Veliko slano jezero nestaje, a toksična prašina bi mogla da ugrozi milione

Potrebno je preduzeti hitne mere kako bi se izbegla katastrofa na Velikom slanom jezeru u Juti, koje se isušuje zbog prekomernog korišćenja vode, pokazao je novi izveštaj.

Za nekoliko godina bi jezerski ekosistem mogao da se uruši, a milioni bi bili izloženi toksičnoj prašini koja se nalazi u isušenom koritu.

Tim od 32 naučnika i stručnjaka za očuvanje životne sredine upozorava da bi za samo pet godina jezero moglo da se smanji do neprepoznatljivosti. To je posebno izraženo u uslovima istorijske megasuše koja je zahvatila SAD usled globalnog zagrevanja. Kako bi se spaslo Veliko slano jezero, u izveštaju se sugeriše da bi trebalo smanjiti upotrebu vode za 30 do 50 odsto, kako bi se oporavio dotok iz reka i izvora u naredne dve godine.

AP Photo/Rick Bowmer, File

- Zaista moramo pojačati brzinu našeg odgovora i povećati naše ambicije koje se tiču toga koliko vode želimo da vratimo jezeru - naveo je Ben Abot, ekolog sa Univerziteta Brigam Jang i jedan od vodećih autora izveštaja.

Abot kaže da postojeće politike i planovi akcije neće biti dovoljni za spasavanje jezera.

Kakve opasnosti prete?

Već do sada je Veliko slano jezero izgubilo 73 odsto svoje vode i 60 odsto svoje površine jer su bilioni litara usmereni na snabdevanje farmi i domaćinstava. Zbog toga je postalo sve slanije, a samim tim i nenaseljivo za lokalne vrste insekata i škampa. Kako vreme bude prolazilo, jezero neće moći da izdrži više od 10 miliona ptica selica i divlji svet koji je inače obitavao u tom području.

AP Photo/Rick Bowmer, File

Osim toga, zbog opadajućeg vodostaja bi u naredne dve godine izvlačenje magnezijuma, litijuma i drugih kritičnih minerala moglo da bude neizvodljivo. Prašina koja se diže iz korita jezera mogla bi da nanese dalju štetu usevima, uništi zemljište i dovede do toga da se sneg brže topi što bi onda svakako donelo veliko ekonomske gubitke u Juti, posebno u poljoprivrednom sektoru i turizmu. Toksični sedimenti, napunjeni arsenikom, mogu da pojačaju pojavu respiratornih problema i srčanih i plućnih bolesti. Rizik od pojave raka kod lokalnih meštana mogao bi da bude veći.

AP Photo/Rick Bowmer, Pool, File

- Ovo gde se sada nalazimo je poslednji ekser u kovčegu - rekao je Kevin Peri, atmosferski naučnik sa Univerziteta u Juti koji istražuje prašinu Velikog slanig jezera. U delovima Jute gde već postoji opasno zagađenje vazduha leti i zimi zbog požara i emisije štetnih gasova iz automobila, prašina bi samo pogoršala situaciju, dodao je. Zagađenje bi bilo onda gotovo svakodnevan problem.

Klimatska kriza, koja je na severu Jute povećala prosečne temperature za više od deset stepeni od početka 20. veka, dodatno ugrožava jezero, pa su surove suše i toplotni talasi sve češći. Međutim, studije sugerišu da je samo oko 9 odsto nestanka jezera uzrokovano isparavanjem i smanjenim protokom vode koje može da se objasni klimatskim promenama.

AP Photo/Rick Bowmer, Pool, File

Prekomerna upotreba vode ostaje glavna pretnja najvećem slanom jezeru na zapadnoj hemisferi, a obilna navodnjavanja u Juti jednostavno nisu više održiva.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi