Berlin mnogo rizikuje zbog Kijeva: Nemački zvaničnik upozorio na rizik od ulaska u rat sa Rusijom

Hans-Georg Masen, koji je od 2012. do 2018. bio predsednik Savezne kancelarije za zaštitu ustava, nemačke bezbednosne agencije, upozorio je da ta zemlja „ulazi u direktnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom isporukom oružja Ukrajini".

Gostujući u programu „Specijal" televizije Berlin prošle srede, Masen je rekao da se protivi bilo kakvoj isporuci nemačkog oružja Ukrajini, pozivajući se na raniju odluku Međunarodnog suda pravde, koji je, prema rečima bivšeg zvaničnika, presudio da snabdevanje oružjem jedne zaraćene strane u sukobu čini i dobavljača stranom u sukobu.

- S moje tačke gledišta, kada isporučujemo oružje, a ne šlemove, ne zavoje, to znači da automatski rizikujemo da postanemo strana u ratu. Sada smo zaraćena strana na strani Ukrajine. Mi ratujemo protiv Rusije - rekao je Masen.

Bivši zvaničnik je takođe istakao da je užasnut izostankom javne rasprave o ovom pitanju.

Prema njegovim rečima, nastavkom isporuke naoružanja Ukrajini, Nemačka bi mogla da postane meta ruskih napada bez ikakvih sopstvenih jasnih ciljeva, za razliku od same Ukrajine, Rusije ili SAD.

Bivši šef obaveštajne službe dalje je tvrdio da, suprotno onome što kažu nemački mediji, „Ukrajina nije bastion ljudskih prava, slobode, mira i zapadnih vrednosti“. On je takođe pozvao nemačko rukovodstvo da razmotri zašto zemlju izlaže „opasnosti od nuklearnog sukoba“.

AP Photo/Michael Sohn

Nemačka ima oko 119 američkih vojnih objekata na svom tlu, prema Masenu, koji bi mogli da budu na meti Moskve u slučaju rata. Nemačku je uporedio sa američkim „nosačem aviona sa oko 80 miliona stanovnika“ koji žive na njemu.

Bivši šef obaveštajne službe takođe je doveo u pitanje funkcionalnost nemačke civilne odbrane i oružanih snaga u slučaju rata, tvrdeći da nemačko društvo nije psihički spremno za rat, jer zemlja mnogo decenija nije imala iskustva sa teškoćama koje on nosi. Povrh toga, prema Masenu, dublja konfrontacija sa Rusijom ne bi bila mudra za Berlin, jer Nemačka zavisi od uvoza ruskog gasa i ne proizvodi dovoljno pšenice i đubriva.

 

Bez obzira na to, Nemačka stavlja na kocku sopstvenu bezbednost naoružavajući Ukrajinu, rekao je bivši zvaničnik.

Bez jasnih ciljeva ili plana akcije možemo samo da nagađamo kako će se ovo završiti za Nemačku, dodao je Masen.

Krajem februara, nekoliko dana nakon što je Rusija napala Ukrajinu, nemački kancelar Olaf Šolc najavio je da će Berlin obezbediti Kijevu prenosive protivavionske, kao i protivtenkovske rakete. Prema izveštajima medija, pozivajući se na neimenovane ukrajinske zvaničnike, Berlin je takođe dao istočnoevropskoj naciji 100 mitraljeza, 100.000 ručnih bombi, 2.000 mina i preko 16 miliona komada municije.

AP Photo/Joerg Sarbach

Kako je sukob napredovao, ukrajinsko rukovodstvo je pozvalo svoje zapadne saveznike da isporuče i teško naoružanje. Berlin je na kraju dao zeleno svetlo za isporuku Gepard protivvazdušnih vozila, a Ministarstvo odbrane se obavezalo da će prvih 15 vozila poslati u julu.

Šolc je takođe obećao da će donirati sedam samohodnih 155-mm haubica 2000, međutim, prema „Dojče veleu", hardver bi prvo morao da bude operativan, što znači da ga Kijev verovatno neće dobiti do leta.

Visoki ukrajinski zvaničnici, uključujući ambasadora u Nemačkoj Andreja Meljnika, više puta su kritikovali rukovodstvo u Berlinu, tvrdeći da nemačka vlada odugovlači sa isporukom teškog naoružanja. Kijev poziva svog saveznika da što pre preda tenkove Leopard 1 i borbena vozila pešadije Marder.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi