Kako funkcioniše izborni sistem u Francuskoj i zašto lako može da dođe do neočekivanog preokreta

Birači u Francuskoj izlaze na birališta u aprilu da bi izabrali predsednika koji će tu funkciju obavljati narednih pet godina. Izbori će se verovatno održati u dva kruga, gde će u prvom Francuzi birati između 12 kandidata, a u drugom između dva koja su dobila najveći broj glasova u prvoj turi glasanja.

Od 12 kandidata, osam su muškarci, među kojima je i Emanuel Makron, aktuelni predsednik, kojem je cilj da osvoji drugi mandat, dok su u trci za šefa države samo četiri žene.

Kandidati

Od šest glavnih kandidata, troje pripada desnici, dok su dva naklonjenija levici, a Emanuel Makron se smatra centristom. On predstavlja stranku Republika u pokretu i privlači birače sa desne i leve strane.

Marin Le Pen i Erik Zemur su oboje krajnje desno, a Zemur se smatra najtvrdokornijim desničarem.

Valeri Pekres se zalaže za umerenije, desničarske republikance.

Žan-Lik Melanšon je iz krajnje levičarske partije Francuska nepokorena, a Janik Žado je kandidat Zelenih.

Posle niza velikih neuspeha, francuska tradicionalna levica je skoro nestala iz predsedničke trke.

AP Photo/Francois Mori

Podrška Socijalističkoj partiji je pala otkako je njen kandidat Fransoa Oland bio na predsedničkoj funkciji između 2012. i 2017. godine.

Posmatrači kažu da će Emanuel Makron verovatno imati koristi od podela u levici, dok ga desnica optužuje da kopira njihovu politiku.

Izborna kampanja je takođe bila u senci vojne operacije u Ukrajini, a predsednik je igrao važnu diplomatsku ulogu kao državnik.

Zašto toliko kandidata?

Francuski dvokružni sistem ima značajan sporedni efekat - obilje raznih kandidata, što sa sobom nosi i neprijatnosti: prvi krug snižava prag za prolazak u drugi krug i tako može da podeli glasove i dovede do toga da favorit bude istisnut pre finala.

U 2002. godini rekordnih 16 kandidata takmičilo se u prvom krugu, uključujući osam predstavnika levice. Kao rezultat toga kandidat Socijalističke partije, popularni premijer Lionel Žospen, neočekivano je eliminisan te prve nedelje. Još šokantnije u to vreme bilo je to što se lider krajnje desnice Žan-Mari le Pen izborio za plasman u finale sa manje od 17 odsto glasova.

Aktuelni konzervativac Žak Širak pobedio je Le Pena osvojivši 82 odsto glasova, nakon što se pokazalo da su se svi glasači osim pristalica ekstremne desnice okrenuli protiv Le Pena, ali je ovaj fijasko ostavio i gorak ukus u ustima francuskih levičara.

AP Photo/Virginia Mayo, File

Ove 2022. godine više od 40 kandidata je htelo da se bori za mesto predsednika, ali se ovaj broj znatno smanjio 7. marta, kada je objavljen zvanični spisak kandidata.

Kako funkcioniše izborni sistem?

Dva kruga izbora biće održana u razmaku od 14 dana.

Ukoliko, kako se očekuje, nijedan kandidat ne osvoji više od 50 odsto glasova u prvom krugu 10. aprila, dva kandidata sa najviše glasova ići će u drugi krug, koji će se održati 24. aprila.

Ko pobedi u drugom krugu dužnost će preuzeti 13. maja.

Dvokružni sistem koji odlučuje o predsedniku retkost je u zapadnoj Evropi, sa izuzetkom Portugalije, ali je popularan način da se izabere lider u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i u centralnoj Aziji, Južnoj Americi i širom Afrike.

Tehnički, francuski predsednik bi mogao da osvoji funkciju u jednom krugu glasanja sa više od 50 odsto glasova prilikom prvog glasanja, ali nijedan kandidat do sada nije uspeo u tome. U praksi, drugi krug glasanja odlučuje o pobedniku između dvoje finalista koji su osvojili najviše glasova u prvom krugu.

General Šarl de Gol, otac osnivač Pete Francuske Republike i njenog ustava iz 1958. godine, kao i prvi predsednik moderne francuske, bio je sumnjičav prema političkim partijama. Pokušao je da obuzda njihov uticaj pomoću sistema glasanja koji je pomogao da se osmisli izbor francuskog lidera direktnim univerzalnim pravom glasa (počevši od sebe, kako se to dešava, 1965. godine). Još četrdesetih godina prošlog veka heroj otpora iz Drugog svetskog rata zalagao se za glasanje koje bi na kraju ujedinilo, a ne podelilo francusku javnost.

Profimedia

Sve dok predsednički kandidati ispunjavaju određene uslove ne moraju da uživaju podršku davno uspostavljene političke stranke. Emanuel Makron je uspeo u ovom podvigu kada je osvojio funkciju 2017. godine, pošto nikada nije bio izabran ni na jednom nivou i sa novonastalom strankom, Republika u pokretu, koju je sam osnovao.

Jedan efekat sistema je da se, potencijalno, predstavnici svih nijansi u političkom spektru mogu naći u prvom krugu glasanja bez imalo potrebe da prave kompromise oko objedinjujuće političke linije.

Uobičajena fraza je da se u prvom krugu glasa srcem, a u drugom glavom. Birači su slobodni da izaberu svog kandidata u prvom krugu, ali onda moraju izabrati između dva kandidata koja ostanu u drugom krugu – drugi krug koji se ponekad cinično opisuje kao biranje između manjeg od dva zla.

Ko može da glasa, i kako?

Svi punoletni Francuzi koji ispunjavaju uslove, rođeni 9. aprila 2004. godine ili pre toga, koji će imati najmanje 18 godina uoči prvog kruga, i koji su registrovani za glasanje mogu to učiniti. Većina glasača može da se registruje do šestog petka (4. marta ove godine) pre prvog kruga 10. aprila. Nekoliko izuzetaka dobija grejs period, do 10 dana pre prvog glasanja: na primer, oni koji su naturalizovani građani, slave 18. rođendan ili se sele u drugi region tokom kampanje.

Francuski državljanin može biti lišen prava glasa sudskom odlukom. Građani koji služe zatvorske kazne nisu automatski nekvalifikovani, iako zatvorenici moraju da koriste posebnu proceduru za registraciju. Za razliku od opštinskih izbora i izbora za Evropski parlament, ostali državljani Evropske unije koji žive u Francuskoj nemaju pravo glasa o tome ko će imati najvišu funkciju u Francuskoj.

Svaki registrovani glasač dobija koverat poštom u kom se nalaze zvanične platforme kandidata i onoliko glasačkih listića koliko ima kandidata. Od osam sati ujutru na dan izbora registrovani birači odlaze na svoja biračka mesta, često u lokalnu školu, da ubace jedan od glasačkih listića primljenih poštom (ili identičan koji je dostupan na biračkom mestu).

AP Photo/Daniel Cole

Nakon što se potvrdi identitet birača i dodeljeno biračko mesto, on ili ona dobijaju službenu kovertu i odlaze u kabinu. Birač stavlja jedno ime u kovertu, a zatim ga unosi u providnu glasačku kutiju, gde šef biračkog odbora potvrđuje identitet birača, otvara prorez i proverava da li je deponovana samo jedna koverta. Glasački zvaničnik tada poviče „Glasano!“ i glasač potpisuje listu pored svog imena da bi završio proces.

Birališta se zatvaraju u 18 ili 19 časova, osim u velikim gradovima, gde  su otvorena do 20 časova.

Šta kažu ankete?

Emanuel Makron je imao jasno i značajno vođstvo u anketama najmanje šest meseci.

To vođstvo je poraslo od vojne operacije Rusije u Ukrajini.

Marin Le Pen je daleko ispred ostalih kandidata, dok je podrška njenom ekstremno desničarskom rivalu Eriku Zemuru, koji je svojevremeno rekao da se divi Vladimiru Putinu, opala.

Koje su udarne teme u kampanjama?

Osim Ukrajine, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su najvažnije teme kampanje bile ekonomija, imigracija i bezbednost.

Francuska je u januaru zabeležila najveći godišnji ekonomski rast u poslednjih pola veka, oporavivši se od šoka pandemije kovida 19.

AP Photo/Domenico Stinellis

Ukupna snaga francuske ekonomije verovatno će istaći Makrona kao favorita.

U Francuskoj je nezaposlenost pala na 7,4 odsto, malo iznad proseka za evrozonu, ali blizu cilja koji je postavio predsednik kada je došao na vlast.

Što se tiče imigracije, zvanična statistika pokazuje da je 2020. godine u Francuskoj živelo oko 6,8 miliona imigranata.

Otprilike trećina njih su Evropljani, kako iz Evropske unije, tako i iz zemalja koje nisu članice EU.

Sve u svemu, Alžirci su najveća strana zajednica, a posle njih Marokanci i Portugalci.

Imigracija je bila istaknuta tema u kampanjama desničarskih kandidata.

Zemur je obećao da će primeniti politiku „nulte imigracije“ ako bude izabran i da će godišnje vraćati 100.000 imigranata u Alžir, Tunis i Maroko.

Le Penova je osudila njegov pristup, ali je predložila referendum o velikom smanjenju broja imigranata ako postane predsednica.

Što se tiče bezbednosti, Emanuel Makron je obećao da će na ulice postaviti više hiljada policajaca, nakon oštrih kritika koje su izneli Pekres, Le Penova i Zemur.

Makron, sa druge strane, kaže da je stopa zločina opala za vreme njegovog predsednikovanja.

AP Photo/Lewis Joly

Francuska je u poslednjih nekoliko godina pretrpela niz terorističkih napada, zbog čega je francuskim biračima bezbednost postala neizmerno važna.

Zašto Francuska glasa za predsednika u aprilu?

Drugi predsednik moderne ere Francuske, Žorž Pompidu, umro je na funkciji 2. aprila 1974. godine. Francuski ustav zahteva da se glasanje za izbor naslednika preminulog lidera održi između 20 i 35 dana posle smrti predsednika. Prvi predsednički izbori u Petoj republici sa opštim pravom glasa održani su u decembru 1965. godine, a drugi krug je održan u nedelju pre Božića.

Od 2002. godine francuski predsednički izbori održavaju se u razmaku od pet godina, što je manje u odnosu na prethodnih sedam, ali ima prostora za pomeranje od izbora do izbora, što objašnjava izuzetno rano glasanje 10. aprila i 24. aprila 2022.

Ustav zahteva da se predsednički izbori održe između 20 i 35 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika, što je u Makronovom slučaju 13. maj. Problematična u 2022. godini bila je druga opcija, da se glasanje održi 17. aprila i 1. maja. Prvi krug bi pao na Uskrs, a drugi na prvomajske praznike. U svakom drugom glasanju za predsednika drugi krug je od 1981. održavan početkom maja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi