Vuče li Šolc EU unazad? Kako su potezi novog kancelara stvorili utisak da Nemačka gubi konce koje je držala u rukama

03.06.2022

21:17

1

Od odlaska Angele Merkel uticaj Berlina u Evropskoj uniji je primetno manji, pa sada svi u aktuelnim liderima traže adekvatnu zamenu za nju, dok se drugi nadaju da će iskusni socijaldemokrata naći način da održi svoju zemlju u uskom krugu država koje donose odluke u okviru bloka

Vuče li Šolc EU unazad? Kako su potezi novog kancelara stvorili utisak da Nemačka gubi konce koje je držala u rukama
AP Photo/Markus Schreiber

Nemačka je godinama bila neprikosnoveni lider Evropske unije, zemlje centralne i istočne Evrope u EU tražile su od Berlina pokroviteljstvo, smernice i, ponekad, eksplicitna uputstva. Upravo Nemačka je bila ta koja je nagovarala Poljsku, Mađarsku i druge države da se pridržavaju pravila.

Ali niz nedavnih događaja urušio je autoritet i uticaj Berlina u centralnoj i istočnoj Evropi i, što je ključno, među liderima okupljenim oko stola samita Evropskog saveta.

To je, po svemu sudeći, posledica penzionisanja dugogodišnje kancelarke Angele Merkel krajem prošle godine, formiranja složenije tropartijske vladajuće koalicije u Berlinu, a posebno niza politički pogrešnih koraka i nedoslednih poruka vezanih za rusku vojnu operaciju u Ukrajini.

Rezultat je značajno slabljenje uticaja Berlina i veća spremnost drugih zemalja da krenu svojim putem i, u nekim slučajevima, da otvoreno izazovu francusko-nemački savez koji je dugo imao moć i donosio odluke u EU, prema tvrdnjama brojnih zvaničnika i diplomata Unije.

- Ne treba nam nemačka zaštita - istorija je pokazala da je ona na pogrešnoj strani istorije. Poljska je pokazala dobro vođstvo u vezi sa Rusijom, u prihvatanju ukrajinskih izbeglica i u postepenom ukidanju gasa. Baltik ima pametno vođstvo. Bugarska ima novu kredibilniju vladu. Rumunija je stabilna - izjavio je diplomata iz Istočne Evrope, misleći na dugogodišnju politiku Berlina da održava dobre odnose sa Moskvom.

Urušavanje nemačkog autoriteta jasno se videlo ove nedelje dok su se šefovi država i vlada EU borili da postignu sporazum o embargu na rusku naftu i da prevaziđu protivljenje mađarskog premijera Viktora Orbana.

Šolc je problem

Kada se Orban u prošlosti protivio predlozima EU, Merkelova se često hvatala ukoštac s njim, a ovih dana je otvoreno pitanje da li je Merkelova prilagođavanjem Orbanu i drugima dugoročno služila interesima EU. Bez obzira na to, nije bilo sumnje u uticaj Merkelove i Berlina unutar EU.

AP Photo/Markus Schreiber
Olaf Šolc

Ovog puta Nemačka je optužena da pokušava da traži prednost u predloženom izuzeću od embarga na naftu koja se isporučuje cevovodima. Berlin je više puta negirao bilo kakvu umešanost u predlaganje izuzeća i na kraju se obavezao da će okončati sve kupovine ruske nafte do kraja ove godine.

Ali činjenica da su druge zemlje članice EU, uključujući neke sa istoka, uopšte bile toliko sumnjičave, naglašava narušeni kredibilitet Berlina.

U međuvremenu, ranija poseta Budimpešti predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je bivša nemačka ministarka odbrane i učenica Merkelove, nije donela nikakav pomak u sukobu oko zabrane nafte, dok tekući spor Mađarske o vladavini prava sa Komisijom otežava postizanje kompromisa.

Na sve to, naslednik Merkelove, socijaldemokrata Olaf Šolc, nije imao ključnu ulogu u izradi šestog paketa sankcija, nego je njegovo donošenje navodno prepušteno predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, koji je bivši belgijski premijer, i Francuskoj, koja je predsedavajuća u Savetu EU. Oni su došli do kompromisnog rešenja koje je Mađarska na kraju prihvatila, čime je otvoren put za usvajanje ne samo zabrane nafte, već i za širi šesti paket sankcija.

- Šolc je pravi problem. On je samo praktični Nemac, a ne kreator kompromisa kakav je Merkelova bila. Na njeno mesto nije došla adekvatna zamena - rekao je neimenovani diplomata EU za „Politiko“.

Isti diplomata kazao je da se Šolc u najboljem slučaju može opisati kao „Ekofin momak“, član Saveta za ekonomska i finansijska pitanja, koji se sastoji od ministara finansija, što je funckija na kojoj je Šolc ranije bio.

AP Photo/Markus Schreiber
Olaf Šolc

- Ali, da budem iskren, on je na nivou lidera srednje velike evropske zemlje - dodao je diplomata.

Nemački zvaničnik odbacio je takve tvrdnje, navodećii da činjenica da postoje kritike iz toliko zemalja samo pokazuje da Nemačka igra vodeću ulogu u posredovanju na nivou EU.

Sam Šolc je u utorak tvrdio da je dvodnevni samit „podvukao veliko jedinstvo i solidarnost Evrope prema Ukrajini“, što je dostignuće za koje je nastojao da pripiše zasluge sebi, navodeći finansijsku pomoć Nemačke Kijevu, prijem izbeglica, kao i dodatnu vojnu pomoć koju kancelar želi da omogući sporazumom o razmeni tenkova sa Grčkom.

Kancelar se u sredu osvrnuo na pokušaje svoje vlade da preuzme veću ulogu evropskog bezbednosnog provajdera zahvaljujući ogromnom fondu za vojnu modernizaciju od 100 milijardi evra, za koji je rekao da je Nemačkoj doneo veliko poštovanje u evropskim prestonicama od Pariza do Varšave.

- Svi su veoma impresionirani ovim korakom. Konačno, kažu, Nemačka preuzima bezbednosnu odgovornost koju ima u 21. veku - izjavio je Šolc u nemačkom parlamentu.

Borba za zauzimanje vrha

Šolc, ipak, pokazuje neke znake borbe da napravi korak do kancelara čiji se glas čuje i vodeće evropske političke ličnosti.

AP Photo/Peter Dejong
Olaf Šolc

On je u ponedeljak snimljen kako neozbiljno koluta očima dok mu novinari uzvikuju pitanja po dolasku na samit. To je usledilo nakon što se u poslednjih nekoliko dana našao na udaru kritika zbog bizarnih komentara o klimatskim aktivistima koji su ga iznervirali, što je primoralo portparola vlade da odbaci optužbe da ih je uporedio sa nacistima.

Iako nijedan šef države ili vlade nije pokazao da ima sposobnosti Merkelove da sve drži na okupu, italijanski premijer Mario Dragi, bivši šef Evropske centralne banke poznat po tome što je izjavio da će banka učiniti „šta god treba“ tokom krize u evrozoni, lider je koji sada najviše teži tome.

Ipak, njegov minus je višedecenijska politička nestabilnost i loše rukovođenje zemljom, što ograničava uticaj Italije bez obzira na to ko je njen premijer.

U međuvremenu, poltitički analitičari smatraju da francuski predsednik Emanuel Makron, koji je nedavno reizabran za drugi mandat, nije u stanju da ostavi po strani svoj ego i grandioznost kako bi tiho uticao na donošenje konsenzusom vođenih odluka.

Smanjenje nemačkog uticaja već je bilo u toku u poslednjim godinama Merkelinog 16-godišnjeg mandata, ali je prvi put postalo jasno vidljivo prošlog juna kada su ona i Makron predložili održavanje samita EU sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, samo da bi ih lideri iz Poljske, Estonije, Letonije i Litvanije kategorično odbili.

Činilo se da su Makron i Merkelova hteli da održe korak sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom, koji se ranije tog meseca sastao sa Putinom u Ženevi. Taj sastanak je doneo nekoliko konkretnih rezultata, ali je bilo malo naznaka da bi odnosi sa Moskvom mogli da se poboljšaju.

Angela Merkel; Profimedia
Angela Merkel

Nemački i francuski kredibilitet već je dugo bio narušen neuspelim pokušajima da se sprovedu mirovni sporazumi iz Minska koji su imali cilj da okončaju nemire u Donbasu.

Putinova vojna operacija u Ukrajini samo je dodatno dala materijal istočnoevropskim nacijama da nastave sa optužbama da je Nemačka napravila grešku stavljajući ekonomske interese ispred bezbednosnih.

Dobar je Makron, ali da se drži po strani

Makron je dobio neke pohvale od zvaničnika centralne i istočne Evrope zbog toga što je posvetio više pažnje njihovom regionu i njihovim brigama nego njegovi nedavni prethodnici.

Neki su primetili da je Makron mnogo putovao po regionu i da je Pariz otvoreno podržao Litvaniju u diplomatskom sporu sa Kinom.

Činjenica da je Francuska tokom predsedavanja Savetu EU u više navrata insistirala na brzom usvajanju sankcija Moskvi vidi se kao dodatni znak angažovanja Francuske na istoku Evrope.

Sa druge strane, malo ko vidi francuskog lidera kao istinski kredibilnog za sklapanje dogovora u evropskoj politici, delom zato što francuski sistem favorizuje izvršnu vlast u odnosu na postizanje parlamentarnog konsenzusa i kompromisa. To znači da francuski predsednici često nisu navikli na cenkanje koje dolazi sa koalicionom politikom u drugim zemljama.

AP Photo/Thibault Camus, File
Emanuel Makron

Neke francuske ideje Evropljani centralne i istočne Evrope smatraju kontroverznim ili neobičnim, poput Makronovog nedavnog predloga o Evropskoj političkoj zajednici, što je ideja koju neki vide kao način da se druge nacije, kao što su Ukrajina i zemlje Zapadnog Balkana, zadrže van EU.

Neke istočnoevropske diplomate i zvaničnici rekli su da se i dalje nadaju da će se Berlin vratiti - možda ponovo uspostaviti kredibilitet u međunarodnim poslovima uz pomoć ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, koja ih je impresionirala kao harizmatičnija i sigurnija od Šolca.

Letonski premijer Krišjanis Karinš odbio je veću ulogu Francuske u donošenju odluka, pozivajući umesto toga da Nemačka nastavi sa svojom vodećom ulogu.

- Bilo bi mnogo bolje, po našem mišljenju, kada bi Nemačka preuzela vodeću ulogu. Moji stavovi se nisu promenili sa promenom nemačke vlade - rekao je Karinš u intervjuu za „Politiko" u ponedeljak.

Za neke zvaničnike samo je pitanje vremena kada će se Berlin ponovo potvrditi kao najautoritativnija i najuticajnija prestonica EU.

- Merkelovoj je bila potrebna jedna ili dve godine da preuzme potpunu kontrolu nad dinamikom u Evropskom savetu - primetio je bivši visoki predstavnik Komisije.

Bonus video

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti