Jovan, Nikola i Radica oživljavaju scene od pre 20 godina: Ovo je bilo drugačije, krenula je masa, vikali su - UČK, UČK! (FOTO)

Sećanje na dan najvećeg stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji u novijoj istoriji, od pre tačno dve decenije, na tribini "Kosovo i Metohija - pogrom koji traje" oživeli su Radica, Jovan i Nikola. Svako na svoj način je to proživeo, ali su sjedinjeni u tom da taj 17. mart nikad neće zaboraviti. 

Ruke jedne majke

Majka troje male dece Olivera Radić, profesorka sprskog jezika i novinarka iz Orahovca, pričala je na tribini o strahu, bezizlaznosti, nemoći.

 

Izgledalo je kao da se sve smirilo, ali onda je došao Martovski pogrom i ponovo su počele da kuljaju stihije. 

Profimedia

- Bio je to običan dan, otišla sam na kafu kod moje drugarice i videle smo na vestima da su počele nekakve masovne demonstracije. Sve što se do tada dešavalo i 1998. i 1999. godine nekako je bilo nasumično. Ovo je bilo drugačije. Krenula je masa. Da je povod zaista bio napad na albanske dečake, kako se tvrdilo, kako je mogao da se tako brzo organizuje toliki narod na sve strane? Svaki grad, svako mesto, pokrenulo se. Mi koji živimo dole znamo da nikada ne možemo da pomislimo da smo zaista bezbedni, jer uvek može opet da se desi 17. mart - upozorila je Radićeva.

Tog 17. marta masa je krenula ka meštanima srpskog dela Orahovca vičući „UČK! UČK!“ a Olivera je, kaže, ponela jedno dete, uhvatilo drugo za ruku, dok je treće pratilo. Njen suprug, komšije, prijatelji, rodbina, pokušali su da formiraju neku vrstu živog zida kako bi zaštitili, bar telima, svoje porodice.

Profimedia

Narušeno bezbrižno detinjstvo

Jovan Zafirović, student sociologije univerziteta u Prištini i satiričar, imao je samo sedam godina za vreme Martovskog pogroma, a svedočenje iz njegovog ugla ovekovečeno je i objavljeno pod naslovom "Šta da ponesem". Imao je sreću u nesreći da okolina Kosovske Kamenice gde je živeo nije prolazila kroz strahote kroz koja su prolazili druga mesta.

Jovan i druga deca pitala su se zašto ljudi iz gradova odlaze u sela kod svoje rodbine. Scena majke koja nosi dete, dok drugo trči za njom noseći igračku u rukama, ostala mu je u sećanju. Kada je vrlo brzo nakon toga shvatio gde su pošli svi ti ljudi i od čega beže, sedmogodišnji Jovan počeo je da razmišlja koju će on igračku poneti sa sobom kad dođe vreme da i on krene da beži.

Profimedia

U strahu zbog brata

Nikola Vasić, predsednik humanitarne organizacije "Kosovsko Pomoravlje" iz Parteša, imao je 10 godina tog marta 2004. godine. Njegovo rodno mesto Parteš, na svu sreću, nije bilo na meti albanskih hordi. Međutim, njegov stariji brat studirao u Kosovskoj Mitrovici u kojoj je već došlo do sukoba, vrlo brzo ga je osvestila. U sećanju mu je najviše ostala neizvesnost, odnosno pitanje „a šta će biti sa nama“.

Organizatori tribine su bili dobrotvorna organizacija Srpska omladina za Kosmet i studetska organizacija Srpski politički forum, a tribina je održana u sali Ruskog doma.

Beg od albanskih hordi

Kako je svojevremeno za 24sedam rekla Gordana Đorić, koja već više od 20 godina bije bitku sa institucijama u Prištini i bori se za bolji život Srba na KiM, i ona se seća martovskog pogroma iz 2004. godine i zbrinjavanja Srba koji su bežali pod naletom albanskih hordi.

 - U našoj kući je, kada se desio pogrom 2004. godine, bilo 30 ljudi. Samo kod mene je radio telefon. Svakog minuta smo bili u kontaku sa ljudima iz Obilića, Kosova Polja i Prištine koji su trpeli pritiske od albanske horde koja im je palila kuće. Usmeravali smo ih kuda da idu, gde je bezbedno… - seća se naša sagovornica i nastavlja: 

 - Sticajem okolnosti, naš ansambl "Venac" vratio se iz Niša. Bili su u Čaglavici, i kada su nagrnuli demonstranti, trebalo je zaštititi te mlade ljude. Odmah smo ih smestili ovde, kod mene kući, a Kfor nam je doneo dušeke. Organizovali smo blokade za grupe Albanaca koje su dolazile iz Lipljana, dok nije došao Kfor iz "Bondstila". 

Rak rana

Podsetimo, tog marta 2004. godine na Kosovu i Metohiji ubijeno je najmanje 19 osoba, uništeno 935 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, i proterano oko 4.000 Srba. 

Prema tvrdnjama Albanaca, povod je bila nesreća u kojoj su stradala tri albanska dečaka, koja je predstavljena kao nasilje srpskog stanovništva nad albanskim stanovništvom.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi