Suša u Amazonu je strašna: "To je kao da ste u supi, a ne možete da pobegnete"

Amazonska prašuma je ove godine doživela najgoru sušu ikad zabeleženu.

Do mnogih sela se više ne može stići rekama, požari su opustošili brojne oblasti, a to je uticalo i na živi svet.

Pojedini naučnici ukazuju da se najveća svetska prašuma bliži tački bez povratka.

Bom Hesus de Igapo Grande je zajednica od 40 porodica usred prašume i teško je pogođena sušom. Vode za tuširanje nema. Banane, kesten i drugo voće istrule na putu do gradova jer se sve sporije putuje.

Starešina sela je upozorio starije i bolesne da se presele bliže gradu, da ne budu daleko od bolnica.

AP Photo /Edmar Barros

Oliveira Tikuna je pokušao metalnim kanuom da se probije kroz male potoke Amazona, ali je i sam bio iznenađen prizorima.

U određenim delovima, reka Salimoes je široka svega metar.

- Imam 49 godina, nikad nisam video ovako nešto. Nikada nisam ni čuo da je suša bila ovoliko strašna - rekao je.

Nakon tri sata pokušavanja da ide uzvodno, digao je ruke.

- Ukoliko reka još više presuši, moja porodica će ovde biti zarobljena - dodao je.

Kako bi se došlo do sela, ili izašlo iz njega, mora da se pešači po dnu reke sa druge strane naselja, ali je to opasno zbog zmija i aligatora.

Kišna sezona u Amazonu je trebalo da počne u oktobru, ali je i krajem novembra bilo toplo i suvo. To je posledica fenomena El Ninjo koji prouzrokuje zagrevanje vode u Pacifiku, zbog čega se topliji vazduh nadvija nad američkim kontinentom. Voda u Severnom Atlantiku je ove godine takođe bila abnormalno topla, a vreli i suvi vazduh se razvio iznad Amazona.

- Kada sam prvi put videla sušu, pomislila sam: "Vau, ovo je užasno, kako ovo može da se dogodi prašumi?" Ali, kako je prolazila godina za godinom, obarali bi se rekordi. Svaka suša je bila gora od prethodne - rekla je Flavija Kosta, ekolog iz Nacionalnog instituta za proučavanje Amazona, koja već skoro tri decenije živi i radi u tom području.

Kako je rekla, još je rano za procenu posledica ovogodišnje suše, ali je njen tim već primetio da određene biljke "ne pokazuju znake života".

Prošle suve sezone pružaju naznake kako bi to moglo da izgleda. Prema pojedinim procenama, suša "Godzila" iz 2015. godine ubila je 2,5 milijardi stabala i biljaka u samo jednom manjem delu prašume. Pritom, ta suša je bila manje ozbiljna nego ovogodišnja.

- U proseku, Amazon je prestao da funkcioniše kao upijač ugljenika - rekla je Kosta.

Osim što je dom mnogih biljnih vrsta, Amazon skladišti oko 150 milijardi tona ugljenika.

Amazon će postati savana?

Naučnici strahuju da bi prašuma mogla da se osuši toliko da postane savana.

Amazon ima sopstveni ekosistem. Voda isparava iz drveća kako bi se formirali kišni oblaci koji putuju preko krošnji, čime se vlaga reciklira pet ili šest puta. Time šuma ostaje hladna i hidrirana, hraneći se vodom koja joj je preko potrebna.

Međutim, ukoliko veliki delovi Amazona propadnu, ovaj mehanizam će biti uništen, a čim se to dogodi - nema povratka nazad.

Brazilski klimatolog Karlos Nobre je prvi put 2018. izneo ovu teoriju. U radu koji je izradio sa svojim kolegama, istakao je da ukoliko Amazon ostane bez 25 odsto drveća i ako se globalna temperatura poveća za dva ili dva i po stepena u odnosu na predindustrijske nivoe, biće dostignuta tačka bez povratka.

Profimedia/Antonio Pereira/AGIF

- Sada sam zabrinutiji nego 2018. godine. Upravo sam se vratio sa klimatskog samita COP28 i nisam optimističan da će emisija gasova staklene bašte biti smanjena po predloženim merama. Ukoliko pređemo 2,5 stepeni, posledice po Amazon će biti užasne - kazao je Nobre.

Trenutno je 17 odsto teritorije Amazona posečeno, a temperatura je povećana za 1,1 do 1,2 stepena u odnosu na predindustrijsko doba.

Međutim, Nobre nalazi nadu u činjenici da je seča šuma opala u svim zemljama Amazona ove godine, a planira se da ta cifra bude na nuli do 2030. 

Sa druge strane, ne slažu se svi naučnici s tim da bi prašuma mogla u potpunosti da bude transformisana. Istraživanje Flavije Koste ukazuje da će delovi šume preživeti, naročito oni koji imaju lakši pristup vodi, poput dolina.

Ipak, znakova propadanja ima svuda. U Koariju, gradu u srcu Amazona, vazduh je veoma prožet dimom.

Kada je šuma suva, mali požari koji se namerno podmeću da bi se počistio teren često se otmu kontroli.

Osim toga, i na drugim mestima postoje dokazi da ekosistem pati. U dva jezera su pronađene stotine uginulih delfina.

- Ovo je strašno. Gledamo u žive životinje, divne primerke, i onda pet dana kasnije tu bude 70 leševa - rekla je dr Mirijam Marmontel iz Instituta za održivi razvoj Mamiraua.

Za svega nekoliko nedelja su pronašli 276 uginulih delfina. Ona veruje da ih ubija previsoka temperatura vode. Na pojedinim lokacijama ona je dostigla 40,9 stepeni, što je za nekoliko stepeni više od uobičajene telesne temperature.

- Zamislite samo tu životinju koja je celim telom satima u vreloj vodi. Kao da ste u supi, a ne možete da pobegnete - dodala je Mirijam Marmontel.

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi