Pogazio je mnogo sopstvenih reči: Kako je Bajden lagao o Ukrajini (VIDEO)

Sjedinjene Američke Države su prošle nedelje saopštile da će ubrzati isporuku kasetne municije kalibra 155 milimetara Ukrajini, uprkos tome što su ranije okarakterisale upotrebu takvog oružja kao „ratni zločin“ i obećale da će ga ukloniti iz inventara SAD. A to nije prvo obećanje koje je Bajdenova administracija prekršila kada je reč o Ukrajini.

Posledice odobrenja Bajdenove administracije za transfer kasetnih bombi M864 dvostruke namene (DPICM) u Ukrajinu nastavljaju da se nižu, a američki saveznici, desetine grupa za ljudska prava, antiratne grupe i Ujedinjene nacije osuđuju ovu odluku, dok Moskva upozorava da će to rezultirati daljom eskalacijom sukoba.

U nastavku navodimo slučajeve u kojima je Vašington zbog Ukrajine pogazio sopstvene reči.

Kasetne bombe

Američka vojska se ranije obavezala da će eliminisati svoje zalihe M864 i prestala je da ih koristi 2016. godine, navodeći kao uzrok njihovu visoku stopu neuspeha (koja može dostići i 20 procenata). Ovo konkretno oružje je navodno starije od 20 godina, što dodatno smanjuje njegovu korisnost, a povećava broj smrtnih slučajeva civila i čini okolinu nebezbednom na duži rok.

U februaru 2022. tadašnja Bajdenova sekretarka za medije Džen Psaki okarakterisala je moguću rusku upotrebu kasetne municije u Ukrajini kao „potencijalno... ratni zločin“. To izgleda nije slučaj kada je u pitanju druga strana.

Rakete dugog dometa

U maju 2022. Bajden je tvrdio da SAD neće poslati Ukrajini raketne sisteme koji mogu da dopru do Rusije. Manje od mesec dana kasnije SAD su objavile da će Kijevu poslati raketne sisteme visoke pokretljivosti M142 ili HIMARS. Ovo oružje ima domet između 80 i 110 kilometara.

Godinu dana nakon toga saveznici Vašingtona iz Velike Britanije objavili su da će poslati krstareće rakete velikog dometa „storm šedou", koje imaju domet veći od 250 kilometara. Sada su u Vašingtonu u toku razgovori o mogućoj isporuci Kijevu varijante HIMARS-a poznate kao ATACMS, koja ima domet veći od 305 kilometara.

Profimedia

Kijev je već pokazao spremnost da koristi svoj HIMARS i „storm šedou" protiv civila u Donbasu i infrastrukture na Krimu, kao i u Belgorodskoj oblasti i na granici Donjecka sa Rostovskom oblasti, što svi na Zapadu priznaju kao rusku teritoriju. Prethodno su mogla da se čuju uveranjava sa svih strana da je Ukrajina obećala da neće koristiti ove rakete za napade na rusku teritoriju.

Tenkovi i avioni i američke posade

Kada je ukrajinska kriza počela, Bajden je oprezno pričao o tipovima vojne opreme koju bi SAD bile spremne da pošalju, kao i o onima koji će njome upravljati.

- Pokazujemo snagu i nikada nećemo posustati. Ali vidite, ideja da ćemo poslati ofanzivnu opremu, i tenkove, i avione, i vozove, da uđu sa američkim pilotima i američkim posadama - samo shvatite, nemojte se zavaravati, ma šta svi rekli, to se zove treći svetski rat. U redu? Hajde da to razjasnimo - rekao je Bajden u martu 2022.

Međutim, manje od godinu dana kasnije, u januaru 2023, Bajden je najavio da će SAD poslati 31 tenk „abrams" u Kijev, uz najavu koja će služiti kao privremeno sredstvo da bi se olakšao transfer stotina nemačkih borbenih tenkova „leopard" i „leopard 2". U maju 2023. SAD su dale zeleno svetlo za obuku ukrajinskih pilota na lovcima F-16, iako je samo nekoliko meseci ranije Bajden obećao da Vašington neće slati F-16 u Ukrajinu.

Što se tiče „američkih pilota i američkih posada“, nedavno procurila procena Pentagona o statusu ukrajinskog sukoba otkrila je da članice NATO-a već imaju desetine pripadnika specijalnih snaga u zemlji, uključujući najmanje 14 američkih vojnika. Povrh toga, hiljade stranih plaćenika, uključujući veterane američkih ratova u Avganistanu i Iraku, stalno su stizale u Ukrajinu tokom proteklih 16 meseci. Ruska vojska je u ponedeljak saopštila da ima informacije da Kijev sarađuje sa privatnim vojnim kompanijama koje kontroliše CIA na proširenju regrutovanja dobrovoljaca iz SAD i Kanade koji bi se koristili kao „topovsko meso“ u Ukrajini.

„Odbrana demokratije“

Tokom kampanje 2019. tadašnji predsednički kandidat Džo Bajden obećao je da će, „kao predsednik“, „obezbediti da demokratija ponovo bude parola američke spoljne politike, ne da bi pokrenuo neki moralni krstaški rat, već zato što je to u prosvetljenom interesu SAD”.

Profimedia

Ipak, kada je reč o Ukrajini, nije održao reč. Do danas je administracija Zelenskog uvela vanredno stanje, otkazala predsedničke i parlamentarne izbore zakazane za 2024, zatvorila političke protivnike, zabranila opozicione partije i ustremila se na Ukrajinsku pravoslavnu crkvu.

„Transparentnost“ o Ukrajini

- Da je predsednik danas ovde sa mnom, rekao bi da radi za američki narod... Ali njegov cilj je da vrati transparentnost i istinu vladi - da deli istinu, čak i kada ju je teško čuti - rekla je Džen Psaki na konferenciji za novinare u Beloj kući u januaru 2021.

Često zaboravljeni aspekt ukrajinske krize je Bajdenova lična umešanost u oblikovanje američke politike prema ovoj zemlji još od njegovog mandata kao potpredsednika Baraka Obame i puča u Kijevu 2014.

Na skupu Saveta za spoljne odnose 2018. godine, Bajden se hvalio svojom ličnom intervencijom u unutrašnjoj politici Ukrajine pozivajući na smenu Viktora Šohina, tužioca koji je istraživao ukrajinsku energetsku kompaniju „Burisma“ po optužbama za pranje novca.

Bajden se prisetio kako je ukrajinskim zvaničnicima rekao da će SAD uskratiti ugovor o zajmu Ukrajini od milijardu dolara dok tužilac ne bude otpušten. Kijev je popustio i tužilac je ostao bez posla.

AP Photo/Patrick Semansky

Kasnije se ispostavilo da je Bajdenov sin Hanter sedeo u odboru energetske kompanije. Prošlog meseca istražitelji u Kongresu su otkrili da su predsednik Bajden i njegov sin navodno primili najmanje 10 miliona dolara mita od vlasnika „Burisme“.

Da li je Bajden ispunio obećanje svoje administracije da će biti transparentan po pitanjima vezanim za Ukrajinu? Sudeći po njegovom nizu poricanja i tišini većine američkih medija o ovom pitanju, odgovor teško da je potvrdan.

Svet zavisi od njegovog obećanja

Dok je rat u Ukrajini premašio 500. dan, deluje da evropski saveznici Vašingtona, koji izdvajaju skoro 100 milijardi dolara u oružju i isto toliko ili više za ekonomsku i humanitarnu pomoć Kijevu, postaju sve umorniji od nastavka podrške sukobu koji je njihove ekonomije gurnuo u recesiju.

AP Photo/Alastair Grant

Mnogi analitičari očekuju da će se Bajden i njegova administracija poneti u Ukrajini kao u Avganistanu 2021. i povući se iz zemlje, što će dovesti do brzog kolapsa aktuelne vlade u Kijevu.

Drugi procenjuju da bi moglo da dođe do dalje eskalacije, da bi NATO mogao još više da uđe u sukob i potencijalno gurne planetu u svetski rat koji bi lako mogao da postane nuklearni, ali se ipak nadaju da Bajden neće pogaziti svoje reči da SAD „neće voditi rat sa Rusijom u Ukrajini“ jer bi to onda bio „treći svetski rat“.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi