. Finansije demonstranata će se pratiti zahvaljujući kanadskim pravilima protiv finansiranja terorizma, što je posebno zabrinulo kritičare jer ispada da je Otava demonstrante i sve koji ih podržavaju proglasila teroristima.

Potom je kanadski premijer iznenadio javnost kada je tražio ovlašćenja o vanrednim situacijama kako bi okončao proteste.

Naime, sa većim ovlašćenima federalnoj vladi je omogućeno da preduzme korake kakvi su do sada bili nezamislivi.

Zakon o vanrednim situacijama iz 1988. godine bio je deo revidiranih statuta Kanade. Nikada do sada nije bio korišćen, a trebalo je da bude aktiviran u slučaju najekstremnijih situacija i pretnji. Kanadska vlada je utvrdila da bilo koja katastrofa, prirodna ili uzrokovana ljudskim faktorom, predstavlja ogromnu pretnju po naciju.

Ipak, mnogi su se iznenadili da je bilo potrebno aktivirati Zakon zbog mirnih demonstranata.

Da li su oni zaista predstavljali toliku opasnost?

Profimedia

Prema zakonu, Vlada može da iskoristi vanredna ovlašćenja, a to se, pre svega, odnosi na dodatne nivoe bezbednosti na specifičnim lokacijama i kritičnim infrastrukturnim tačkama, a policija može da sprovodi opštinske zakone.

Trudo kaže da ne pokreće Zakon o vanrednim situacijama kako bi izveo vojsku na ulice. Međutim, zanimljivo je da je upravo njegov otac Pjer aktivirao zakon u jednoj od svojih najkontroverznijih odluka tokom 15 godina, koliko je bio na mestu premijera Kanade.

Stariji Trudo je 1970. izveo vojsku tokom oktobarske krize kada je serija terorističkih napada, u organizaciji separatističke grupe "Front za oslobađanje Kvebeka", potresla Kanadu. 

Inače, istorija ovog zakona počinje još 1914. godine, a ideja je bila da kanadska vlada dobije dodatna ovlašćenja u trenucima rata, invazije ili ustanka. Ukinut je osamdesetih zbog mogućih zloupotreba, pa su unete i izmene koje se tiču toga kako federalna vlada može da koristi veća ovlašćenja.

Pod tim se podrazumevalo da premijerski kabinet mora da traži odobrenje parlamenta da bi se aktivirao zakon, a sve aktivnosti moraju da se sprovode u skladu sa poštovanjem prava i sloboda Kanađana.

Photo by Arthur Mola/Invision/AP

Posle aktiviranja zakona, postavlja se pitanje šta je sledeće. Osim parlamentarnih procedura koje će biti pokrenute, biće promena i u načinima na koje se ljudi mogu okupljati, biće označene zone na kojima će biti pojačana bezbednost, a kao što smo mogli i videti, brojna vozila koja su blokirala ulice su odvučena.

Odluka bez presedana

Poruka koja se šalje jeste da se Kanada veoma strogo obračunava sa građanima koji se protive nametnutim kovid mandatima.

Sa jedne strane, ima onih koji smatraju da je trebalo mnogo ranije pozvati se na zakon, dok drugi strahuju da Trudo definitivno klizi ka diktaturi.

- Lider partije koji radi šta hoće, kada hoće i niko se ne usuđuje da ga preispituje. Da li se premijeru Trudou može verovati da odlučuje šta je dobro za zemlju, a ne samo za svoje lične interese? Da li je Trudo pozvao policiju da bi ostvario svoju ličnu viziju? Nadajmo se da nikada nećemo imati priliku da postavimo takva pitanja - napisao je u blogu aktivista i autor Danijel Dikin.

Zanimljivo je da je to napisao krajem 2014. godine, poručivši: "Ukoliko bude izabran za premijera, Džastin Trudo će Kanadu pretvoriti u diktaturu."

Tada mu je zamereno zbog toga što je saopštio da se divi kineskoj osnovnoj diktaturi, jer se pojavila zabrinutost da će Trudo tako voditi i svoju Liberalnu partiju.

Ono što je veoma zabrinjavajuće u čitavoj situaciji jeste da je kontrola nad finansijama onih koji se ne slažu sa politikom vladajuće klase - postala trajna.

Naime, kada su pristalice kamiondžija počele da skupljaju novac za proteste, prikupljeno je skoro 10 miliona dolara preko platforme "GoFundMe", međutim, iz te kompanije su saopštili da se kampanja obustavlja i da će novac dati humanitarnim organizacijama. Ipak, "GoFundMe" se našao na meti velikih kritika, čak je i guverner Floride Ron Desantis zapretio da će protiv njih pokrenuti istragu. Prema određenim informacijama, platforma za svaki zahtev za povraćaj novca mora da plati taksu od 15 dolara. Zbog toga se smatra da zato nisu želeli da odmah donatorima vrate novac, jer bi ih to koštalo dodatnih 15 dolara po transakciji. Nakon razmatranja, iz kompanije su naveli da će automatski vratiti novac donatorima u roku od sedam do 10 dana.

O svemu se oglašavao i milijarder Ilon Mask, osnivač kompanija "Spejs iks" i "Tesla", koji je podržao protest kamiondžija. On je čelnike platforme nazvao "profesionalnim lopovima".

Adrian Wyld/The Canadian Press via AP

Nakon toga, druge platforme su ponudile da sakupljaju novac za kamiondžije bez rizika da će im suma biti oduzeta. To je navelo kanadske vlaste da se okrenu prilično autoritarnim metodama i uspostave kontrolu nad transakcijama koje se tiču protesta.

Pod izgovorom borbe protiv pranja novca i finansiranja terorističkih organizacija, prema Zakonu o vanrednim situacijama sve forme digitalnih transakcija, uključujući i kriptovalute, moraju da budu prijavljene kanadskim nadležnim institucijama.

Kanadske banke su, zatim, počele da zamrzavaju račune ljudi koji su bili povezani sa protestima kamiondžija. Državna televizija je čak dobila spiskove ljudi koji su uplaćivali donacije i slala mejlove da objasni zašto su to učinili, čak iako se radilo o skromnim sumama od 40 dolara.

- Imamo sada mogućnosti da pratimo novac. Vidimo šta se dešava i šta se planira i odlučni smo u nameri da to stopiramo jednom za svagda - poručila je Trudoova zamenica i ministarka finansija Kristija Frilend.

Veliki broj donacija došao je, međutim, iz SAD. Tačnije, iz Kalifornije, Teksasa, Floride, Njujorka i Mičigena. 

Jednom rečju, svako ko se usprotivio tzv. kovid mandatima u opasnosti je da mu budu zamrznuti bankovni računi i otkazane kreditne kartice. Istovremeno, mnoge zemlje širom sveta odustaju od kovid propusnica ističući da je opasnost od korone prošla. 

Adrian Wyld/The Canadian Press via AP

"Vreme je da idemo dalje"

Entoni Furi, u tekstu "Kanado, vreme je da učiniš pravu stvar - vreme je da se ukinu sve kovid restrikcije", kaže da je došao trenutak kada treba živeti sa virusom.

- Vreme je da nastavimo dalje sa svojim životima - napisao je on.

Kako je dodao, sve je počelo kada su se kamiondžije usprotivile obaveznoj vakcinaciji, ali se pokret pretvorio u nešto mnogo više, jer je postao simbol frustracije građana koji su sada suočeni sa restrikcijama sa svih strana.

- Čini se da mnogi ljudi mogu da prozru cinične pokušaje premijera Trudoa da se fokusira na loše momke u masi. Uvideli su da je protest ispred parlamenta bio miran i da je okupio različite ljude, to je više ličilo na uličnu žurku nego na ljutiti protest - naveo je Furi, dodavši da je sve više građana koji se okreću protiv korona mera.

Nema dalje! Srbi pekli prase ispred kanadskog parlamenta: Hit na velikim protestima u Otavi (VIDEO)

Kako navodi Furi, i određen broj zdravstvenih stručnjaka počeo je da ističe kako treba živeti sa virusom.

- Iako nisu odustali zvanično od svojih pravila, očigledno psihološki pripremaju ljude da će se to dogoditi uskoro. Zaista, premijer Trudo je poslednji koji odoleva. Pravila za kamiondžije je uveo pre dve nedelje, u vreme kada mnoga druga mesta na svetu ukidaju mere. Trudo je potpuno nepovezan sa realnošću kada je reč o kovid merama. Dosta ljudi je, razumljivo, istraumirano događajima u protekle dve godine, i biće potrebno i određeno ubeđivanje da bi se vratili u normalu. Ljudima treba da damo prostora i da poštujemo njihove izbore - biće i onih koji će i u narednim godinama nositi maske - ali ne možemo više da dozvolimo da anksioznost male grupe određuje kako ćemo mi ostali da živimo - zaključio je Furi u kolumni.

Velika većina Kanađana je primila duplu dozu vakcine, a skoro 50 odsto odraslih je vakcinisano i busterom.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi