Sva korupcija Bajdenovih u Ukrajini: Poruke i snimci pokazuju koliko se američki vrh "odomaćio" i zašto im je ta zemlja važna (VIDEO)

- Pre osam godina, demonstranti koji su mahali zastavama EU su zbacili demokratski izabranog predsednika. Viktor Janukovič je izabran za predsednika Ukrajine 2010, kada je počeo njegov petogodišnji mandat. Ipak, vladavina mu se završila jer je odbio da potpiše sporazum o pridruživanju EU - poručio je istoričar i nekadašnji poslanik u Evropskom parlamentu Pol A. Natal.

U tekstu "Kao bivši poslanik EP, znam koliko je EU destabilizovala Ukrajinu", Natal se prisetio događaja koji su obeležili prvu deceniju 21. veka.

Kako je rekao, to je bio zlatni period EU - evro je uveden kao zajednička valuta, blok se širio, a evroskeptični pokreti su bili gotovo beznačajni.

AP Photo/Efrem Lukatsky, file

Ukrajina je bila sledeći logičan korak i smatralo se da može biti naredna članica Evropske unije.

- Keš EU se slivao u Ukrajinu. Prvi korak je bio produbljivanje ekonomskih veza, i tako je pokrenut proces o pridruživanju 2012. godine. Međutim, posle godinu dana pregovora, Janukovič je odbio da potpiše sporazum u novembru 2013, što je pokrenulo čitav niz događaja koji su doveli na kraju i do njegovog pada. Zbog toga su izbili protesti. Kijev je postao centar ustanka, a centralni gradski trg su okupirali demonstranti mašući zastavama EU, zbog čega je pokret dobio naziv Evromajdan. Do početka 2014, protesti su dobili nasilnu notu, nije bilo reda i zakona. Kao rezultat svega toga, nažalost, mnogo ljudi je izgubilo život - objašnjava istoričar.

Janukovič je 21. februara 2014. uspeo da dođe do kompromisa sa opozicionim političarima, a složili su se da će izbori biti održani ranije. Međutim, sledećeg dana je policija odustala od čuvanja predsedničke palate i parlamentarnih zgrada, što je demonstrantima omogućilo da slobodno u njih uđu. Janukovič više nije bio predsednik i bio je primoran da pobegne.

Kako je kazao Natel, o tome se pisalo kao o velikoj revoluciji kojom se narod otarasio represije.

AP Photo/Pavel Golovkin, File

- Možda je Janukovič bio loš predsednik, ali to nije poenta. Izabran je da služi petogodišnji mandat, a ukoliko su birači želeli da ga se otarase, a čini se da veliki broj njih i jeste to želeo, mogli su da sačekaju još jednu godinu. Tako, na kraju krajeva, funkcioniše demokratija. Kada je Janukovič uklonjen, ukrajinska vlada je potpisala sporazum o pridruživanju u martu 2014. godine. EU se ponosno naziva braniocem demokratije, iako bi svako ko razume kako ona funkcioniše znao kolika je to kontradiktornost, jer biste pretpostavili da bi Brisel osudio one ružne scene iz Kijeva. Međutim, umesto toga, zvaničnici EU su se ponašali kao entuzijastične navijačice - dodao je Natel.

Istoričar kaže da je tada u Briselu bilo jasno - ili ste podržavali širenje EU ka istoku i eventualno pristupanje Ukrajine, ili biste bili okarakterisani kao simpatizer Rusije, pa čak i gore od toga.

- Najlakše bi bilo da ćutite i ne oglašavate se, ali nekoliko nas je moglo da vidi da je ekspanzija ka istoku bila provokacija i budalasta stvar - naveo je Natel, koji je, inače, bio i snažni zagovornik Bregzita.

Političari su želeli da se EU proširi, ali narod nije, smatra Natel.

- Iz prve ruke smo videli koliki je bio priliv ljudi iz centralne Evrope u naše zemlje, a mogućnost da u blok dođe još 45 miliona Ukrajinaca samo bi pogoršala problem - poručio je on.

Svi putevi vode u Ukrajinu

Tada je na vlasti u SAD bio Barak Obama, a Džo Bajden je bio državni sekretar.

Osam godina kasnije, Bajden je predsednik SAD, a situacija u Ukrajini je ponovo haotična.

Koliko je Ukrajina važna Rusiji, važna je i Zapadu, posebno SAD, i to ne samo geopolitički. NATO se približava Rusiji i praktično je okružuje, a iako je Moskva tražila garancije od Alijanse da se neće širiti na istok, zahtevi su joj odbijeni. 

Međutim, Ukrajina je važna jer i Amerikanci žele svoj deo kolača.

Profimedia

Dobro su poznate veze Bajdenovog sina Hantera sa ukrajinskom energetskom firmom "Burizma". 

Hanter je svog oca Džoa, u to vreme potpredsednika SAD, upoznao sa visokopozicioniranim zvaničnikom "Burizme", i to godinu dana pre nego što je Bajden stariji pritiskao vlasti u Kijevu da otpuste tužioca koji je istraživao tu kompaniju. Bajden je pretio da će Amerika blokirati isplatu milijardu dolara vrednog zajma Ukrajini ukoliko se ne ispune ti zahtevi.

- Pogledao sam ih i rekao: Odlazim za šest sati. Ukoliko tužilac ne bude smenjen, ne dobijate novac - Bajden se, navodno, hvalio 2018. godine Veću za inostrane odnose.

- Pa, majku mu.. Smenjen je - dodao je on.

Mejlovi sačuvani na Hanterovom laptopu otkrivaju dosta toga.

Savetnik u odboru "Burizme" Vadim Požarski navodno je poslao poruku Hanteru Bajdenu 17. aprila 2015. godine. Inače, Hanter se pridružio odboru "Burizme" za platu od 50.000 dolara mesečno iako tamo praktično ništa nije radio. Nije imao ni prethodnog iskustva u gasnoj industriji niti sa ukrajinskim regulatornim poslovima.

Požarski je posebno zahvalio Hanteru što mu je omogućio da upozna njegovog oca Džoa.

Još jedan raniji mejl iz 2014. godine pokazuje kako Požarski pita Hantera za savet u ime kompanije. 

Pomenuti tužilac Viktor Šokin je rekao da je u vreme njegove smene, 2016. godine, imao jasne planove da istraži "Burizmu" i sve članove izvršnog odbora, uključujući Hantera Bajdena.

Na pitanje novinarke NBC njuza da li je greška što je Hanter prihvatio poziciju u ukrajinskoj firmi, iako je bilo jasno da "oni samo žele pristup vama", Bajden je odgovorio nesigurno: "Pa, to nije istina. Govorite stvari o kojima ništa ne znate." 

Ipak, mejlovi pokazuju da se Hanter pozivao na svog oca kako bi osigurao ili podigao platu u "Burizmi". Nekadašnji poslovni partner Devon Arčer, koji je već bio u "Burizminom" odboru pre nego što im se pridružio Hanter, rekao je da je predsednikov sin stalno pominjao kako ima "svog čoveka", misleći zapravo na Bajdena starijeg.

"Najava dolaska mog čoveka treba da bude okarakterisana kao deo naših savetovanja i razmišljanja, ali šta će on reći i uraditi nije u našim rukama"; "Ugovor treba da stupi na snagu odmah, a ne posle posete mog čoveka", glasile su pojedine poruke.

Hanterovi advokati su saopštili da se on povukao iz "Burizme" u aprilu 2019. godine zbog mogućeg konflikta interesa jer je njegov otac tada najavio predsedničku kampanju.

"Afera Porošenko"

Koliko se Amerika odomaćila u Ukrajini dokazuju i snimci koje je pre dve godine objavio ukrajinski poslanik Andrej Derkač.

Naime, u pitanju su audio-snimci telefonskih razgovora u kojima, kako se tvrdi, nekadašnji predsednik Petar Porošenko razgovara o unutrašnjim političkim temama sa američkim zvaničnicima krajem 2015. i početkom 2016. godine.

Zbog toga je tada Kancelarija ukrajinskog generalnog tužioca pokrenula istragu protiv Porošenka zbog veleizdaje i zloupotrebe položaja.

Reč je o razgovorima sa tadašnjim potpredsednikom Džozefom Bajdenom i državnim sekretarom Džonom Kerijem o zameni generalnog tužioca Viktora Šokina. Tadašnji ukrajinski lider je predložio Jurija Lucenka za njegovog naslednika.

Zaista, kada je smenjen, Lucenko je zauzeo njegovo mesto.

Porošenko je objasnio Bajdenu da "iako nisu našli ništa što ukazuje na korupciju i da je učinio išta loše", Šokinu je rečeno da da ostavku.

"Zamolio sam ga da podnese ostavku. Pre sat vremena mi je uručio potpisani izjavu o ostavci. Ovo je moj drugi korak u ispunjavanju obećanja", rekao je on.

"Slažem se", dodao je Bajden.

Razgovori su se nastavili 22. marta 2016. godine.

"Recite mi da imate novog generalnog tužioca. Ja sam spreman za javno potpisivanje o zajmu od milijardu dolara. Ne sugerišem da vi to želite ili ne, samo kažem da smo spremni za to. I znate, neće moći da bude finalizovano dok ne budu napisani dokumenti MMF", naveo je Bajden na početku razgovora.

"Veoma jaka motivacija. Jedan od mogućih kandidata je lider moje frakcije Lucenko, javna ličnost. Ukoliko mislite da politički motivisana figura nije dobra sa vaše tačke gledišta, povlačim predlog jer niko ne zna da želim njega da predložim. Ostaviću politički motivisane ljude po strani", odgovorio je Porošenko.

Bajden je potom rekao da će porazgovarati sa svojim timom o tim pitanjima.

Ponovo su razgovarali 13. maja.

"Kako ste, predsedniče, ovde Džo Bajden", kazao je američki zvaničnik.

"Veoma dobro, kao i svaki put kada čujem vaš glas", odgovorio je Porošenko.

"I zaista jeste dobro, čestitam na novom tužiocu. Znam da još mnogo toga treba da se uradi, ali mislim da sve ide u dobrom smeru. Znam da radite sa Radom o nekoliko novih zakona kako bi se obezbedila saradnja sa MMF-om. Još jednom, čestitam na novom generalnom tužiocu, biće veoma važno da radi brzo kako bi popravio svu štetu koju je Šokin naneo. Ja sam čovek od reči, tako da smo sada spremni da potpišemo ugovor o pozajmici od milijardu dolara. Ne znam kako ćete to da uradite, ja ne mogu u skorije vreme da dođem u Kijev, ne znam da li to možete da potpišete sa našim ambasadorom, ili da dođete vi ovde, ili da pozovemo Grojsmana (nekadašnjeg premijera Ukrajine) u Vašington. Tako da to ostavljam vama.

AP Photo/Efrem Lukatsky

"Hvala na lepim rečima. Verujte, bilo je veoma teško obaviti ovaj posao. Timošenkova i Lijaškova frakcija su pokušale da onemoguće sve ovo. U jednom danu smo glasali, promenili zakon. U tom zakonu postavljena je nova struktura državnog tužioca, kao što smo se dogovorili. Drugo, odmah sam pozvao Lucenka kako bi kontaktirao s vašom ambasadom i bio bih veoma zadovoljan ako imate neku osobu koja bi došla, iz Vašingtona ili iz nekog drugog mesta. Mi ovde imamo jednog američkog tužioca ukrajinskog porekla, on je stariji. Složio se da dođe i da bude savetnik i saradnik. Ima dosta iskustva sa američkim sistemom i može biti osoba od poverenja unutar novog tužilaštva.

"Želim da zahvalim na svemu i da istaknem da ste obećali da čim izvršimo izmene i postavimo Lucenka na mesto tužioca, možemo da razgovaramo o pozajmici", rekao je, između ostalog, Porošenko.

Podsetimo, u jesen 2019. godine američki predsednik Donald Tramp je dospeo u žižu javnosti nakon što je obelodanjeno da je, navodno, pritiskao ukrajinskog kolegu Vladimira Zelenskog da ispita poslovanje Bajdenovih u Ukrajini. Zbog toga je čak pokrenut i impičment koji je Tramp preživeo, a sumnjivi poslovi porodice Bajden i njihov pritisak na strane vlade nije bio podložan takvom preispitivanju.

AP Photo/Patrick Semansky

Mutni poslovi

Laptop Hantera Bajdena krio je i mnoge druge poruke koje su prikazivale odnos Amerikanaca i Ukrajinaca.

Poruka sa naslovom „Hitna stvar“ poslata je i Hanterovom poslovnom partneru Devonu Arčeru, koji je takođe bio u odboru „Burizme“ u to vreme. Vadim Požarski je napisao da predstavnici novih vlasti agresivno pokušavaju da priđu N. Z. kako bi uzeli novac od njega.

N. Z. nije identifikovan u mejlu, ali se pretpostavlja da se radi o Mikoli Zločevskom, čije ime je ukrajinska verzija imena Nikola. Kada je propao taj pokušaj da uzmu novac, „prešli su na konkretne akcije u formi istražnog postupka“, napisao je Požarski.

"Hitno nam je potreban tvoj savet kako možemo da iskoristimo tvoj uticaj i da pošaljemo poruku ili signal da se zaustavi ono što se smatra politički motivisanom akcijom", dodao je Požarski.

Hanter Bajden mu je odgovorio da je sa Arčerom u Kataru i zatražio više informacija o formalnim optužbama koje se stavljaju na teret "Burizmi“.

"Ko stoji iza tog napada na kompaniju? Ko u trenutnoj prelaznoj vladi može da zaustavi taj napad“, napisao je Hanter Bajden.

Razmena mejlova usledila je istog dana kada je "Burizma" saopštila kako je član borda direktora te kompanije postao Hanter Bajden, koji je zadužen za "pravni deo" i "obezbeđivanje podrške u međunarodnim organizacijama". 

Četiri meseca posle prepiske Bajdena mlađeg i Požarskog, Arčer je prosledio Hanteru mejl sa naslovom "Uticaj rasta poreza na proizvodnju kompanije", u kome se pominju i reči Požarskog da je ukrajinska vlada predložila parlamentu novi zakon o oporezivanju.

- Ako bude usvojen, taj zakon će ubiti celu privatnu gasnu proizvodnju u začetku - napisao je Požarski.

U septembru 2014, Požarski je takođe naveo da će te informacije podeliti sa američkom ambasadom u Kijevu i kancelarijom Amosa Hohštajna u SAD. U to vreme, Hohštajn je bio specijalni izaslanik i koordinator Stejt departmenta za međunarodne energetske poslove.

U decembru 2017. godine, ukrajinska državna kompanija "Naftogaz" objavila je da joj se Hohštajn pridružio kao „nezavisni direktor“, ali je on nekoliko dana pre toga podneo ostavku.

Džo Bajden je do sada uvek negirao da postoji bilo kakav sukob interesa u vezi sa njegovom nekadašnjom funkcijom i poslovima njegovog sina u "Burizmi". 

Osim toga, Hanter je bio zainteresovan i za pokretanje mnogobrojnih unosnih ugovora s najvećom privatnom energetskom kompanijom u Kini, uključujući i jedan za koji je rekao da bi bio vrlo interesantan za njega i njegovu porodicu.

Hanter je u maju 2017. godine primio mejl pod naslovom "Očekivanja" u kome su se navodili detalji "naknada" za šest ljudi koji su bili uključeni u jedan poslovni poduhvat.

Bajden je označen kao predsedavajući ili zamenik predsedavajućeg, u zavisnosti od dogovora sa kineskom kompanijom CEFC.

Plata je bila označena na "850", a istaknuto je i da ukoliko Hanter ima određena očekivanja koja se tiču kancelarije, to može detaljno obrazložiti.

"Biznis insajder" je otkrio da je Hanter Bajden tražio i dva miliona dolara godišnje kako bi pomogao u oporavku libijske imovine koju je zamrzao predsednik Barak Obama, dok je njegov otac bio potpredsednik SAD.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi