Bila je Makronova noćna mora: Valeri Pekres je uspešno osvajala glasače, a onda joj je situacija u Ukrajini pomrsila konce

Taman kad je na anketama počela da joj raste popularnost i kad je postalo sve izvesnije da će ući u drugi krug predsedničkih izbora koji se održavaju u drugoj polovini aprila i u njemu se takmičiti sa aktuelnim predsednikom Francuske Emanuelom Mekronom, počelo je spinovanje političkih protivnika Valeri Pekres.

Da to nije očekivala neskriveno je pokazala besnim govorom koji je održala u gradskoj većnici primorskog grada San Gij Kroa de Vi. U jednom trenutku predsednička kandidatkinja Republikanaca čak je udarila rukom o sto i opsovala, skrenuvši s teme razgovora sa ribarima i vlasnicima malih preduzeća.

Pekresova se uznemirila dok je pričala o govoru koji je prethodnog vikenda održala u Parizu i osvrnula se na „veliku zamenu“, teoriju zavere krajnje desnice da starosedeoce Evropljane hrišćanskog nasleđa namerno zamenjuju muslimanski imigranti uz saučesništvo političkih elita.

- Zapanjujuće je to što je izvučena samo jedna rečenica, koja uopšte nema značenje koje ste joj dali - rekla je ona, optužujući medije i pristalice francuskog predsednika Emanuela Makrona da pokušavaju da je prikažu kao ekstremnu.

- Kontroverza kroz koju prolazim potpuno je izmišljena, jer ništa u mom govoru i u mom ponašanju ne može da opravda ovakav napad na mene, osim da je to strategija koju su u potpunosti orkestrirali makronisti, koji žele da me diskredituju - dodala je ona.

To je samo jedna od stvari koje su je uzdrmale tokom prošlog meseca dok je kao predstavnica stranke desnog centra pokušavala da se predstavi kao konzervativna alternativa Makronu, takmičeći se da odskoči pre prvog kruga izbora (10. aprila) i izdvoji se od dva kandidata krajnje desnice, Marin le Pen iz Nacionalnog saveza i nekadašnjeg televizijskog stručnja Erika Zemura.

AP Photo/Michel Euler

Kao prva žena koja je predsednički kandidat svoje stranke, Pekresova je privukla veliku pažnju zbog revolucionarne kampanje, a veliki broj analitičara daje joj velike šanse da će da završi u drugom krugu izbora sa Makronom 24. aprila. Međutim, njeno slabo reagovanje na pritiske tokom kampanje i poremećaj koji je izazvala vojna operacija u Ukrajini otežali su joj put do pobede.

S obzirom na to da je sada, prema anketama, između trećeg i četvrtog mesta, sa 12 odsto podrške, koliko ima i Zemur, priča o njenoj kandidaturi verovatnije će ostati priča o nesigurnostima njene stranke u Makronovoj eri, pošto se vidno bori da pronađe svoje mesto u sve gušćem delu političkog spektra.

- Republikanci su u procepu između ekstremne desnice i liberalne Makronove desnice. Problem Valeri Pekres je u tome što se ona trajno naginje na obe strane - rekao je Maksim de Geje, vođa grupe socijalista u širem regionu Pariza i njen dugogodišnji protivnik.

Iskusna, ali nespretna

Tokom kampanje do izražaja su došle i njene dobro poznate prednosti i slabosti. Predsednica šireg regiona Pariza smatra se pametnim, efikasnim tehnokratom, ali nije uspela da se otrese utiska koji ostavlja na druge - da je ukočena pripadnica buržoazije, što je reputacija koja ju je pratila tokom 20 godina, koliko je provela u politici.

Pohađala je najbolje škole u ​​zemlji, uključujući Nacionalnu školu za administraciju, u koju su išli i bivši predsednici Žak Širak i Fransoa Oland, kao i Makron. Imala je nekoliko mandata u parlamentu i bila je ministarka visokog obrazovanja i istraživanja i ministarka za budžet tokom mandata bivšeg predsednika Nikole Sarkozija.

Od decembra 2015. Pekresova je otela predsedništvo šireg regiona Pariza od Socijalističke partije, postavši prva žena na čelu jedne od najbogatijih oblasti u Evropi. Ponovo je izabrana 2021.

AP Photo/Francois Mori

- Ona je svakako jedna od najodlučnijih osoba koje poznajem: postavlja ciljeve i ne popušta dok ih ne postigne, sa neopisvom upornošću - rekao je Žan-Rejmond Hugonet, senator iz Republikanaca koji je bio na njenoj izbornoj listi tokom regionalnih izbora 2015.

Prijatelji i neprijatelji su je opisali kao vrednog političara koji obraća pažnju na detalje, a Pekresova je pokazala da joj nije teško da se bavi temama poput administrativnog tereta sa kojim se suočavaju mala preduzeća ili uticajem Bregzita na ribare.

Međutim, ljudi oko nje, uključujući njenog pokojnog mentora Širaka, primetili su da ona može da izgleda nespretno u javnosti, što je značajan hendikep u zemlji u kojoj je rukovanje sa strancima na pijacama i ljubljenje beba centralni deo svake političke kampanje.

- Pekresova ima problem sa blizinom drugih ljudi. Na kraju krajeva, ona nije političar. Ona je dobar državni službenik, ali Francuska nije administracija. Nedostaje joj malo ludosti - rekao je veteran iz Republikanaca koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman.

Ciljanje žena

Pekresova nije prva žena koja želi da postane predsednica Francuske. Marin le Pen je prošla u drugi krug 2017. godine, a i sada je jedan od favorita koji bi mogli da se suoče sa Makronom, dok je 2007. kandidatkinja socijalista Segolen Rojal izgubila u drugom krugu od Sarkozija.

AP Photo/Francois Mori

Dok je Pekresova tokom svoje karijere govorila o tome da je bila meta seksizma, njeni feministički stavovi nisu sasvim jasni.

Majka troje dece požalila se da su je protivnici prozvali "plavuša" i rekla da su je odbijali za posao zbog trudnoće.

Obraćajući se novinarima nakon mitinga u Parizu u februaru, osvrnula se na napade štampe i svojih političkih protivnika i delimično ih je pripisala činjenici što je žena.

- Kada je Emanuel Makron pre pet godina držao skupove na kojima je bio veoma loš govornik, nije imao nedelju dana nasilja poput ove koju sam ja upravo imala. Osim toga, da, ima nekoliko nagoveštaja mizoginije, ali to nije velika stvar, znate, navikla sam na to - rekla je ona.

Sredinom januara suočila se sa jednim od najstrašnijih francuskih novinara, Žan-Žakom Burdenom, na televiziji uživo, nakon što je on optužen za seksualni napad.

- Ako su ove optužbe tačne, ozbiljne su i moraju se osuditi. Kao predsednik celog francuskog naroda, više neću dozvoliti da se bilo koja žena plaši da podnese žalbu. Kodeks ćutanja je gotov - rekla je ona tokom dvominutnog govora, gledajući u oči vidno posramljenog Burdena i ućutkujući ga rukom kada je pokušao da je prekine.

Pa ipak, nekoliko nedelja kasnije, Pekresova, koja je rekla da se oseća kao „dve trećine Angela Merkel i jedna trećina Margaret Tačer", obećala je da će vladati „muškim stiskom".

Profimedia

- Ona je feministkinja kada joj to odgovara - rekla je Emanuel Kos, bivša ministarka i članica Zelenih i jedna od Pekresinih protivnika u regionalnom veću. Kao dokaz, ona je navela činjenicu da je Pekresova ponovo uspostavila  finansijsku pomoć pokretima koji su protiv abortusa u Pariskom regionu.

Poslednji pokušaj da se spase stranka

Klasično liberalna tokom većeg dela svoje karijere, njeni stavovi su bili naklonjeni biznisu, fiskalno konzervativni i proevropski. Pekresova se borila za to da se razlikuje od Makrona, dok je u isto vreme pravila otklon od krajnje desnice.

- Politička strategija Emanuela Makrona je da kaže da su ekstremisti na jednoj strani, a naprednjaci na drugoj. Ali između njih sam ja - rekla je ona nedavno.

Od tada, ruska vojna operacija u Ukrajini postala je centralna vest i potpuno joj je poremetila kampanju, dajući prednost Makronu i ostavljajući njegove političke protivnike po strani.

Pekresova je pokušala da dobije prednost u odnosu na Le Penovu i Zemura naglašavajući njihove prethodne prokremljovske izjave. Ali i njena stranka ima prorusku istoriju, jer se bivši premijer pod kojim je služila, Fransoa Fijon, povukao pre nego što je posle invazije napustio odbore dve ruske energetske kompanije.

AP Photo/Francois Mori

Njena odluka da sazove savet za odbranu u senci sukoba u Ukrajini, u pokušaju da pokaže svoje predsedničke sposobnosti, ismejana je na internetu, a njena kampanja se suočava sa sve većim preprekama.

Pekresova je 2019. napustila Republikance, tvrdeći da je tadašnji predsednik Loran Voke previše usmeravao stranku udesno. Ali otkako se vratila u okrilje partije i obezbedila svoju nominaciju, i sama je skrenula udesno, posebno po pitanju imigracije i EU.

- Pred aktuelne predsedničke izbore bila je poznata po svojim liberalnim, desničarskim uverenjima. Između nje i Emanuela Makrona nije bilo mnogo razlike i to je bio njen problem -rekao je Tomas Genole, levičarski politikolog koji je pisao o francuskim konzervativcima.

Njen problem sada, kao što je pokazala reakcija na njen skup u Parizu, ostaje isti: pronalaženje političkog prostora koji nije zauzet u kom bi svoju stranku ponovo učinila relevantnom.

- Republikanci možda neće preživeti predsedničke izbore, ali ne bi bili jedini i to nije smak sveta - rekao je u intervjuu za "Politiko" ministar ekonomije Bruno le Mer, bivši istaknuti član Republikanaca koji sada podržava Makrona.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi