Tvrde da je „smrtna pretnja Zapadu“ i trn u oku NATO-a: Zašto se Amerika plaši BRIKS-a?

Čak 30 godina nakon završetka hladnog rata Zapad nastavlja da se služi sličnim sredstvima, o čemu svedoči reakcija na vest o proširenju BRIKS-a.

BRIKS, koji su 2009. osnovali Brazil, Rusija, Indija i Kina (Južna Afrika se pridružila dve godine kasnije), pružio je materijal za panične naslove. Grupa je opisana kao „izazov NATO-u“, „novi svetski poredak“ i „smrtna pretnja Zapadu“, a slični negativni epiteti nestavili su da se nižu i po okončanju samita organizacije u Johanesburgu, dok je republikanka Mardžori Tejlor Grin održala dramatični govor u kom je rekla da je širenje BRIKS-a "najgore što se može desiti Amerikancima".

Već pet sadašnjih članica organizacije čini skoro trećinu globalne ekonomije, pa nije čudno što je Zapad smatra pretnjom, naročito posle najave proširenja, ali se i dalje postavlja pitanje koliko su dramatični tekstovi i bombastični naslovi zapadnih medija zapravo opravdani.

Zašto BRIKS nije pretnja NATO-u?

Poređenja BRIKS-a sa NATO-om ili „istočnim blokom“ nisu adekvatna iz jednog jednostavnog razloga - grupa pet zemalja nema zajedničke odbrambene snage, niti zajednički vojni program. Čak i zajedničke vojne vežbe su retke i uključuju samo deo učesnika.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov kaže da to nije bilo posebno važno za BRIKS. Prema njegovim rečima, niko ne vidi potrebu da se „juri za petopartijskim formatom“. Države članice dogovaraju se o vojnoj saradnji na individualnoj osnovi, van okvira bloka.

Gianluigi Guercia/Pool via AP

Pored toga, stav država učesnica o oružanim sukobima uglavnom je drugačiji.

Kineski predsednik Si Đinping, na primer, podsetio je na Inicijativu za globalnu bezbednost koju je ranije predložio, a koja je pozivala na kolektivni pristup pitanjima globalne bezbednosti.

- Činjenice su pokazale da svaki pokušaj da se nastavi sa proširenjem vojnog saveza, proširenjem sopstvene sfere uticaja ili pritiskanjem tampona bezbednosti drugih zemalja može stvoriti samo bezbednosni problem i nesigurnost za sve zemlje. Samo posvećenost novoj viziji zajedničke, sveobuhvatne, kooperativne i održive bezbednosti može dovesti do univerzalne bezbednosti - rekao je kineski lider.

Neposredno pre početka samita, južnoafrički predsednik Siril Ramafosa dao je sličnu izjavu. Međutim, on nije govorio o globalnim prilikama, već samo o svojoj zemlji.

- Dok neki od naših klevetnika preferiraju otvorenu podršku svojim političkim i ideološkim izborima, nećemo biti uvučeni u nadmetanje između globalnih sila. Odoleli smo pritisku da se pridružimo bilo kojoj od globalnih sila ili uticajnom bloku nacija - istakao je Ramafosa u obraćanju naciji.

Obe izjave mogu se protumačiti kao prekor Zapadu, uz kritiku proširenja NATO-a i nezadovoljstvo zbog polarizacije svetske politike. Ali one se takođe mogu posmatrati kao odbijanje da se Moskvi pruži bezuslovna podrška u sukobu u Ukrajini. Ovo naglašava nevojnu prirodu BRIKS-a i čini ga privlačnijim za potencijalne nove članice koje ne žele da se mešaju u sukobe.

Profimedia

- BRIKS i NATO su suštinski različiti. BRIKS nikada nije davao prioritet vojnoj saradnji. Većina učesnika apsolutno ne želi da BRIKS pretvori u vojni savez i ne želi da narušava odnose sa drugim blokovima. Ovo se odnosi i na sadašnje članice alijanse i na one koji žele da se pridruže, kao što su zemlje ASEAN-a - rekao je za RT Aleksej Maslov, direktor Instituta za azijske i afričke zemlje Moskovskog državnog univerziteta.

BRIKS nije protiv ustanovljenih organizacija

U izjavama BRIKS-a često se pominju UN i G20 - članovi grupe se slažu sa rezolucijama i propisima UN, podržavaju planove G20 za borbu protiv siromaštva i povećanje globalnog BDP-a i priznaju liderstvo G20 u rešavanju globalnih ekonomskih pitanja.

Na samitu u Johanesburgu brazilski predsednik Luiz Injasio Lula da Silva podsetio je na prijateljski stav BRIKS-a.

- Ne želimo da budemo kontrapunkt G7, G20 ili Sjedinjenim Američkim Državama. Mi samo želimo da se organizujemo - rekao je on.

Članovi organizacije održavaju specijalizovane forume i podržavaju programe saradnje, ali osim godišnjih samita, diplomatske institucije BRIKS-a se ne razlikuju mnogo od bilo kog drugog regionalnog partnerstva.

Profimedia

Pravi interes i snaga BRIKS-a leže u ekonomiji. Ovde se organizacija kreće mnogo brže i efikasnije nego u drugim oblastima.

Ključna dostignuća BRIKS-a

Dve oblasti aktivnosti grupe zaslužuju posebnu pažnju: Nova razvojna banka i aranžman kontingentnih rezervi.

Osnovana 2015. godine, Nova razvojna banka deluje kao analog i konkurent Svetskoj banci, izdajući velike kredite za infrastrukturne projekte. Njen ukupan finansijski obim je manji od zajmodavca sa sedištem u Vašingtonu: 2021. Nova razvojna banka je pozajmila sedam milijardi dolara učesnicima, dok je Svetska banka isplatila skoro 100 milijardi dolara.

Međutim, uslovi zajmova su često prilično velikodušni, pa je potražnja velika. Nova razvojna banka je već obezbedila sredstva za desetine projekata, od puteva u Indiji i vodovoda u Rusiji do nadogradnje infrastrukture u Brazilu i pametnog logističkog čvorišta u Kini. Bangladeš i Ujedinjeni Arapski Emirati pridružili su se Banci 2021. godine, Egipat 2023. godine, a uskoro bi mogao da joj se pridruži i Urugvaj.

Aranžman o kontingentnim rezervama BRIKS-a (CRA) u suštini je zajednička rezerva valuta koja je dostupna članicama u slučaju krize likvidnosti. Dizajniran je tako da im obezbedi sredstva za nesmetanu trgovinu i ispunjavanje finansijskih obaveza čak i pod velikim pritiskom. U vremenima investicione gladi koja ugrožava globalni ekonomski rast i kada su neke članice pod sankcijama, takva rezerva može biti veoma korisna.

AP Photo/Themba Hadebe

Pored „osiguranja valute“, CRA bi takođe mogla da pomogne u stvaranju jedinstvene valute BRIKS-a, svojevrsnog analoga evru. O ovom titanskom projektu se dugo razgovaralo, a nedavno su stručnjaci sugerisali da bi Nova razvojna banka mogla da izda jedinstvenu digitalnu valutu. Ovo nije nova ideja, s obzirom na to da su Kina, Rusija i Indija već pokrenule sopstvene CBDC (digitalne valute centralne banke), a Brazil i Južna Afrika se spremaju da učine isto.

Međutim, takav projekat neće biti lako realizovati i njegova priprema će trajati dugo. Šefica ruske centralne banke Elvira Nabiulina napominje da je sada važnije raditi na besplatnim i pouzdanim sistemima plaćanja kao što je SVIFT.

Osim toga, pitanje valute je več drugačije rešeno na samitu.

Oprezno proširenje

Samitu u Johanesburgu prisustvovala su četiri od pet šefova država: pomenuti Luiz Injasio Lula da Silva, Si Đinping, Siril Ramafoza i indijski premijer Narendra Modi. Ruski predsednik Vladimir Putin nije želeo da putuje u Južnu Afriku i učestvovao je na samitu na daljinu. Moskvu je na samitu predstavljao ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Pozive su prihvatili i generalni sekretar UN, afrički lideri, poslovni ljudi i mnogi drugi.

Profimedia

Učesnici samita ne samo da su nagovestili svoje namere, već su doneli i veoma konkretne odluke koje bi mogle da odrede budućnost BRIKS-a, a možda i sveta.

Prvo, učesnici su podržali upotrebu nacionalnih valuta u međunarodnoj trgovini i obračunima između članica Unije. Nova razvojna banka će takođe početi da kreditira u valutama Južne Afrike i Brazila.

Drugo, BRIKS postaje sve veći. Argentina, Egipat, Etiopija, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, koji su svi ranije želeli da se učlane, pozvani su da se pridruže. Ove države će zvanično postati članice 1. januara 2024. Sa novim članicama, BRIKS će obuhvatati 45 odsto svetske populacije, oko polovine svetskih useva pšenice i pirinča i 17 odsto zlatnih rezervi. I, što je najvažnije, 80 odsto svetske proizvodnje nafte.

Članstvo u BRIKS-u velikih dobavljača nafte (Saudijska Arabija, Rusija, Iran, UAE) i potrošača (Kina i Indija), zajedno sa fokusom na korišćenju nacionalnih valuta u trgovini, moglo bi da poljulja dominantnu poziciju dolara. S obzirom na to da je Kina najveći trgovinski partner za navedene dobavljače, nova poravnanja će se verovatno vršiti u juanima.

To ne znači zagarantovanu „dedolarizaciju“, koju traže mnoge članice BRIKS-a, ali to je ozbiljan korak ka slabljenju američke valute.

Osim toga, organizacija je pokazala da ne mora da primi sve: od 23 zemlje koje su izrazile interesovanje za ulazak, samo šest je dobilo poziv.

Profimedia

- Proširenje se odvija oprezno, bez naglih skokova, i po specifičnom principu: pozivaju se samo potpuno autonomne zemlje, koje imaju jasan plan razvoja i nisu ni pod čijim uticajem - kaže Aleksej Maslov.

U konačnoj deklaraciji posle samita navodi se:

- BRIKS će ojačati saradnju u oblasti bezbednosti hrane između zemalja grupacije i šire;

- Lideri BRIKS-a su izrazili zabrinutost zbog upotrebe jednostranih sankcija i njihovog negativnog uticaja na zemlje u razvoju;

- Zemlje BRIKS-a vide UN kao kamen temeljac međunarodnog sistema;

- Zemlje BRIKS-a podržavaju težnje Brazila, Indije i Južne Afrike da igraju veću ulogu u Savetu bezbednosti UN;

- Zemlje BRIKS-a su zabrinute zbog sukoba u svetu i insistiraju na mirnom rešavanju razlika kroz dijalog;

Profimedia

- Zemlje BRIKS-a su podržale jačanje mehanizma neširenja oružja za masovno uništenje;

- BRIKS poziva na veću zastupljenost zemalja u razvoju u međunarodnim organizacijama i multilateralnim forumima;

- Zemlje BRIKS-a su se dogovorile da rade na povećanju međusobnih turističkih tokova;

- BRIKS podržava agendu Afričke unije do 2063. godine, uključujući uspostavljanje kontinentalne zone slobodne trgovine.

- Ovo je deklaracija multipolarnog sveta, u tome se svi učesnici slažu. To je takođe deklaracija otvorenih trgovinskih granica i neutralnosti - rekao je Maslov.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi