Šta je kasetna municija koju bi SAD mogle da pošalju Kijevu i zašto je zabranjena u većini zemalja: Korišćena i u bombardovanju Jugoslavije

Korišćenje kasetne municije zabranjeno je prema konvenciji u više od 120 zemalja sveta, ali SAD nikada nisu oklevale da koriste takvo oružje u svojim vojnim kampanjama.

Kijev razmatra upotrebu kasetne municije američke proizvodnje protiv ruskih snaga koje nastavljaju svoju specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, objavili su američki mediji, a Pentagon je počeo da pominje mogućnost slanja ovog oružja Kijevu, iako je do pre nekoliko meseci odbacivao tu mogućnost.

Citirani su Džejson Krou i Adam Smit, članovi Komiteta za oružane snage Predstavničkog doma, koji su rekli da Ukrajina traži američku kasetnu bombu MK-20 kao deo vojne pomoći Vašingtona Kijevu.

Sada se postavlja pitanje zbog čega ukrajinske vlasti toliko žele da nabave ovu vrstu oružja koja je zabranjena u mnogim zemljama.

Šta je kasetna bomba?

Kasetna municija ili bomba je izuzetno smrtonosno oružje koje sadrži višestruku eksplozivnu podmuniciju ili bombe.

Takve bombe se obično bacaju iz aviona ili ispaljuju sa zemlje ili mora, a otvaraju se u vazduhu, oslobađajući desetine ili stotine komada podmunicije, koja može zasuti područje veličine 300 kvadratnih metara.

Profimedia

Oni koji se protive ovom oružju objašnjavaju da kada se kasetne bombe rasprše, one mogu da osakate i ubiju civile i imaju visoku stopu neuspeha, pri čemu predstavljaju opasnost godinama nakon završetka sukoba.

Šta je sa MK-20?

MK-20 Rockeye II, takođe poznat kao CBU-100 kasetna bomba, konvencionalno je oružje sa slobodnim padom koje se lansira iz vazduha i proizvodi se u SAD.

Bomba od 222 kilograma, dizajnirana da uglavnom gađa neprijateljska oklopna vozila, predstavljena je 1986. godine kako bi zamenila ranije kasetne bombe koje je koristilo Američko ratno vazduhoplovstvo u Vijetnamskom ratu 1955-1975.

Zašto Kijev želi MK-20?

Ukrajinska vlada je navodno izrazila nadu da će kasetne bombe MK-20 dati Kijevu „prednost u oštroj borbi protiv ruskih snaga na istoku Ukrajine“.

Adama Smita, najvišeg demokratu u Komitetu za oružane snage Predstavničkog doma, citirao je američki mediji kada je rekao da ukrajinska vojska veruje da ova podmunicija ima bolju sposobnost probijanja oklopa od oružja koje se baca iz dronova.

Profimedia

Zašto je isporuka problematična?

Govoreći na marginama Minhenske bezbednosne konferencije 2023. prošlog meseca, ukrajinski ministar za infrastrukturu Aleksandar Kubrakov tvrdio je da SAD i njeni partneri poseduju kasetnu municiju „za milione hitaca“.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba je, sa svoje strane, podsetio da Kijev nije potpisnik Konvencije o kasetnoj municiji, zbog čega bi, kako tvrdi, slanje takvog oružja iz SAD Ukrajini navodno u potpunosti bilo u skladu sa međunarodnim pravom.

Korporacija „Textron Systems" prestala je da proizvodi MK-20 2016, nakon što su SAD obustavile prodaju Saudijskoj Arabiji, ali je neimenovani pomoćnik Kongresa rekao američkim medijima da u američkim vojnim zalihama ima više od milion komada kasetne podmunicije.

Da li su kasetne bombe zabranjene?

Konvencija o kasetnoj municiji (CCM) jeste međunarodni ugovor koji zabranjuje svaku upotrebu, prenos, proizvodnju i skladištenje kasetnih bombi. CCM takođe uspostavlja okvir za podršku žrtvama, čišćenje kontaminiranih lokacija, edukaciju o smanjenju rizika i uništavanje zaliha.

Profimedia

Konvencija je usvojena 30. maja 2008. u Dablinu, pre nego što je stupila na snagu 1. avgusta 2010. Od februara 2022. ukupno 123 države obavezale su se da „nikada ni pod kojim okolnostima“ neće:

- koristiti kasetnu municiju;

- razvijati, proizvoditi, na drugi način nabavljati, skladištiti, zadržavati ili prenositi bilo kome, direktno ili indirektno, kasetnu municiju;

- pomagati, podsticati ili navoditi bilo koga da se angažuje u bilo kojoj aktivnosti zabranjenoj državi članici prema trenutnoj konvenciji.

Ni Ukrajina ni SAD nisu potpisnice CCM-a.

Gde su SAD koristile kasetne bombe?

Između 1964. i 1973. godine, Američko ratno vazduhoplovstvo je koristilo kasetne bombe tokom ratova u Indokini, u kojima je 285 miliona američke kasetne podmunicije bačeno na ciljeve u Vijetnamu, Laosu i Kambodži, ubivši desetine hiljada ljudi.

Profimedia

Između 60.000 i 80.000 kasetnih bombi bacili su na položaje iračkih snaga američki, britanski i francuski avioni tokom Zalivskog rata 1991, piše Sputnjik.

Tokom NATO bombardovanja tadašnje Jugoslavije 1999. godine SAD i njihovi saveznici upotrebili su oko komada 2.000 kasetne municije sa više od 380.000 bombi protiv jugoslovenskih snaga bezbednosti i civilnog stanovništva. Najmanje 25 civila je ubijeno usled udara kasetnih bombi tokom tromesečne operacije NATO-a.

Pored toga, Pentagon je bacio 1.200 kasetnih bombi sa 248.000 podmunicije u Avganistan između 2001. i 2002. godine.

U proleće 2003. godine, tokom prve tri nedelje neprijateljstava u Iraku, snage američko-britanske koalicije upotrebile su skoro 13.000 kasetnih bombi koje su sadržale oko dva miliona podmunicije, a neke od njih su navodno ciljale civile. Pored toga, SAD su u aprilu 2003. u Iraku testirale novu laserski navođenu kasetnu bombu od 500 kilograma.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi