U Evropi kao da je proleće: Nikada nije bilo ovako toplo u januaru, evo šta kažu stručnjaci

Iako smo usred zime, Evropa beleži temperature iznad proseka, pa je tako od Francuske do zapadne Rusije bilo od 10 do 20 stepeni.

Hiljade temperaturnih rekorda je oboreno.

Prvog dana 2023. godine najmanje sedam zemalja je doživelo najtopliji januar sa prilično prolećnim temperaturama: Letonija - 11 stepeni, Danska - 12,6 stepeni, Litvanija - 14,6, Belorusija - 16,4, Holandija - 16,9, Poljska - 19 i Češka - 19,6.

To je još jedan primer kako klimatske promene dovode do neuobičajenih vremenskih prilika.

Meteorolozi su istakli da se radi o istorijskom toplotnom talasu, a mnogima je bilo teško da poveruju u njegove razmere.

Maksimilijano Herera, klimatolog koji prati svetske vremenske ekstreme, ovaj fenomen nazvao je "potpuno ludim". Kako je istakao, pojedine temperature su neobične i za letnji period.

- To je najekstremniji vremenski događaj ikada viđen u evropskoj klimatologiji. Ništa se ne može porediti sa ovim - naveo je.

Francuski meteorolog, Gijom Seše, rekao je da je 1. januar bio jedan od najneverovatnijih dana u klimatskoj istoriji Evrope.

- Teško je razumeti intenzitet i razmere vrućine u Evropi - tvitovao je britanski meteorolog Skot Dankan.

Impresivni rekordi

Ovo su neki od najimpresivnijih rekorda koji su zabeleženi 1. januara u Evropi:

- U Poljskoj je temperaturni januarski rekord oboren i pre izlaska sunca, pa je u gradu Gluholaziju izmereno 18,7 stepeni, a tokom dana je bilo i toplije.

- U španskom Bilbauu je bilo 25,5 stepeni.

- U francuskom Tra-Vilu je izmereno 24,9 stepeni što je bio rekord meseca od kada postoje merenja

- U nemačkom Olsbahu je bilo 19,4 stepena čime je oboren januarski rekord, a ujedno je to bila i  najviša dnevna temperatura u Nemačkoj.

Iako su najviše temperature registrovane 1. januara, toplo vreme je počelo još prethodnog dana. Primera radi, 31. decembra 2022. je u Pragu bilo 17,7 stepeni što nije zabeleženo u toj zemlji 247 godina, koliko traju merenja.

AP Photo/Matthias Schrader

U francuskom Verdunu je bilo 24,8 stepeni, a šest od devet federalnih država u planinskom delu Austrije je takođe staru godinu ispratilo uz prolećno vreme od 18 stepeni.

Obaranje rekorda se nastavilo i 2. januara širom Evrope. Predviđa se da će se toplotni talas kretati ka Ukrajini, a nakon toga bi trebalo da oslabi.

Inače, ova neobična zimska vrućina ne bi trebalo da bude veliko iznenađenje jer su mnoge zemlje već imale najtopliju godinu, a  2022. su zabeležene ozbiljne letnje suše.

Nakon toga su usledile prirodne katastrofe. Španija je u junu pretrpela velike požare, prouzrokovane udarima gromova. Slično je bilo i u Italiji gde je požar spalio više od 850 hektara zemljišta.

Evropu su u avgustu zadesile najgore suše u poslednjih 500 godina. Vodostaj Drave u Hrvatskoj je bio na istorijskom minimumu.

Poplave su predstavljale posebnu opasnost. 

Iako se vrućina smanjuje u Evropi kako vreba arktički vazduh sa severoistoka, pretpostavlja se da će se više temperature zadržati do 10. januara.

Klimatske promene uzimaju maha

Temperature su se povećale u Evropi dvaput više u odnosu na prosek u ostatku sveta u poslednjih 30 godina čime smo postali najtopliji kontinent.

Zbog toga su i alpski glečeri izgubili 30 metara u debljini leda od 1997. do 2001. godine, a ledeni pokrivač na Grenlandu se topi sve brže što dovodi do porasta nivoa mora.

- Evropa pokazuje kako izgleda globalno zagrevanje i podseća nas da čak i dobro pripremljena društva nisu bezbedna od ekstremnih vremenskih prilika - naveo je generalni sekretar Svetske zdravstvene organizacije Peteri Talas.

AP Photo/Anna Szilagyi, File

Ovakvi fenomeni su odneli i mnoge živote. Tokom pet toplotnih talasa, koliko ih je zabeleženo prošlog leta, procenjena povećana smrtnost u Engelskoj je bila 2.803 među starijima od 65 godina.

U Španiji je proteklo leto bilo, osim najtoplije, i najsmrtonosnije u poslednjih 20 godina, a hiljade su stradale od vrućine.

AP Photo/Michel Spingler

U najvećem riziku su ljudi sa hroničnim bolestima ili oni koji ne mogu da izbegnu vrućinu.

Pritisak je i na ekonomiji. Javni prevoz je u prekidu kada vladaju velike vrućine, a suše su uticale na snabdevanje, pogotovo gde su se značajno smanjili vodostaji na ključnim plovnim putevima. Eurostat je procenio da su gubici od nepogoda u EU, u poslednjih 10 godina, premašili 145 milijardi evra.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi