Koja je razlika između Trampovih i Bajdenovih poverljivih dokumenata: Aktuelnog predsednika SAD mediji opravdavaju, a ignorišu dve činjenice

Otkriće poverljivih dokumenata među papirima bivšeg potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država Džozefa Bajdena u njegovoj kancelariji u Vašingtonu podstaklo je neke republikance da izjave da postoje dvostruki standardi u načinu na koji se tretira ovaj slučaj i slučaj bivšeg predsednika Donalda Trampa.

Sve je počelo u ponedeljak nakon što je Bela kuća potvrdila da je "mali broj dokumenata" sa oznakama "poverljivo" iz vremena Obamine administracije pronađeno u trastu mozgova povezanom sa Bajdenom.

Dokumente su u zaključanom ormaru pronašli Bajdenovi advokati u Pen Bajden centru za diplomatiju i globalni angažman, saopštio je Ričard Zauber, specijalni savetnik predsednika SAD.

Univerzitet u Pensilvaniji je u februaru 2018. godine iznajmio određeni broj kancelarija Centru, uključujući kancelariju za Bajdenovu ličnu upotrebu kada je bio u Vašingtonu.

Neki republikanci u Kongresu i Tramp zapitali su se zašto FBI nije dobio naloge za pretragu da proveri da li je Bajden imao više dokumenata, da bi u četvrtak advokati aktuelanog američkog predsednika priznali da su našli još poverljivih fajlova koje je on zadržao u garaži njegove kuće u Delaveru.

- Kada će FBI izvršiti raciju u mnogim domovima Džoa Bajdena, možda čak i u Beloj kući? - upitao je Tramp svojoj društvenoj mreži.

AP Photo/Joe Maiorana, File

Dok još mnogo toga nije poznato o ovim dokumentima, postoje ključne razlike između dva slučaja - kao i neke sličnosti.

Kako su otkriveni dokumenti

Nacionalni arhiv, koji bi trebalo da dobije sve predsedničke evidencije kada predsednik ili potpredsednik napuste službene kancelarije, kontaktirao je Trampa ubrzo nakon što je napustio funkciju 2021. godine da mu saopšti da agencija veruje da neki dokumenti nedostaju i tražila je da ih vrati.

Nakon nekoliko meseci natezanja, Tramp je poslao 15 kutija dokumenata sa svog imanja Mar-a-Lago. Prema sudskim papirima, poverljivi dokumenti pronađeni su u 14 od 15 kutija, a od ukupno 184 dokumenta 25 je bilo označeno kao "stroga tajna".

Kasnije je na imanju pronađeno još poverljivih dokumenata.

U Bajdenovom slučaju, kako je istakao Zauber, Nacionalni arhiv nije bio svestan da dokumenti nedostaju i nije bilo nikakvog zahteva za njihov povratak. On je tvrdio da je advokatska kancelarija Bele kuće obavestila Arhiv na dan kada su fajlovi pronađeni, a zvaničnici su došli po njih već sledećeg dana.

AP Photo/Patrick Semansky

Nije poznat tačan broj potpredsedničkih zapisa i poverljivih dokumenata koji su pronađeni u kancelariji. Zauber je rekao samo da su Bajdenovi lični advokati pakovali datoteke kada su pronašli "ono što je izgledalo kao evidencija iz vremena Obame i Bajdena, uključujući mali broj dokumenata sa oznakom 'poverljivo'".

Dva izvora upoznata sa dešavanjima u kancelariji navela su da je pronađeno manje od desetak dokumenata sa oznakom "poverljivo".

Ispitivanje Ministarstva pravde

U oba slučaja Arhiv je prijavio otkriće poverljivih dokumenata Ministarstvu pravde.

Kada je Arhiv obavestio Trampove ljude početkom prošle godine da će predati dokumente obavještajnoj zajednici kako bi se utvrdilo da li bili ikakve potencijalne štete po nacionalnu bezbednost, Trampov tim je prigovorio i zatražio privremeno odlaganje. Arhiv je odobrio Trampov prvi zahtev, ali je odbacio drugi, pokazuju sudski papiri.

FBI je kasnije dobio informacije da je Tramp imao više vladinih dokumenata i ga je sud pozvao da ih vrati. U junu su Trampovi advokati predali paket koji je obuhvatao 38 poverljivih dokumenata, uključujući 17 obeleženih kao "stroga tajna". Advokati su pokazali agentima Skladište u kom su dokumenti držani, ali su odbili da im omoguće da pogledaju u kutije koje su i dalje bile unutra, navodi se u sudskim papirima. Takođe su istražiteljima dali deklaraciju da je "marljiva potraga" sprovedena i da su "svi traženi dokumenti predati".

AP Photo/Alex Brandon, File

FBI je tada naučio da Tramp nije u potpunosti odgovorio na sudski poziv i da je kod sebe i dalje imao poverljive dokumente. Dobili su nalog za pretres njegovog imanja Mar-a-Lago u avgustu i pronašli su preko 100 dokumenata obeleženih oznakama kao što su "poverljivo", "tajna" i "stroga tajna" u skladištu i u Trampovoj kancelariji.

Tramp je kasnije pokušao da usporiti istragu, tvrdeći da je sa oduzetih dokumenata skinuta oznaka tajnosti i da su oni stoga njegova imovina.

U Bajdenovom slučaju, Zauber je rekao da su dokumenati pronađeni 4. novembra, "lični advokati predsednika sarađivali su sa arhivima i Ministartsvom pravde u postupku kako bi se osiguralo da se svi dokumenti iz vremena Obamine administracije "na odgovarajući način nađu u posedu Arhiva".

Sa druge strane, američki mediji nigde ne pominju da je Bajden verovatno znao da su ovi dokumenti, u kojima se pominju Ukrajina, Iran i Velika Britanija, i dalje u njegovom posedu i da ih je zadržao bar šest godina nakon što je otišao sa funkcije potpredsednika, a ne postavlja se ni pitanje zašto je baš sada odlučio da ih izvadi iz fioke.

Osim toga, problematičan je datum pronalaska dokumenata - 2. novembar, što je samo šest dana pre međuizbora u Americi, zbog čega su Bajdenovi advokati verovatno radili sa FBI-em i Arhivom na tome da se informacije o nevraćenim fajlovima zataškaju dok ne prođe dovoljno vremena od izbora, taman toliko da ne mogu da naškode Demokratskoj stranci.

AP Photo/Carolyn Kaster

Američki državni tužilac Merik Garland tražio je od Džona R. Lauha, američkog advokata za severni okrug Ilinois, da ispita kako je poverljivi materijal završio u Pen Bajden centru, otkrio je za En-Bi-Si upućeni izvor.

Procena Ministarstva pravde je u toku.

Šta su predsednici znali i kada?

Nejasno je kada je tačno Tramp postao svestan da je Arhiv zahtevao povratak dokumenata, ali je sigurno znao pre nego što je prošlog januara poslao 15 kutija papira. Takođe je komunicirao sa zvaničnicima FBI-ja koji su otišli ​​da preuzmu dokumente koje je njegov tim predao u junu.

Njegove tvrdnje da je sa dokumenata skinuta oznaka tajnosti pre nego što je napustio Belu kuću i da ih je smatrao svojom ličnom imovinom ukazuju na to da je bio svestan da su bar neki dokumenti u njegovom posedu.

Što se tiče Bajdena, izvor koji je upoznat sa situacijom tvrdi da je aktuelni predsednik SAD postao svestan da su poverljivi dokumenti u njegovoj bivšoj kancelariji kada su mu njegovi advokati rekli da su ih tamo našli.

Profimedia

Predsednik je rekao novinarima u utorak da je bio "iznenađen" otkrićem da je deo vladinih evidencija u kancelariji, dodajući da "ne zna šta je u dokumentima".

Bezbednosna pitanja

Savezna vlada ima stroge standarde za skladištenje i rukovanje poverljivim zapisima. Ispostavilo se da te zahteve nisu ispunili ni Tramp, koji ih je čuvao u zaključanoj ostavi u svom letovalištu na Floridi i u svojoj kancelariji, ni Biden, koji ih je držao u zaključanom ormaru.

FBI je u imejlu poslatom u junu izrazio zabrinutost Trampovim advokatima o načinu na koji se dokumenti čuvaju u Mar-a-Lagu.

- Mar-a-Lago nije bezbednu lokaciju ovlašćena za skladištenje poverljivih informacija. Samim tim, od vremena kada su poverljivi dokumenti uklonjeni iz bezbednih objekata u Beloj kući i prebačeni u Mar-a -Lago 20. januara 2021. ili tih dana, njima se nije rukovalo na odgovarajući način niti su uskladišteni na odgovarajućoj lokaciji. U skladu sa tim, tražimo da se obezbedi prostorija u Mar-a-Lagu u kojoj su bila pohranjena dokumenta i da sve kutije koje su prebačene iz Bele kuće u Mar-a-Lago (zajedno sa svim drugim stvarima u toj prostoriji) budu sačuvani u toj prostoriji u postojećem stanju do daljeg - navodi se u mejlu.

Tramp je taj zahtev opisao kao zahtev da se stavi dodatna brava na vrata skladišta, što je, kako je rekao, učinjeno.

Pravni problemi

AP Photo/Andrew Harnik

Specijalni advokat Džek Smit sada vodi FBI-jevu krivičnu istragu o rukovanju Trampovim dokumentima, pored istrage o njegovoj ulozi u pobuni 6. januara. Dokument koji je priložen avgustovskom nalogu za pretres koji je od tada objavljen pokazao je da su istražitelji tražili dokaze o tri zločina koja su uključivala pogrešno rukovanje osetljivim državnim zapisima.

U ovom trenutku nema naznaka da je istraga o Bajdenu postala krivična.

Pravni analitičar En-Bi-Si njuza Barbara Makvid, bivši američki tužilac, rekla je da postoji „nekoliko razlika“ između ova dva slučaja.

Makvejd je na Tviteru objavila da Ministarstvo pravde goni one koji pogrešno rukuju poverljivim dokumentima.

- Ti faktori su opstrukcija pravde, skladištenje na način koji rizikuje izlaganje, namerni prekršaj i nelojalnost Sjedinjenim Američkim Državama - napisala je ona na Tviteru.

- U slučaju Mar-a-Laga, čini se da su prisutni svi faktori osim ovog poslednjeg. U slučaju Bajdenovih dokumenata, nema naznaka da je bilo koji od faktora ispunjen, ali upućivanje na istragu od strane državnog tužioca u Čikagu, izgleda razborito - zaključila je ona.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi