Saradnik engleske tajne službe koji je sarađivao sa nacistima: Ko je bio Stepan Bandera kojeg Ukrajinci smatraju nacionalnim herojem?

Jedna od najkontroverznijih ličnosti iz Ukrajine je političar i vođa Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) Stepan Andrijovič Bandera. Dok je za jedne on borac za slobodu Ukrajine, za druge je saradnik okupatora i zločinac.

Bandera je rođen u zapadnoukrajinskom selu Stari Ugrinov, koje je tada pripadalo Austrougarskoj, u porodici sveštenika Ukrajinske grkokatoličke crkve. Pohađao je Strijsku gimnaziju od 1919. do 1927. godine, a kasnije je upisao Poljoprivredni fakultet na Lavovskom univerzitetu. 

Stepan Bandera u mladosti/Wikipedia

Od rane mladosti je bio aktivan u nekoliko ukrajinskih nacionalističkih organizacija, a tokom studija postaje član Organizacije ukrajinskih nacionalista, gde je ostvario uspešnu političku karijeru.

Osuđen za ubistvo ministra

Posle Prvog svetskog rata istočna Galicija (današnja zapadna Ukrajina) postala je deo Poljske. Tada  OUN započinje aktivno delovanje protiv poljske države, koje je često imalo i teroristički karakter. U jednoj od tih akcija ubijen je ministar unutrašnjih poslova Poljske Bronislav Peracki. Na optuženičkoj klupi za to ubistvo našao se Bandera zajedno sa još 11 članova OUN. 

Proces je trajao od 1935. do 1936. godine i oni su osuđeni na smrt, a Banderi je kasnije kazna zamenjena doživotnom robijom. Međutim, nije se dugo zadržao iza rešetaka. Iz zatvora izlazi posle nemačke i sovjetske okupacije Poljske 1939. godine.

Marš ukrajinskih nacionalista/Profimedia

Baš u to vreme dolazi do jačanja aktivnosti OUN u SSSR. Sovjetska tajna policija videla je ovu organizaciju kao opasnost po mir na tim prostorima, tako da značajno usmerava svoje delovanje protiv njih. Posle određenog vremena sovjetska služba je uspela da zavadi vrh OUN i organizacija se podelila na dve frakcije. Jednu je predvodio pukovnik Andrija Meljnik (koja je bila znatno slabija), a drugu Stepan Bandera. 

Saradnja sa nacistima

Neposredno pre nemačkog napada na SSSR, Bandera je održao sastanke sa šefovima nemačkih obaveštajnih službi na kojima je dogovoreno buduće delovanje ukrajinskih nacionalista protiv sovjetske države. U proleće 1941. godine OUN je iz Nemačke dobio dva i po miliona maraka za subverzivne aktivnosti unutar SSSR-a.

Već 30. juna 1941. godine, dolaskom nacističkih trupa u Ukrajinu, Bandera i OUN, “Aktom obnove ukrajinske državnosti”, proglasili su nezavisnu ukrajinsku državu. 

Natpisi u zapadnoj Ukrajini 1941. godine: "Živeo Hitler! Slava Banderi!“/Wikipedia

- Ukrajina će blisko sarađivati sa nacional-socijalističkom velikom Nemačkom, pod vođstvom svog vođe Adolfa Hitlera koji formira novi poredak u Evropi i svetu i koji će pomoći ukrajinskom narodu da se oslobodi moskovske okupacije – navodi se, između ostalog, u ovom aktu.

U maju 1941. godine rukovodstvo Banderine organizacije usvojilo je program “Borba i delovanje za OUN tokom rata”. U jednom delu tog dokumenta, koji nosi naziv “Manjinska politika”, OUN je naredio uklanjanje “neprijateljskih Poljaka, Jevreja i Rusa deportacijom i uništavanjem njihovih inteligencija”, navodeći dalje da takozvani poljski seljaci moraju biti asimilovani i da se njihove vođe unište.

Sukob sa Nemcima

Bandera i OUN su se nadali da će Treći rajh podržati nezavisnu Ukrajinu i dozvoliti im da oni budu vođe ove države. Međutim, Nemci su imali druge planove. 

Zato su se odnosi između nacističke Nemačke i OUN ubrzo pokvarili do te mere da je u jednom nemačkom dokumentu od 25. novembra 1941. godine stajalo da svi funkcioneri Pokreta Bandera moraju biti odmah uhapšeni. Nemci su Banderu ubrzo uhapsili, a 5. jula je iz Ukrajine premešten u Berlin.

Rat svih protiv svih

Za to vreme OUN nije mirovao, pa već 1942. godine počinje  formiranje Ukrajinske ustaničke armije (UPA), na čije čelo je došao general Roman Šuhevič. Broj vojnika je stalno rastao i ubrzo je prelazio stotinu hiljada.

S druge strane, u zapadnoj Ukrajini se pojavila poljska Armija Krajova. UPA je ubrzo došla u sukob sa ovom poljskom vojskom na tim prostorima. S jedne strane, UPA je napadala poljska sela, s druge je Armija Krajova napadala Ukrajince, a sa treće su delovali Poljaci iz kvislinške nemačke policije. Vršeni su stravični pokolji, a najžešći sukob je bio u Voliniji, kada je UPA izvršila veliki masakr nad Poljacima. 

Marš ukrajinskih nacionalista/Profimedia

Početkom 1944. etničko čišćenje proširilo se i na istočnu Galiciju. Procenjuje se da je do 60.000 Poljaka, uglavnom žena i dece, zajedno sa nenaoružanim muškarcima, ubijeno tokom prolećne i letnje kampanje 1943. na Voliniji, i do 100.000 ako se uključe i drugi regioni.

Kada su se u Ukrajini pojavili i sovjetski ukrajinski partizani, stvar se još više iskomplikovala. Borbe su se vodile između svih strana: UPA, Armije Krajova, partizana i Nemaca. Borbe između UPA i sovjetskih partizana, a kasnije regularne sovjetske armije, nastavljene su i trajale su i u pedesetim godinama, skoro deset godina nakon završetka Drugog svetskog rata.

Bandera je u januaru 1942. godine prebačen u posebnu kasarnu za istaknute političke zatvorenike logora Zahsenhauzen. Međutim, vođa OUN se u aprilu 1944. godine obratio nemačkim vlastima tražeći da ga puste na slobodu kako bi se stavio na čelo borbe protiv Crvene armije. Nemci su ga u septembru 1944. godine vratili u Ukrajinu.

Po padu Trećeg rajha Bandera je pobegao u tadašnju Zapadnu Nemačku.

Saradnja sa engleskom tajnom službom

Mnogo posle Drugog svetskog rata, 2000. godine, otkriveno je da je Stepan Bandera blisko sarađivao sa britanskim tajnim službama.

Stefanu Dorilu, britanski pisac i novinar koji se bavio tajnim službama, u svojoj knjizi ”MI6: Unutar tajnog sveta Tajne obaveštajne službe Njenog veličanstva” naveo je da je Banderin OUN ponovo formiran 1946. godine pod sponzorstvom MI6. Kako je naveo, organizacija je primala određenu podršku od MI6 još od tridesetih, a jedna frakcija Banderine organizacije postala je bliže povezana sa CIA. 

Stepan Bandera/Wikipedia

Doril je, na osnovu dokumenata u koje je imao uvid, dodao da su američke službe Banderu označile kao “izuzetno opasanog”, dodajući da su ga čuvali bivši SS-ovci. Prema tim dokumentima, njegova organizacija je “počinila mnoga krivična dela, uključujući stotine ubistava, falsifikovanja i otmica”. Nakon što je Bavarska državna vlada pokrenula postupak protiv njega, Bandera je pristupio BND-u nudeći im svoje usluge, uprkos tome što je CIA upozorila zapadne Nemce da ne sarađuju s njim.

Bandera je ubijen 15. oktobra 1959. godine u Minhenu. Bivši načelnik KGB-a Vladimir Krjučkov je 2005. godine izjavio da je njegovo ubistvo bilo jedno od poslednjih obračuna sa “neželjenim elementima” nasilnim metodama. 

Stepan Bandera je sahranjen 20. oktobra u Minhenu.

Nacionalni heroj

Danas su mišljenja o Banderi podeljena. Rusi i Poljaci ga smatraju zločincem i saradnikom okupatora, dok ga Ukrajinci, pogotovo oni iz zapadne Ukrajine, vide kao borca za slobodu njihove zemlje. Ekstremno desne ukrajinske organizacije ga smatraju nacionalnim herojem i često organizuju marševe u njegovu čast. 

Marš ukrajinskih nacionalista/Profimedia

Stepanu Banderi je podignuto nekoliko desetina spomenika (najviše u zapadnom delu Ukrajine), a više stotina ulica nosi njegovo ime.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi