Haotično u Ukrajini posle dve godine borbi: Krize drmaju Kijev, šta se može očekivati u narednih 12 meseci?

Druga godišnjica ruske vojne operacije u Ukrajini teško da je razlog za slavlje za obe strane. Borbe se i dalje vode bez izgleda da će doći do pregovora koji bi bili uvod u mir, dok Zapad nastavlja da šalje i obećava oružje, čak i ono koje može da napadne Rusiju.

Poziciona blokada

Svaka diskusija o prodoru na frontu i vojnom porazu Oružanih snaga Ukrajine dugo je nailazila na kontra-argument: hajde da prvo zauzmemo Avdejevku.

Još u jesen Avdejevka je opisana kao svojevrsni test za rusku armiju. Operacija u njoj počela je pokušajem da se grad odseče i stvori obruč prečnika 10 kilometara.

Posle masovnih artiljerijskih priprema, 10. oktobra pokrenuti su mehanizovani napadi u dva pravca - preko pruge severno od hemijskog kombinata Avdejevka i sa juga, iz sela Vodjanoje. Kao i napadi neprijatelja na Rabotino tokom leta, udari su oslabili, a ruska komanda, oslanjajući se na artiljeriju, jurišne dronove i male jurišne grupe, pomerila je centar gravitacije pravo u sam grad.

Sada, posle pet meseci borbe, priča o Avdejevki je završena. Održavajući pritisak duž celog perimetra i prisiljavajući neprijatelja da rastegne svoje rezerve, ruska armija je istrošila gradski garnizon tokom višemesečnih borbi.

Profimedia

Situaciju su pogoršali problemi u snabdevanju. Jedini asfaltirani put, iako i dalje prohodan i ponekad bezbedan (u decembru je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski doputovao u opkoljeni grad njime), i dalje nije omogućavao neophodne zalihe i rotacije, i što je još važnije, zadržavanje kontrole nad samom trasom zahtevalo je veliki napor od ukrajinske vojske.

Od novembra odbrana Avdejevke je počela da puca, prvo u industrijskoj zoni, a zatim u „Carskoj ohoti“ - moćnim uporištima okrenutim prema Donjecku, poznatim od 2014. Pokušaji odbijanja ovih položaja skrenuli su snage garnizona sa drugih pravaca, što je dodatno oslabilo odbranu.

U prvim danima februara 2024. sve je okončano. Rusija je za nekoliko dana presekla severni deo grada na dva dela, prešla prugu i jedinu liniju snabdevanja, Industrijsku aveniju, uzela pod svoju kontrolu. Prošle subote se završila bitka za Avdejevku. To je bila najznačajnija promenu na frontu od oslobođenja Bahmuta prošlog maja.

Prednosti ruske armije u vazduhu i oklopnim vozilima još nisu primenjene i više služe za odbranu osvojenih teritorija.

Iscrpljenost fronta

To ne znači da ruska komanda nema strategiju za pobedu. U poslednjih godinu dana deluje da nije bitno pomeranje linije fronta, nego šteta naneta neprijatelju i da se on oslabi.

Printscreen Google Maps

Avdejevka je postala oličenje ove strategije, koja se sada usvaja na celom frontu. Od jeseni su ruske oružane snage počele da napreduju na više mesta, a na frontu se koristi isti pristup kao u Avdejevki, razvlačenje i prenaprezanje neprijateljskih rezervi, i dok neprijatelj zatvara rupu u jednom rejonu, postizanje uspeha u drugom.

Iz meseca u mesec to se dešava sve češće, a prodori su sve dublji i veći. U decembru Marijinka, u januaru, severoistočno od Soledara (selo Veseloe) i prema Kupjansko-Svatovskom (selo Krahmalnoje), u februaru istočni deo, naselje Belogorovka - i sve to tokom sporog ali redovnog napredovanja u Avdejevki, kao i na bokovima Artjomovska prema Časovom Jaru, odakle su Rusi prethodno morali da se delimično povuku nakon zauzimanja grada.

Belogorovka je dobar primer onoga što se dešava na terenu. Prema ukrajinskom izvoru, produženo granatiranje značilo je da je na ukrajinskim položajima u industrijskoj zoni ostalo u formaciji od trećine do polovine boraca, a 24-časovna kontrola komunikacija dronom otežavala je rotaciju i dopunu municije. Na kraju, ruska jurišna grupa je ušla pravo na položaj Oružanih snaga Ukrajine, a samo je jedan ukrajinski vojnik preživeo bitku. Pokušao je da prizove artiljerijsku vatru, ali vatrene podrške nije bilo jer nije bilo granata. Zbog toga je u Belogorovki, sa značajnim odnosom žrtava u korist napadača, napredovanje za dan bilo je i do 1,5 kilometara duž fronta od 3 kilometra, što je mnogo po standardima pozicionih borbi.

Uglavnom, ukrajinski i zapadni izvori već nekoliko meseci jednoglasno govore da je situacija teška i da je odbranu sve teže održavati. Nedostatak granata hroničan (prema raznim izveštajima ruska vatrena superiornost je veća 3 do 10 puta), manjak ljudi je primetan (u mnogim jedinicama dostiže 65-70 odsto), a prednost Ukrajine u malim FPV dronovi odavno je nestala.

AP Photo/Evgeniy Maloletka

Obuka i motivacija osoblja Oružanih snaga Ukrajine opadaju. Dezerteri, ili „SZCH-schniki“ (skraćeno od ukrajinskog izraza za „neovlašćeno napuštanje jedinice“), postali su uobičajeni. Umesto da napuste pozicije, oni jednostavno odbijaju da se bore, radije pristaju da im se sudi. Prema ukrajinskoj vojsci, jedan ili dva takva vojnika mogla bi da desetkuju celu jedinicu za nekoliko dana ili čak sati zbog opšteg niskog morala.

Zadnje iscrpljivanje

Situacija u pozadini nije ništa bolja. Postoji sukob između Zelenskog i njegovog bivšeg najvišeg generala Valerija Zalužnjeg, koji je eskalirao nakon neuspeha letnje kontraofanzive i konačno je rešen početkom februara ostavkom Zalužnjeg, nakon čega je usledio odlazak celog rukovodstva Oružanih snaga Ukrajine. Neki to upoređuju sa čistkama u Crvenoj armiji 1937-1938. sa dobrim razlogom - generali nisu smenjeni zbog sposobnosti, već zato što su ljudi Zalužnjeg.

Iako nije poznato koliko je Zalužnji dobar kao komandant, trupe ga i dalje vole, a izuzetno je popularan i u ukrajinskom društvu. Na to nisu uticali prošlogodišnji neuspesi. Njegova ostavka je negativno uticala na raspoloženje u vojsci, a njegov naslednik, rođen u Rusiji, Aleksandar Sirski, zvani „General 200“ zbog svog brutalnog stila rukovođenja, u opasnosti je da bude pogođen svim negativnim posledicama neuspeha koje dolaze.

Prema najnižim procenama, nenadoknadivi gubici Oružanih snaga Ukrajine premašili su 350.000 ljudi, uključujući mrtve, teško ranjene i nestale. To su najbolji borci - vojnici, veterani i motivisani dobrovoljci. Čak i ako ti gubici bili jednaki gubicima Rusije, razlika je u mobilizacionom potencijalu, koja je u Rusiji pet puta veća.

AP Photo/Virginia Mayo, File Profimedia

U Rusiji se priliv regruta u vojne regrutne službe nastavlja nesmanjeno, sa periodima čekanja na lekarske preglede ponegde i po nekoliko meseci, dok su u Ukrajini dobrovoljci prestali da se javljaju prošlog leta. Prema zvaničnim ukrajinskim podacima, na svakih pet muškaraca izgubljenih na frontu, dolazi samo jedan novi regrut, a mnogi muškarci se kriju u inostranstvu.

Da bi nadoknadili gubitke nakon kontraofanzive, ukrajinski vojni komesari pribegli su praksi otmice, a u prvi mah su bile šokantne scene otmica koje su uniformisani ljudi sprovodili na ulicama, upadali u teretane, stanice metroa i restorane.

Maksimalan broj ljudi mobilisanih u Ukrajini 2023. godine navodno je bio 100.000 (u odnosu na planiranih 200.000), što je mali broj u poređenju sa ciljem od pola miliona koji je najavljen za ovu godinu. U jesen je Ukrajina počela da reformiše sistem mobilizacije u tu svrhu, ali je primena bila loša. To nije bio samo šok za društvo (građani Ukrajine odjednom shvataju da svi idu u rat), već i nedostatak sredstava za regrutaciju. Prema Zelenskom, potrebno je 500 milijardi grivni (13,5 milijardi dolara). Ovo uključuje naknade, opremu i zalihe. Ove brojke nisu dostupne u ukrajinskom budžetu i tu leži sledeći problem - finansijska iscrpljenost.

U prve dve godine budžetski deficit Ukrajine bio je pokriven novcem iz inostranstva, održavajući privid finansijske stabilnosti pred skoro potpunim kolapsom civilne ekonomije. Međutim, najavljeni deficit od 42 milijarde dolara za 2024. biće veoma teško pokriti - od 50 milijardi evra opredeljenih za četiri godine, skoro 18 milijardi evra (više od trećine) treba da se potroši ove godine, relativno malo novca dolazi od MMF-a i drugih izvora, pa čak i ako Kongres SAD konačno odobri 61 milijardu dolara u finansiranju koje je tražila Bela kuća, ukrajinski budžet će i dalje biti u problemu.

AP Photo/Michael Sohn

Politička stabilnost je drugi problem. Sa skoro monopolskom kontrolom medija, Zelenski ima nominalni rejting od preko 60 odsto, ali su dani njegovog apsolutnog političkog monopola prošli. U jesen je ponovo oživela ukrajinska politika i ukinut je tabu kritike predsednika. U maju Zelenskom ističe mandat, što ga čini formalno nelegitimnim. Ako situacija na frontu i u pozadini nastavi da se pogoršava sadašnjim tempom, to bi moglo dovesti do političke krize u punoj meri. Ostaje da se vidi da li će Zalužnji i bivši predsednik Petro Porošenko, koji ga je uzeo pod svoje, iskoristiti trenutak.

Sledeće pitanje je vojno snabdevanje. Ne treba precenjivati aktuelnu medijsku histeriju. Dok se demokrate i republikanci na Kapitolu sukobljavaju, ratni avioni NATO-a nastavljaju redovno da pristižu u Žešov, u Poljskoj, koji služi kao pozadinska baza. Obim vojnih zaliha Ukrajine ograničen je ne toliko nedostatkom novca koliko iscrpljivanjem zapadnih arsenala i političkim izborima. Hipotetički nedostatak novca od Kongresa imaće uticaj najranije za nekoliko meseci.

Kako bi ova godina mogla da prođe za Ukrajinu?

Novi zakon o mobilizaciji neće povećati broj ljudi spremnih da se bore za Ukrajinu - naprotiv, vlasti će imati više problema na unutrašnjem planu. Sa druge strane, brojčana prednost ruske armije će se održati, ako ne i povećati. O kvalitetu nasilno regrutovanog osoblja Kijeva je sve već rečeno.

Drugo, iz objektivnih razloga, Oružane snage Ukrajine i dalje će imati problema sa artiljerijom. Zapad neće dostići nivo ruske proizvodnje granata pre 2025. godine, ako ne i kasnije, a municija će prvo biti iskorišćena za popunjavanje sopstvenih praznih arsenala. Isto važi i za oklopna vozila. Sovjetske zalihe su na izmaku i proizvodnja novih oklopnih vozila na Zapadu zaostaje za Rusijom.

AP Photo/Libkos, File

Osim toga, Ukrajina će sve više koristiti FPV dronove. Njihovo određivanje kao posebnog roda oružanih snaga čini se kontroverznom odlukom, naročito zato što nemaju efekta na frontu.

Četvrto, Zapad će nastaviti da snabdeva Ukrajinu projektilima, koji su se pokazali kao relativno efikasni, tako da će biti više NATO projektila šireg dometa, što će dovesti do više udara na ciljeve u Rusiji. Takođe će biti više sredstava protivvazdušne odbrane, a najavljeno je i slanje bobrenih aviona F-16.

Zapad se kao sponzor Ukrajine odlučio za strategiju da u narednih godinu dana ostane u defanzivi i pokuša da iscrpi ruske snage.

U tom cilju Kijev stvara veliku odbrambenu mrežu (Surovikinova linija). Vojna nužda nalaže da se Oružane snage Ukrajine povuku na ovu liniju, povlačeći se na nekoliko delova fronta u cilju uspostavljanja dugoročne odbrane, ali nema garancije da će se to dogoditi. Prvo, svako povlačenje bi bilo politički teško za Kijev, a drugo, priča se da se sama odbrana gradi na loš način, tako da nema gde da se povuče.

Može li Ukrajina da izgubiti ove godine? Sasvim moguće - ako SAD ne pošalju novac, ako mobilizacija ne uspe, ako izbije velika politička kriza. Ne može se tačno predvideti u kom trenutku će pritisak Rusije na Ukrajinu postići cilj i dovesti do mira o kom se priča od proleća 2022.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi