Evropi se piše crno: Naš kontinent se zagreva najbrže, a to sa sobom donosi mračnu prognozu

Evropa ne samo da postaje toplija, već i starija, i nije spremna da se nosi sa krizom zdravstvene zaštite koja je nastala, navodi se u izveštaju objavljenom početkom novembra.

Klimatske promene znače da će Evropa imati sve češće toplotne talase, što će povećati verovatnoću od izbijanja i širenja bolesti poput denga groznice i malarije, navodi se u izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).

To predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik, s obzirom na demografiju Evrope, upozorava se. Više od petine stanovništva u 2021. godini bilo je staro 65 i više godina, prema Eurostatu, a to je grupa koja će najverovatnije biti izložena potencijalno fatalnim srčanim ili respiratornim problemima tokom toplotnih talasa.

- Sa ta dva trenda povećanja temperatura i povećanja ranjivosti, imamo pomalo savršenu oluju koja duva, u smislu uticaja klimatskih promena na zdravlje - rekla je glavna autorka izveštaja Aleksandra Kazmijerčak, stručnjak za klimatske promene i ljudsko zdravlje u EEA i Evropskoj ekonomskoj zajednici.

Kazmijerčakova je istakakla da su visoke temperature odgovorne za između 86 i 91 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim vremenskim i klimatskim događajima u Evropi.

- Znamo da je toplota veoma opasna po zdravlje ljudi - dodala je ona.

Profimedia

Starost njenih građana, rasprostranjenost hroničnih bolesti i činjenica da gradovi nisu dizajnirani tako da štite od toplote, znače da je Evropska unija posebno osetljiva na visoke temperature.

Ovog leta evropske zemlje zabeležile su hiljade dodatnih smrtnih slučajeva tokom surovog toplotnog talasa. Hans Kluge, direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, rekao je da je, na osnovu dostupnih podataka, najmanje 15.000 umrlo "posebno zbog vrućine" širom evropskog regiona ove godine.

Evropa se brže zagreva

Problem se samo pogoršava, a naučnici upozoravaju da se Evropa zagreva dvostruko brže od ostatka sveta.

U zavisnosti od toga da li će se planeta zagrejati za dva ili tri stepena celzijusa, dodatnih od 172 miliona do 300 miliona ljudi godišnje moglo bi biti izloženo ekstremnoj vrućini, objasnila je Kazmijerčakova.

AP Photo/Nam Y. Huh

To bi moglo da izazove „od 30.000 do 90.000 smrtnih slučajeva godišnje, u zavisnosti od klimatskog scenarija do kraja veka“, rekla je ona.

Klimatske promene takođe podstiču i širenje raznih bolesti.

- Dolazak putnika i robe u Evropu iz regiona u kojima su denga groznica ili malarija endemske, u kombinaciji sa sve većom pogodnošću klimatskih uslova da komarci koji prenose te bolesti postanu stalni u nekim delovima Evrope, povećava verovatnoću od izbijanja bolesti - navodi se u izveštaju.

Rizik od prenošenja bolesti kao što su denga i zika može se povećati u budućnosti jer će klima u Evropi pogodovati ovoj vrsti komaraca, rekla je Kazmijerčakova.

U izveštaju se dodaje i da su najskloniji ovakvim infekcijama gradovi u blizini jadranske obale, u Francuskoj i Italiji, kao i nekoliko belgijskih i holandskih gradova.

Da bi upravljale ovim rizicima, zemlje EU hitno moraju da prilagode nacionalne zdravstvene politike i poboljšaju otpornost zdravstvenih ustanova na toplotne talase i epidemije, naglašava se u izveštaju.

AP Photo/Michael Probst

Skoro polovina bolnica u većim evropskim gradovima nalazi se u oblastima sa jakim efektom urbanih toplotnih ostrva, što izlaže osoblje i ugrožene ljude opasnim nivoima toplote.

Najtoplije leto u Evropi

Ovo leto bilo je najtoplije leto u Evropi ikada zabeleženo, s temperaturama koje su od juna do avgusta bile za 0,4 stepena više od prošlogodišnjih.

U izveštaju Svetske meteorološke organizacije UN navodi se da su se od 1997. do 2021, kao rezultat zagrevanja u Evropi, alpski lednici smanjili za 30 metara. Ledeni pokrivač Grenlanda takođe nastavlja da se topi, a prošle godine jedna studija je upozorila da će se zato nivo mora podići za najmanje 25 centimetara.

U izveštaju se navodi da su prošle godine poplave i oluje uzrokovale stotine smrtnih slučajeva. Ukazuje se na to da su te vremenske neprilike uticale na više od pola miliona ljudi i uzrokovale oko 50 milijardi dolara ekonomske štete. 

Sve se to dogodilo uprkos tome što je Evropa predvodnik u naporima za ublažavanje klimatskih promena.

Profimedia

Evropska unija smanjila je emisije štetnih gasova, što je primarni pokretač klimatskih promena, za 31 odsto između 1990. i 2020, a zemlje članice imaju cilj neto smanjenje od 55 posto do 2030.

Prema navodima grupe za analizu politike "Carnegie Europe", EU je preduzela konkretnije korake od mnogih drugih zemalja i regija prema planiranoj tranziciji nove klime, ali ti koraci nisu bez grešaka.

- Evropa predstavlja živu sliku sveta koji se zagreva i podseća nas da čak ni dobro pripremljena društva nisu sigurna od uticaja ekstremnih vremenskih događaja. Ove godine, kao i 2021, veliki delovi Evrope bili su pogođeni velikim toplotnim talasima i sušom, raspirujući šumske požare. U 2021. obilne poplave uzrokovale su smrt i razaranje - rekao je glavni sekretar WMO-a Peteri Talas.

Međuvladin panel za klimatske promene UN izrazio je veliko uverenje da će se vremenske, klimatske katastrofe i katastrofe povezane s vodom samo pogoršati. Čak i kad bi svet brzo delovao kako bi rešio pitanje globalnog zagrevanja, temperature će nastaviti da rastu u svim evropskim područjima brzinom koja premašuje globalne prosečne promene temperature, što dodatno pogoršava situaciju.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi