Hoće li Liban biti uvučen u sukob sa Izraelom? Hezbolah ne posustaje, civili ginu, a političari izbegavaju rat

Izrael i Hezbolah aktivno se bore na izraelsko-libanskoj granici već nekoliko nedelja, a žrtava ima i među libanskim civilima.

Upravo u četvrtak Izrael je izvestio o najvećem napadu iz Libana od početka rata. Prema radiju izraelske vojske, oko 50 projektila ispaljeno je na gradove na severu Izraela.

Međutim, libanski političari i stručnjaci smatraju da Liban nije spreman za produžena neprijateljstva sa Izraelom.

Liban nije za rat, ali će se srčano braniti

Uprkos redovnom granatiranju naseljenih područja koja cilja izraelska vojska (IDF) na jugu Libana, u blizini granice sa Izraelom, Bejrut nije spreman da bude uvučen u sveobuhvatni rat sa svojim susedom, smatra doktor Ohanes Geukdžijan, vanredni profesor političkih studija i rešavanja konflikata na Američkom univerzitetu u Bejrutu.

- Ne, područje južnog Libana nije spremno za nastavak sukoba sa Izraelom, a Bejrut uopšte nije spreman da se nosi sa takvim razvojem događaja. Nekoliko libanskih partija i trenutna prelazna vlada nisu za rat sa Izraelom. S obzirom na finansijski i ekonomski kolaps Libana, zemlja ne može da se nosi sa posledicama još jednog rata. Liban je bankrotirao i privremena vlada teško da može da obezbedi Libancima osnovne stvari. Nismo u 2006. godini, kada su zemlje Zaliva finansirale obnovu uništenih područja i infrastrukture zemlje - objasnio je on.

Amal Abu Zeid, bivši član libanskog parlamenta i bivši savetnik libanskog predsednika generala Mišela Auna za libansko-ruska pitanja istakao je da će libanski narod „biti zajedno, rame uz rame, u borbi protiv svake agresije ili bilo kakvog neprijateljstva sa izraelske strane“, ali da definitivno neće započeti rat, čak ni zbog „života u teškim društvenim i finansijskim okolnostima“.

AP Photo/Hussein Malla

- Znate da sam Bejrut ili Liban žive u teškim okolnostima, socijalno, finansijski. To ne znači da smo u stanju da izdržimo neku vrstu napada na Liban. Ali, s druge strane, kao što sam rekao, Libanci će biti ujedinjeni protiv svake agresije ili bilo kakvog neprijateljstva sa izraelske strane. Mi nećemo započeti rat. Ali ako budemo napadnuti, svi Libanci, čak i u ovako teškim okolnostima, biće uz Liban i libanske vojske u otporu i odbrane zemlje - dodao je on.

Mogu li libanski političari da zaustave eskalaciju?

S obzirom na nedavne događaje, nekoliko libanskih stranaka je prošlog meseca napisalo peticiju u kojoj se protivi potencijalnom uplitanju Libana u regionalni sukob. Što je veći broj žrtava izraelskog granatiranja na jugu Libana, sve je veći strah da bi zemlja mogla da bude uvučena u vrtlog haosa na Bliskom istoku.

Zbog toga je libanska javnost napravila onlajn peticiju pozivajući svoju vladu da se ne uvlači u rat, i ona je prikupila skoro 10.000 potpisa.

Profimedia

Međutim, izraelsko granatiranje koje je nastavilo da odnosi živote moglo bi da učini ovu peticiju ništavnom, dok se zbog tekuće političke i ekonomske krize u Libanu postavlja pitanje da li političari na vlasti imaju sposobnost da spreče dalju eskalaciju rata. Za sad se pokazalo da na lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha nemaju nikakav uticaj, dok je on obećao da će se borbe na granici nastaviti sve dok ljudi u Pojasu Gaze budu stradali.

Prema rečima Ohanesa Geukdžijana, libanske stranke „i veliki broj političara ne mogu da zaustave eskalaciju, u slučaju da do nje dođe“ zbog nestabilnosti vlade i slabog političkog uticaja.

- Odluka o ratu je prerogativ Hezbolaha i Irana. Međutim, Hezbolah takođe ne favorizuje eskalaciju jer zemlja nije spremna da se nosi sa implikacijama rata. Već postoji ograničeni rat duž granice sa Izraelom kako bi se smanjio pritisak izraelske vojske u Gazi. Važno je naglasiti da su SAD poslale jasne poruke svim stranama, uključujući Izrael, da ne eskaliraju jer bi to dovelo do regionalnog rata - istakao je on.

Libanci žele mir

Društveni i politički pejzaž Libana oblikovan je složenim etnokonfesionalnim sistemom. To znači da različite verske grupe u zemlji ne samo da imaju različita uverenja, već se i razlikuju po svojim političkim preferencijama. Shodno tome, ovo predstavlja dodatne izazove za libansko društvo.

AP Photo/Hussein Malla

Međutim, bivši libanski poslanik Amal Abu Zeid naglašava da je, bez obzira na versku ili političku pripadnost, celokupno građanstvo Libana ujedinjeno u podršci palestinskom narodu i njegovim težnjama za nezavisnom palestinskom državom.

- Bilo da sam hrišćanin ili musliman, sve je isto. Svi podržavamo Palestince, a ovo što se dešava smatramo nekom vrstom genocida nad palestinskim narodom. Znate, imamo skoro 400.000 palestinskih izbeglica u Libanu. I podržavamo pravo na povratak Palestinaca u domovinu, u svoju zemlju, u kojoj su živeli pre 1948. Tako da verujem da najbolja stvar koju treba uraditi jeste da se uloži neka vrsta političkih, diplomatskih napora svih zainteresovanih zemalja - Rusije, Amerike, Evropske unije, koje treba da izvrše pritisak na sve strane kako bi se ostvarila mogućnost da imamo pravu nezavisnu palestinsku državu koja bi održavala čitav ovaj region u miru još mnogo, mnogo godina - zaključio je libanski političar.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi