Kolika je verovatnoća rata između Izraela i Libana? IDF spremno čeka na granici, potezi Hezbolaha odlučiće o svemu

Izraelski ministar spoljnih poslova Israel Kac sastao se u ponedeljak sa francuskim kolegom, upozorivši ga da vreme za pronalaženje diplomatskog rešenje u Libanu ističe, naznačivši da je njegova zemlja spremna da uđe u rat ako diplomatija ne uspe.

Razlog je to što je od 7. oktobra Hezbolah, grupa sa sedištem u Libanu povezana sa Iranom, izvela stotine napada na izraelske ciljeve. U strahu od priliva militanata koji bi potencijalno mogli da napadnu i osvoje delove zemlje, oko 60.000 Izraelaca sa severa napustilo je svoje domove, tražeći utočište u centru, dalje od neprijateljstava.

Atalija Regev iz zajednice Abirim, oko pet kilometara od granice Izraela sa Libanom, napustila je svoju kuću 7. oktobra, kada je hiljade militanata Hamasa napalo jug Izraela ubivši oko 1.200 i ranivši preko 5.000 ljudi.

- Tada smo bili sigurni da će se otvoriti severni front, a i mi ćemo se suočiti sa okupacijom Galileje, scenarijom o kome se dugo, dugo pričalo. Bilo je toliko straha, pa smo spakovali kofere, uzeli decu i otišli - priseća se Atalija.

Nije bila jedina. Kako su se borbe na jugu intenzivirale, oko 60.000 Izraelaca napustilo je zajednice na severu, nalazeći utočište u centru i u Jerusalimu, u nadi da ih tamo neće stići rakete Hezbolaha.

Do sada su Hezbolahovi napadi bili ograničeni i odmereni. Prema izveštajima, pokret je izveo više od hiljadu antiizraelskih napada od početka neprijateljstava. Takođe je ciljao 48 graničnih lokacija i najmanje 17 zajednica, što je za Ataliju Regev bio dobar razlog da ostane tamo gde je bila.

Profimedia

- Čak i kada su se stvari smirile, shvatili smo da ne možemo da se vratimo. Naše područje je sve vreme bilo ugroženo. Obrazovne ustanove za decu donedavno su bile zatvorene. Bilo je višestrukih nestanaka struje zbog oštećenja infrastrukture, ponekad smo morali satima da budemo bez električne energije - ispričala je ona.

Na ivici rata

Sada ona strahuje da može postati još gore. Eksplozija je 3. januara potresla predgrađe Bejruta, ubivši Salaha al Arurija, visokog lidera Hamasa. Iako Izrael nije preuzeo odgovornost za napad, prst krivice je usmeren na zvaničnike u zapadnom Jerusalimu, a lider Hezbolaha Hasan Nasralah obećao je da atentat neće ostati bez odgovora.

Od ubistva Al Arurija Izrael je pojačao prisustvo duž severne granice, pripremajući se za potencijalni rat punog intenziteta.

Izrael ima razloga da bude zabrinut. Prema procenama, Hezbolah ima arsenal od oko 150.000 raketa i projektila. Mnogi od njih su velikog dometa, sposobni da stignu do centra i juga Izraela. Osim toga, islamistička grupa se takođe može pohvaliti dobro obučenom vojskom i jedinicom komandosa, Snage Radvana, koja čeka naređenje da krene na svog neprijatelja.

Profimedia

- Dugi niz godina Hezbolah se neometano približava granici sa Izraelom. Događaji od 7. oktobra otvorili su nam oči i shvatili smo da sve što se desilo na jugu može da se desi i na severu. Sa samo jednom razlikom: Radvani su mnogo veštiji, mnogo iskusniji i mnogo organizovaniji - kazala je Atalija Regev.

Ali ne slažu se svi sa njom. Mohamed Hasan Svejdan, stručnjak za međunarodne poslove iz Bejruta, tvrdi da je Hezbolah gomilao oružje oduvek u svrhu odbrane, a ne za napade.

- Akumulacija oružja i obuka Hezbolaha prvenstveno služe za održavanje ravnoteže snaga koja je neophodna za odvraćanje Izraela. Istorijski presedani pokazuju da Izrael teži proširenju svog uticaja i sledi svoje interese u Libanu kada ta zemlja deluje slabo. Dakle, za Bejrut je strateški korisno da Izrael ostane oprezan u pogledu potencijalnih posledica bilo kakvih budućih agresivnih akcija - rekao je Svjedan.

Rat, kako smatra, ne želi nijedna strana u Libanu. Poslednjih godina država je upala u duboku ekonomsku krizu, izazvanu kovidom 19, korupcijom i lošim političkim odlukama. Posledica toga je to što oko 80 odsto Libanaca živi u siromaštvu, a njih 36 odsto ispod granice ekstremnog siromaštva. Puna konfrontacija sa Izraelom zadala bi još veći udarac krhkoj ekonomiji. To bi moglo da podstakne nezadovoljstvo ljudi i izazove masovne proteste, što Hezbolah ne može sebi da priušti.

Profimedia

Ono što, međutim, može sebi da priušti jesu sporadični napadi na izraelske ciljeve, pri čemu je Svejdan uveren da je cilj njihovih akcija da odvrate Izrael od Gaze.

Pokušaji pregovora

U međuvremenu, i pre nego što situacija izmakne kontroli, SAD i Evropska unija istražuju posredničke mogućnosti, nadajući se da će bar smiriti tenzije. Prošlog meseca region je primio Amosa Hohštajna, specijalnog američkog izaslanika i koordinatora za međunarodne energetske poslove. Liban je posetio i Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljne poslove.

Tokom vikenda se sastao sa izraelskim i libanskim zvaničnicima sa istim ciljem. Plan koji on predlaže je jednostavan: prvo, Hezbolah bi prekinuo napade na Izrael i udaljio bi svoje snage od granice ove zemlje desetak kilometara dalje. Izraelcima iz severnih zajednica bilo bi dozvoljeno da se vrate svojim kućama, a mirovne snage UNIFIL-a bile bi raspoređene.

U drugoj fazi Izrael i Liban započeli bi pregovore o stalnoj kopnenoj granici, a Vašington obećava korist za libansku ekonomiju u zamenu za ustupke.

Izveštaji sugerišu da je bilo pozitivnih znakova da će napori međunarodnog posredovanja uroditi plodom. Hohštajn se ponovo očekuje u regionu u narednim danima, ali Svejdan pokazuje malo optimizma.

Profimedia

Izrael poziva posrednike da izmeste Hezbolah predloženih deset kilometara, iza reke Litani. Islamistička grupa zasada odbija da pristane na ove zahteve.

- Pitanje je u tome što postoji asimetričan fokus pritiska, koji cilja samo jednu stranu u sukobu (Hezbolah), a zanemaruje drugu (Izrael). Ovaj pristup neće olakšati nikakav novi ishod, a to znači da verovatnoća rata značajno zavisi od izraelskih akcija i u Libanu i u Gazi - rekao je libanski stručnjak.

Atalija Regev takođe ne veruje u pokušaje posredovanja. Za nju je Hezbolah saveznik Irana i ne priznaje bilo kakvo izraelsko prisustvo u toj oblasti, i pošto su takvi, protiv njih se treba boriti.

- Moramo da stvorimo realnost u kojoj je Hezbolah gurnut iza reke Litani. Ili nam je potreban sigurnosni pojas, ili moramo da rasporedimo trupe koje bi formirale neku vrstu tampon-zone koja bi nas štitila - rekla je raseljena Izraelka.

Dok se to ne dogodi, ona i njena porodica kloniće se granice, kako bi bili „na sigurnoj strani“.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi