Globalno zagrevanje kao uzrok buduće zdravstvene krize: Može li topljenje glečera da izazove buduće pandemije?

Topljenje glečera moglo bi da izazove „prelivanje virusa" u visokim arktičkim jezerima, otkrili su istraživači u novoj studiji.

Neke od najgorih epidemija u poslednje dve decenije bile su rezultat „prelivanja virusa“ - infekcije novog domaćina i održavanja virusa u njemu.

Pandemija kovida 19, epidemije SARS-a i MERS-a i H1N1 primeri su kriza javnog zdravlja koje su podstaknute događajima prelivanja, uglavnom sa životinja na ljude.

Ukoliko se globalno zagrevanje nastavi, naučnici žele da razumeju ulogu koju će naša klima koja se menja imati u širenju novih virusa i budućih pandemija.

U radu objavljenom 19. oktobra u „Proceedings of the Royal Society B" naučnici su tvrdili da se događaji prelivanja možda već dešavaju na visokom Arktiku, gde se glečeri tope najbržom brzinom u istoriji.

Šta je ustanovljeno?

Studija iz 2018. godine, objavljena u „Nature Communications", pokazala je da je zagrevanje u blizini jezera Hazan, koje je po zapremini najveće jezero na visokom Arktiku, izazvalo velike gubitke mase obližnjih glečera, što je rezultiralo „10 puta većom količinom otopljenih glacijalnih voda, sedimenta, organskog ugljenika i ostalih zagađivači jezera Hazen".

Pixabay

Za novu studiju o događajima prelivanja istraživači sa Univerziteta u Otavi u Kanadi prikupili su uzorke slobodno plutajućeg sedimenta i tla na jezerskom koritu iz jezera, koje se nalazi severno od arktičkog kruga na kanadskom ostrvu Elsmere.

Iz uzoraka sedimenta i tla istraživači iz Otave izdvojili su DNK i RNK, koje su sekvencirali da bi razumeli koje vrste virusa i domaćina su prisutne u jezeru. Zatim su stvorili „drveće života“ za pojedinačne viruse i domaćine, što je pomoglo da se razjasne njihove specifične genetske karakteristike.

Izgradnja „drveća života“ omogućila je istraživačima da uporede genetske karakteristike uzoraka iz različitih delova jezera kako bi razumeli da li su genetski slični, što ne bi značilo da je došlo ili da je moglo da dođe do prelivanja, ili su genetski različiti, što bi impliciralo rizik od prelivanja.

Iako nisu primetili velike varijacije u uzorcima tla, istraživači su otkrili značajne razlike između domaćina i virusa pronađenih u sedimentu iz jezera - to jest na mestima na kojima je veovatnije da će doći do glacijalnog oticanja.

- Ovi rezultati pokazuju da povećanje zapremine oticanja u jezerskim sedimentima značajno povećava rizik od prelivanja - napisali su autori, napominjući da bi to već moglo da se dogodi.

Verovatnoća da će doći do pandemije veoma je mala

Pixabay

Autori su istakli da se predviđanje rizika od prelivanja razlikuje od predviđanja pandemija izazvanih događajima prelivanja i da trenutna verovatnoća dramatičnih događaja sličnih pandemiji izazvana dešavanjima u oblasti višeg Arktika ostaje niska „sve dok virusi i njihovi 'mostovi vektori' nisu istovremeno prisutni u okruženju".

Mostovi vektori su organizmi koji prenose nove viruse na ljude.

Međutim, kako autori primećuju, klimatske promene će nastaviti da menjaju raspon vrsta i distribuciju na Arktiku, što bi na kraju moglo da izazove pojavu novih vektora koji bi mogli da posreduju u širenju virusa.

Za sada nema dokaza da se to dešava.

Dejvid Pirs, mikrobiolog za životnu sredinu sa Univerziteta u Nortambriji, rekao je da rad nudi zanimljiv uvid u mikrobne zajednice u udaljenim regionima kao što je visoki Arktik, ali da su šanse da će primećeni događaji prelivanja uzrokovati pandemije „iznenađujuće male“.

- Sviđa mi se ono što su uradili. Kao mikrobiolog, smatram da je ova studija veoma zanimljiva - rekao je on za Dojče vele.

Pixabay

Međutim, biološki uslovi koji su neophodni da bi virus zarazio ljude nisu dovoljno podržani u arktičkom ledu, dodao je on, što mogućnost izbijanja pandemije čini zanemarljivom.

Pirs je primetio da je moguće da postoje fragmenti DNK integrisani u genome koji se oslobađaju kada se voda topi.

- Ali da bi oni potom postali patogeni, preskočili jaz između vrsta, otišli sa Arktika, veoma je mala verovatnoća. Mnogo je veća verovatnoća da ćemo dobiti još jednu pandemiju koja dolazi od ljudske populacije koja je veoma gusto naseljena u određenimoblastima i blisko povezana sa životinjama koje imaju slične viruse koji aktivno evoluiraju i postaju sposobni da preskoče jaz između vrsta - rekao je on.

Edvard Holms, evolucioni biolog i virolog sa Univerziteta u Sidneju, slaže se sa njim.

- U potpunosti se slažem da klimatske promene povećavaju šanse za pandemije, ali je besmislica misliti da to znači da otapanje glečera predstavlja rizik od pandemije. Nijedan od virusa pronađenih u ovom radu verovatno ne bi zarazio ljude, pa verovatno čak ni sisare. Ogromna većina su biljni ili gljivični virusi, što biste očekivali od bilo kog uzorka životne sredine, bilo gde - rekao je on.

Pixabay

On je dodao da je studija takođe pokazala samo delove sekvence virusnih gena i da nema dokaza da je bilo koji od njih potpuno zarazni virus.

Kao i Pirs, Holms je istakao da veruje da će se pandemije mnogo češće pojaviti u gusto naseljenim područjima.

- Virusi koji izazivaju pandemije obično dolaze sa mesta gde je biodiverzitet veliki i gde je veliki broj životninja u bliskom kontaktu sa ljudima. Čak i sa klimatskim promenama, malo je verovatno da će to biti visoki Arktik. Bio bih mnogo više zabrinut zbog tropskih i suptropskih područja - zaključio je on.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi