Kijev provocira Lukašenka, Minsk je kao tempirana bomba: Šta bi se desilo ako bi se Belorusija uključila u sukob u Ukrajini?

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, koji je mesecima govorio da njegova zemlja neće učestvovati u ruskoj vojnoj operaciji u Ukrajini, razbesneo se zbog provokacija susedne zemlje i pokušaja Kijeva da uvuče Minsk u rat. 

Pričajući 3. jula povodom beloruskog Dana nezavisnosti, on je istakao da se neće libiti da upotrebi oružje ukoliko njegova zemlja bude napadnuta. Tom prilikom izjavio je da je naredio svojim oružanim snagama da gađaju „centre odlučivanja" zapadnih prestonica u slučaju napada na Belorusiju, poručivši im: „Ne dirajte nas i mi nećemo dirati vas."

- Ako se samo usudite da napadnete, kao što oni planiraju, na jugu Gomelj ili rafineriju nafte Mozir, aerodrome i uzletišta u Lunjinecu ili Brestu, odgovor će biti momentalan. U jednoj sekundi! Imamo čime da odgovorimo - upozorio je Lukašenko, istakavši da će „odgovor biti nedvosmislen".

Ove pretnje usledile su nakon što je otkrio da je pre nekoliko dana ukrajinska vojska pokušala da izvrši udar na vojne objekte na teritoriji Belorusije, ali da su sve rakete uspešno presretnute.

- Provociraju nas. Moram da kažem: pre tri dana, nešto više, pokušali su da udare na vojne ciljeve na teritoriji Belorusije sa teritorije Ukrajine - rekao je Lukašenko na svečanom sastanku uoči Dana nezavisnosti Belorusije, prenela je agencija RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, sistemi „Pancir" su uspeli da presretnu sve rakete koje su ispalile oružane snage Ukrajine.

U strastvenom govoru, Lukašenko, koji je jak saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, izjavio je da će „ući u rat sa Rusijom“ ako Ukrajina „počne da ubija beloruski narod“, dodajući da je Zapadna Evropa prvo odgajila čudovište zvano nacistička Nemačka, a sada gaji novo u Ukrajini.

Sergei Guneyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

- Kao što je bilo u prošlom veku, iza svih tih procesa stoji ista ona civilizovana Zapadna Evropa koja je prvo podigla čudovište zvano nacistička Nemačka, a zatim se, da bi preživela, bacila u zagrljaj onima čiji je poraz ranije priželjkivala - rekao je Lukašenko.

Prema njegovim rečima, istorija se ponavlja.

- U Ukrajini se odgaja čudovište - kazao je on, i dodao da postoje pokušaji da se od Belorusa stvori imidž protivnika.

Upozorenje celom svetu

Lukašenkove izjave dolaze dan nakon što je uputio oštro upozorenje bivšem Savezu Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR), koji se „držao na distanci“ od početka vojne operacije.

Kako je citirala beloruska državna novinska agencija Belta, beloruski lider je istakao: „Uveren sam da samo zajedno možemo da se odupremo globalnim izazovima.“ Govoreći na devetom Forumu regiona Belorusije i Rusije zajedno sa Putinom, Lukašenko je zapretio bivšim sovjetskim zemljama rekavši da bi, ako žele da očuvaju svoj postsovjetski suverenitet i nezavisnost, trebalo iskreno da budu zainteresovane za zbližavanje sa unijskom državom.

- Oni koji još sumnjaju treba da shvate: Bez brzog jedinstva i okupljanja, jačanja međudržavnih veza i jednostavno normalnih ljudskih odnosa sutra možda nećemo postojati - dodao je Lukašenko, preneo je "Njuzvik".

Putin je, na istoj konvenciji, naglasio da je koordinisan odgovor na „specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini“ evropskih nacija i SAD gurnuo Rusiju i Belorusiju ka „ujedinjenju“.

Prema transkriptu koji je objavio Kremlj, Putin je kazao da politički i ekonomski pritisak takozvanog kolektivnog Zapada bez presedana ubrzava proces ujedinjenja... kako bi se minimizovala šteta od nezakonitih sankcija i razvile nove nadležnosti.

Ramil Sitdikov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Pre nego što je ruska operacija počela 24. februara, Lukašenko je dozvolio Rusiji da stacionira svoje vojne snage duž beloruske granice. Obe zemlje su takođe izvele vežbe velikih razmera kako bi pokazale snagu.

Tokom sastanka prošlog petka Putin je takođe obećao da će poslati raketu „Iskander-M" u Belorusiju kako bi se uhvatio ukoštac sa „odbojnom i konfrontirajućom“ politikom Zapada. S druge strane, Lukašenko je na sastanku sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom rekao da Moskva mora biti spremna da upotrebi nuklearno oružje kako bi osujetila zapadnu eskalaciju.

Mala, ali zastrašujuća verovatnoća

Kako se sukob u Ukrajini odugovlači, a Lukašenko je sve manje tolerantan na provokacije iz susedne zemlje, ponovo se javlja zabrinutost zbog mogućnosti da Belorusija otvori drugi front. Ovo bi, po logici, zahtevalo od Ukrajine da prerasporedi snage sa linija fronta na istoku i olakša Rusiji da zauzme više teritorija.

Čini se da je ovaj rizik sada dodatno povećan u kontekstu litvanske zabrane tranzita određene robe iz Rusije preko Belorusije i Litvanije u rusku eksklavu Kalinjingrad.

Ukrajinski zvaničnici, međutim, izgledaju manje zabrinuti. Predsednik Vladimir Zelenski je u intervjuu 6. juna ocenio da je rizik od invazije iz Belorusije minimalan. To smatra i šef kabineta Zelenskog, Andrij Jermak, kao i sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksij Danilov.

Beloruski i ukrajinski vojni i bezbednosni stručnjaci takođe ocenjuju kao malu mogućnost da Belorusija uđe u rat protiv Ukrajine. Analitičari i bezbednjaci uvereni su da nema stvarnog dokaza o pritisku Moskve na beloruskog predsednika da se pridruži ratu, kao i da je to pregovaračko sredstvo za beloruskog predsednika da poboljša svoje narušene odnose sa Zapadom pokazujući da može da se odupre Putinovom pritisku.

Profimedia

Ipak, tokom maja i juna 2022. došlo je do povećanja vojnih aktivnosti duž belorusko-ukrajinske granice. Rusija je u toj oblasti rasporedila raketne sisteme „Iskander", „Pancir" i S-400. Lukašenko je, kako se izveštava, odlučio da stvori južnu komandu i proširi oružane snage zemlje sa 65.000 na 80.000. Belorusija je takođe održala dalje vojne vežbe. Ipak najviše zabrinjava to što je Lukašenko takođe nagovestio da će njegove snage možda morati da se „bore za zapadnu Ukrajinu“ kako je „Zapad ne bi odsekao“.

To donekle podseća na situaciju krajem marta, kada je izneta slična zabrinutost da bi Belorusija mogla da se pridruži ruskoj agresiji na Ukrajinu. Tada se to nije desilo, pa se postavlja pitanje da li se promenilo nešto što bi moglo da poveća rizik od toga da se to sada dogodi.

Od početka ruske vojne operacije zapadna podrška Ukrajini je značajno porasla. Sankcije Rusiji su produžene, a Evropska komisija je odobrila Ukrajini status zvaničnog kandidata za članstvo u EU.

Dok zapadni saveznici Kijeva priznaju da bi rat u Ukrajini mogao trajati godinama, Ukrajinci ne odustaju od borbi. Formalni pregovori sa Rusijom prekinuti su krajem maja i malo je verovatno da će biti nastavljeni pre kraja leta.

Javno mnjenje u Belorusiji i dalje je čvrsto protiv mešanja u rat sa Ukrajinom. Štaviše, prema istraživanju Četam hausa, 40 odsto Belorusa ne podržava ruski rat, u poređenju sa 32 odsto onih koji ga podržavaju, dok oko polovine ispitanih vidi pretežno negativne posledice rata za Belorusiju (53 odsto) i za sebe (48 odsto).

„Beloruska vojska je za Rusiju rezervna armija"

Tim povodom za portal 24sedan pričao je profesor međunarodnog prava Srđan Perišić, koji smatra da Belorusija i dalje nema dovoljno jak razlog da izvrši intervenciju u Ukrajini.

Printscreen Youtube

- Belorusija je već u velikoj meri saveznik Rusije, a najavljuje se i njihovo još jače povezivanje. Pomoćni pravac ruske operacije u feburaru išao je iz Belorusije prema Kijevu, ali u tome nije učestvovala beloruska vojska. Kada je reč o učešću Belorusije u sukobu sa sopstvenim trupama, treba imati u vidu nekoliko faktora. Sve zavisi od daljeg toka ovog sukoba - kaže naš sagovornik i dodaje:

- Kada se u Donbasu slomi vojska koju su obučavali i opremali Britanci, Kanađani i Amerikanci, videćemo koji su dalji pravci napada ruske vojske, da li će to biti Harkov ili Odesa. Od toga zavisi da li će Rusi u tom trenutku imati potrebu za nekim pomoćnim pravcem, gde bi bilo potrebno učešće beloruske vojske.

Dosta toga odrediće i ponašanje Poljske, koja bi mogla dodatno da zakomplikuje sukob u Ukrajini, što bi zahtevalo reakciju Minska.

- Drugi faktor od kog to zavisi jeste Poljska i uopšte NATO sektor oko Belorusije. Ne zaborimo da je Belorusija direktno povezana sa ruskom eksklavom Kalinjinagradom preko Suvalki koridora. Tu se zaoštrava situacija otkad je Litvanija blokirala protok robe ka Kalinjingradu. Postavlja se pitanje da li će koridor Suvalki biti potpuno zatvoren, što znači da ga moraju zatvoriti vojno ili Litvanija ili Poljska jer on ide između te dve zemlje. U tom slučaju Belorusija bi morala direktno da bude angažovana. Praktično je Belorusija za Rusiju rezervna armija u slučaju konflikta sa Poljskom i Litvanijom - kaže Perišić.

- Ono što je sigurno, što isto utiče na eventualno angažovanje Minska u Ukrajini, jeste ponašanje Poljske. Više puta ona je ovih meseci najavljivala preko bivših zvaničnika Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova da je potrebno da Poljska unilateralno, bez mandata NATO - jer on ne želi direktan sukob nego posrednika, reaguje u zapadnom delu Ukrajine, to jest u Galiciji. Ako bi Poljska napravila takav korak, to bi sigurno bio znak da Belorusija ulazi u Ukrajinu kako bi sprečila dalji prodor Poljaka - dodaje on.

AP Photo/Dmitri Lovetsky, File

Kako kaže naš sagovornik, incidenti koji su uznemirili Lukašenka nisu dovoljan razlog za uključivanje beloruske vojske u sukob.

- Belorusija za sada nema nikakav povod ni razlog da uđe u Ukrajinu, iako je saopštila da je bilo provokacija, ispaljivanja raketa koje su sve oborene. To još nije dovoljan razlog jer nema žrtava. Kad bi bilo poginulih na beloruskoj strani, to bi povećalo mogućnost da Belorusija interveniše u pograničnoj zoni Ukrajine. I Minsk i Moskva izbegavaju intervenciju Belorusije. To bi više odgovaralo Amerikancima, jer kad bi se Belorusija unilateralno uključila u ovaj sukob, a Poljska bi vršila pritisak na taj Suvalki koridor i na samu zapadnu Ukrajinu. Amerikancima je svejedno ko će, njima je bitno da dođe do još većeg sukoba.

Ipak, Perišić odbacuje mogućnost da bi, u slučaju uključivanja Poljske i Belorusije u sukob, moglo da dođe do trećeg svetskog rata.

- To bi bile unilateralne akcije, iza Poljske ne bi stajao NATO. Amerikanci ne bi ulazili u nuklearni sukob sa Rusijom zbog toga što je Poljska izvršila neku intervenciju u zapadnoj Ukrajini ili što je blokirala koridor Suvalki. Tu se ne bi primenjivao čuveni član 5, jer Poljska nije napadnuta, nego je ona izvršila intervenciju na drugoj teritoriji. Siguran sam da ne bi došlo do nuklearnog sukoba. Ovaj sukob svakako jeste globalni u drugim segmentima rata - ekonomskim, medijskim, informacionim, diplomatskim - vodi se na svim tačkama u svetu - zaključuje Perišić.

Lavov navodno strahuje od napada Belorusije

Gradonačelnik zapadnoukrajinskog grada Lavova Andrej Sadovoj oglasio se u petak na Fejsbuku, tvrdeći da postoji velika „vojna pretnja“ jer bi Belorusija mogla da pokrene ofanzivu i da blokira alternativne izvozne rute.

Sa druge strane, nije pominjao ukrajinske provokacije i napade koje je Belorusija sprečila, a koji su Lukašenka naveli da pomene mogućnost mešanja u sukob radi zaštite sopstvene zemlje.

AP Photo/Efrem Lukatsky

- U svakom okrugu grada stvorićemo štab odbrane i sprovesti dodatnu obuku za pripadnike dobrovoljačkih formacija snaga teritorijalne odbrane. Nećemo ih još prebacivati na 24-časovno dežurstvo. Međutim, ova odluka može da se promeni svakog trenutka, pošto je situacija na belorusko-ukrajinskoj granici nepredvidiva. Razmatramo i opciju formiranja rezerve dobrovoljačkih bataljona zaposlenih u Gradskom veću i komunalnim preduzećima - napisao je Sadovoj.

Belorisija već dejstvovala u Ukrajini

Belorusija je početkom aprila bila prinuđena da izvede specijalnu operaciju kako bi oslobodila beloruske građane u Ukrajini, saopštio je tada Lukašenko.

- Došlo je do toga da su nitkovi počeli da hvataju naše ljude, pre svega vozače automobila koji su se tamo našli. Zaplenili su hiljadu i po naših vagona, automobile i zarobili oko stotinu naših momaka koji su vozili te kamione. Upozoravao sam Ukrajince da ćemo biti primorani da izvedemo operaciju oslobađanja ovih ljudi. Izveli smo specijalnu operaciju i oslobodili sve naše ljude - rekao je beloruski predsednik.

On nije ulazio u detalje, već je naložio predsedniku KGB Ivanu Tertelu da dodeli državna priznanja svima koji su bili uključeni u ovu operaciju, ističući da je ona sprovedena besprekorno i dodajući da će Minsk drugačije odgovoriti ako više Belorusa bude držano u vidu talaca u Ukrajini.

SAD huškaju susede na Belorusiju, Rusija preuzima ulogu „starijeg brata"

Predsednik Belorusije izjavio je sredinom aprila da Sjedinjene Američke Države podstiču na konfrontaciju sa Belorusijom ne samo Ukrajinu, nego i Poljsku i baltičke zemlje.

Pavel Orlovsky/BelTA Pool Photo via AP

- Vidimo šta se dešava. Vidimo da Amerikanci ne guraju samo Ukrajinu u konfrontaciju sa Belorusijom, nego i našeg zapadnog suseda Poljsku, kao i baltičke zemlje - istakao je Lukašenko nakon sastanka sa ruskim liderom Putinom na kosmodromu „Vostočni“ u Amurskoj oblasti.

Prema njegovim rečima, ukoliko bude potrebno, u toj situaciji Belorusiji će „pomoći stariji brat“.

On je tom prilikom pojasnio da je Rusija uvek bila spremna da Belorusiji pruži bratsku pomoć, te da predsednik Putin nikada nije nazvao republiku „mlađim bratom“.

- Nikada predsednik Rusije nije tako nazvao Belorusiju ili mene. Kao što znate, to je moja terminologija. Ja nekad kao kroz šalu, nekad ozbiljno, kažem „mlađa braća" - rekao je Lukašenko.

To se pokazalo kao tačno kada je krajem juna ruski predsednik obećao da će Minsku isporučiti nove taktičke raketne sisteme kratkog dometa „Iskander M" nakon što su SAD dopremile u Evropu oko 200 komada nuklearnog taktičkog naoružanja i saznanja da je 257 borbenih aviona iz više zemalja članica NATO spremno za tu namenu.

- U skladu sa našim ranijim dogovorom, odlučeno je da u narednim mesecima Belorusiji isporučimo „Iskander M" taktičke raketne sisteme koji, kao što znate, koriste i balističke i krstareće rakete i u standardnoj i u nuklearnoj modifikaciji - rekao je Putin.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi