Borivoja je 17. marta na ulici ubio metak albanskog snajperiste: Sin oprašta ubicama, ali ne zaboravlja
Kako do takvog oružja ne može lako da se dođe, odavno je jasno da je sve bilo organizovano, zbog čega službe bezbednosti moraju da znaju o čemu se radi
Martovski pogrom na KiM Dragan Spasojević i danas, 19 godina kasnije pamti kao najteži udarac - tog 17. marta metak albanskog snajperiste ubio je njegovog oca Borivoja, koji se našao na ulici.
Kako priča Dragan, otac nije učestvovao u nemirima niti je dao bilo kakav povod da ga napadnu.
- To je uradio nečovek, neko kome smeta sve što je pravoslavno i srpsko, iz ko zna kojih poriva. To nije bila tuča ili neki okršaj, već su ti neljudi bili pripremljeni jer je u bizini parka bilo parkirano bolničko vozilo iz kojeg su vadili automate i delili prisutnima koji su pucali na narod, a iz tri solitera bilo je snajpersko naoružanje - priča Dragan koji se s tugom seća nemira i priča za Kosovo Online.
Kako do takvog oružja ne može lako da se dođe, kaže da je odavno jasno da je sve bilo organizovano, zbog čega službe bezbednosti moraju da znaju o čemu se radi.
Pročitajte još:
Postoje i snimci, kao onog besomučnika koji je rušio krst sa naše mitrovačke crkve. Na snimku se vidi lice a danas postoje načini kako bi se saznalo, a niko nije odgovarao.
Oprostio, ali ne zaboravlja
Dragan kaže da je oprostio jer je hrišćanski praštati, ali i da nije niti će ikada zaboraviti.
- Oprostio sam jer smo mi pravoslavci. Ne možemo da kažemo da živimo sa mržnjom, niti možemo da mrzimo nekoga zbog njegovog crnila i načina na koji ta osoba posmatra svet, da li mu je neko kriv ili ne, pa ga zbog toga liši života. Zaboravio nisam, i nikada neću - rekao je on.
On danas sa svojom porodicom živi u Severnoj Mitrovici, a upravo je ova tragedija u njemu probudila prkos da ostane tu.
- Odlučio sam to upravo iz sećanja na zlikovačke namere i porive koji su se desili tog dana prema Srbima ničim izazvano, jednom lažnom vešću da su Srbi krivi jer su se deca udavila u Ibru. To je bio okidač, iako je laž, za organizovani napad na severni deo Mitrovice, ali i druge srpske sredine na KiM - rekao je Dragan koji dodaje da su Srbi nekome krivi jer je ovo naša država, ovo su naši prostori gde su naši preci živeli, i neko je rešio da menja tu strukturu".
Šteta nemerljivih razmera
U martovskom pogromu ubijeno je najmanje 19 osoba, povređene 954, među kojima 61 pripadnik Kfora i 65 UNMIK-ovih policajaca. Oko 150 Srba zadobilo je ozbiljne i teške povrede, a više od 4.000 ih je proterano.
Tokom pogroma Srba sa Kosova i Metohije više od 800 objekata je teško ili potpuno uništeno.
Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada tokom pogroma marta 2004. je bio blizu stotinu. Uništene su nebrojene freske, ikone, crkvene relikvije.
Profimedia
Posebna meta bili su duhovno nasleđe i hramovi srpskog naroda.
U Prizrenu su zapaljeni Crkva Bogorodice Ljeviške i Manastir Svetog arhangela Mihaila, miniran je Manastir Svetih Kozme i Damjana u Zočištu, manast, a Kfor je sprečio napad na Hram Hrista Spasa.
Kfor je moraoo da evakuše monahinje manastira Devič, pošto je najmanje 1.000 naoružanih Albanaca okružilo manastir koji je opljačkan i zapaljen.
Procene koje je dao UNMIK pokazale su da je u neredima učestvovalo oko 60.000 Albanaca, dok su međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba je osuđeno.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari