Koliko daleko bi mogao da se proširi rat na Bliskom istoku i koje sve države bi bile obuhvaćene

Nakon što je u glavnom gradu Libana u utorak uveče ubijen Saleh Al Aruri, zamenik šefa političkog biroa Hamasa, Bliski istok se digao na noge uveren da će granatiranje razbesneti Bejrut i da će se uključiti u sukoba Izraela i Hamasa, iako Tel Aviv do danas nije priznao da je odgooran za napad.

Građani Libana veruju da je razlog Arurijevog ubistva bio neuspeh Izraela da pronađe i ubije Hamasove vođe unutar Gaze, uključujući šefa pokreta Jahju Sinvara i da je njegovo ubistvo pokriće za spor napredak Izraela u ispunjavanju objavljenih ratnih ciljeva.

Nakon napada u Libanu i širem regionu debatovalo se o tome da li će ubistvo Arurija dovesti do žešćeg sukoba Izraela i Hezbolaha, a odlazeći premijer Libana Nadžib Mikati u petak je govorio o „opasnosti pokušaja da se Liban uvuče u regionalni rat... sa ozbiljnim posledicama, posebno po Liban i susedne zemlje“.

U subotu ujutru, dok je Hezbolah ispaljivao desetine raketa na sever Izraela, rekavši da je baraž samo prvi odgovor na Arurijevo ubistvo, Mikatijevo upozorenje shvaćeno je još ozbiljnije. Prekogranične razmene su istakle činjenicu da, tri meseca kasnije, izraelski rat protiv Hamasa počinje da se širi regionom.

Opasne igre

Od 8. oktobra, ograničene razmene preko granice, uključujući vazdušne napade i napade dronovima, postale su svakodnevna pojava za Izrael i Hezbolah, kao i druge frakcije u Libanu, odnoseći živoe na obe strane.

AP Photo/Hassan Ammar

Grupe u Iraku koje podržava Iran pojačale su napade na američke vojne baze, dok su jemenski Huti, koji, poput Hamasa i Hezbolaha, već dugo uživaju iransku podršku, lansirali bespilotne letelice velikog dometa i ugrozili komercijalne brodove oko ključnih ruta u Crvenom moru.

Islamska država je prošle nedelje preuzela odgovornost za dve smrtonosne eksplozije na jugu Irana, u kojima je stradalo više od 100 ljudi, dok je u vazdušnom udaru SAD u Bagdadu ubijen komandant šiitske milicije koju podržava Iran.

Međutim, situacija u Libanu je postala najopasnija, potkopavajući krhko razumevanje između Hezbolaha i Izraela koje je opstajalo od izuzetno destruktivnog drugog libanskog rata 2006. godine.

Prošle nedelje, kada je generalni sekretar Hezbolaha Hasan Nasralah imao dva obraćanja na nacionalnoj televiziji nakon Arurijevog ubistva, on se posebno, i ne prvi put, osvrnuo na „pravila“ koja su ublažila ponekad performativno nasilje između dve strane. Usred pretnji i pojačane retorike, ta pravila su dugo definisala koliko daleko su obe strane spremne da odua da istovremeno izbegnu sveopšti rat.

I širom regiona, u oblastima u koje se sukob u Gazi prelio, izraelski rat sa Hamasom je poslužio da podstakne već postojeće tenzije.

U Libanu problem je bio neuspeh obe strane da sprovedu primirje pod mandatom UN koje je okončalo rat 2006. godine i koje je trebalo da dovede do povlačenja boraca Hezbolaha sa granice.

AP Photo/Tsafrir Abayov

Ono što je jasno jeste da je Arurijevo ubistvo gurnulo međusobnu „ravnotežu odvraćanja“, kako je rekao Nasralah, do ivice, nakon prvog izraelskog udara na glavni grad Libana od 2006.

Misteriozni Nasralah

I dok neki tvrde da ubistvo visokog zvaničnika Hamasa (a ne ličnosti Hezbolaha) omogućava Hezbolahu malo prostora za oklevanje, Nasralah je u petak ponovio da je njegova grupa sada u obavezi da uzvrati, dodajući da bi u suprotnom ceo Liban bio podložan izraelskom napadu.

- Ne možemo da ćutimo na povredu ove ozbiljnosti jer to znači da će svi naši ljudi biti ugroženi. Biće izloženi svi naši gradovi, sela i javne ličnosti - kazao je on i dodao da bi posledice ćutanja bile „daleko veće“ od rizika od osvete. Odgovor je, insistirao je, sada neizbežan.

Međutim, čak i dok je govorio, analitičari, zvaničnici i novinari analizirali su Nasralahove reči kako bi odmerili retoriku i nameru: da bi se utvrdilo da li, kao što su mnogi sugerisali u poslednja tri meseca, Hezbolah nastoji da izbegne konfrontaciju u punom obimu.

Ako ostavimo na stranu ubistvo Arurija, analitičari vide ograničeni sukob oko granice kao pregovore o nerešenim pitanjima iz rata 2006. godine, a sam Nasralah je u petak signalizirao da je Hezbolah otvoren za „rešenje“ kada se završi rat u Gazi, predstavljajući to kao „istorijsku priliku“ da se povrati teritorija koju je Izrael dugo okupirao.

AP Photo/Hussein Malla, File

Međutim, analitičari su se pitali kome se obraćao tada - da li se govorilo o rešenju usmerenom na SAD, da bi se sugerisalo da je Hezbolah pragmatičan, o dogovoru sa Izraelom, da li je govorio samo u ime Hezbolaha ili za širi krug proiranskih punomoćnika, dok je skicirao viziju budućnosti regiona sa smanjenim uticajem SAD?

Eskalacija nikome ne bi išla u prilog

Za Sanam Vakil, direktorku programa za Bliski istok i severnu Afriku u Chatham House, iznenadni povratak specijalnog izaslanika SAD Amosa Hohštajna u Bejrut prošle nedelje signalizirao je mogućnost nastojanja da se pronađe obostrano prihvatljiv izlaz.

Moglo bi da se dođe do rešenja, dodala je ona, koje bi vratilo obe strane sa ivice, čak i pošto je izraelski ministar odbrane Joav Galant rekao Hohštajnu da je prozor za diplomatsko rešenje mali i da se zatvara.

Vakil tvrdi da eskalacija nije u interesu ni Hezbolaha ni Izraela.

- Velika razlika između onoga što se dogodilo posle 7. oktobra i rata 2006. jeste to što je Hezbolah promenio računicu i apetit za rizikom... Sada ima mnogo više da izgubi. Hezbolah je postao mnogo više institucionalni ključni igrač u libanskom političkom sistemu koji je veoma krhak. Hezbolah neće da bude smatran okidačem formalnog kolapsa Libana. Jednom kada je od nedržavnog aktera postao deo države stekao je odgovornost - objasnila je Vakil.

AP Photo/Hussein Malla

I sa izraelske strane, uprkos svim pričama o visokom stanju vojne spremnosti i deklarisanoj sposobnosti da se bore na dva fronta, konsenzus koji se pojavljuje jeste da je bi jevrejska država, usred teškog ekonomskog i socijalnog stanja izazvanog 7. oktobrom i naknadnim ratom u Gazi, takođe volela da izbegne širenje sukoba.

Nasuprot te analize, međutim, stoje drugi faktori.

S obzirom na to da su borbe na granici već raselile desetine hiljada evakuisanih sa obe strane, sama činjenica postojanja sukoba, kom se trenutno ne nazire kraj, mogla bi da stvori sopstvenu dinamiku.

Transformacija severa Izraela u ispražnjenu, militarizovanu zonu, u kojoj svakodnevno odjekuju eksplozije, stvara sve veći politički podsticaj za rešavanje problema severne granice sa Libanom, bilo sporazumnim rešenjem ili vojnim putem.

Tokom protekla tri meseca geografski obim napada, barem na izraelskoj strani, uvukao se sve dublje u južni Liban.

Profimedia

To što je Nasralah smatrao da je potrebno da dva puta govori o ovom pitanju u razmaku od tri dana naglasilo je i osećaj hitnosti da Hezbolah reaguje i pritisak pod koji je Arurijevo ubistvo stavilo organizaciju. Nasralah je morao eksplicitno da opravda rizike sa kojima se Liban suočava i objasni koristi koje ti rizici mogu doneti.

- Hezbolah mora brzo da reaguje, jer u kontekstu rata morate da vratite ravnotežu odvraćanja - rekao je Amal Saad, stručnjak za Hezbolah, dodajući da treba da obuhvati „kvalitativnu eskalaciju u smislu obima i intenziteta, ali bez rata visokog intenziteta.”

Bilo kako bilo, ostaje rizik od fatalne „pogrešne procene“ na bilo kojoj strani koju ne mogu predvideti ni izraelski vojni planeri ni Nasralah i njegovi savetnici.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi