Krajnje je vreme za brigu o obradivom zemljištu: Kako do regenerativne poljoprivrede?

Važno je podsetiti da smo mi poslednja generacija koja može da obezbedi budućnost poljoprivrede, i to je prilika bez presedana. Praćenje svega što se dešava sa degradacijom zemljišta pokazalo je da postoji 600 različitih vrsta koje su zbog toga blizu istrebljenja, naglasila je danas Sandra Korsi, ekspert za klimatske promene i održivu proizvodnju hrane FAO UN, na konferenciji o regenerativnoj poljoprivredi.

Osnovni cilj regenerativne poljoprivredne prakse, kako su istakli učesnici, jeste očuvanje biodiverziteta i životne sredine i obezbeđivanje održive proizvodnje hrane za buduće generacije. Ovom konferencijom, kako se napominje, želi da se podigne svest javnosti o značaju regenerativne poljoprivrede i njenog inovativnog pristupa koji je fokusiran na obnavljanje i očuvanje prirodnih resursa, uz istovremeno povećavanje produktivnost poljoprivredne proizvodnje.

Treba da ostavimo očuvano zemljište

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Bojan Vranjković, naglasio je da boljitak koji donosi regenerativna poljoprivreda mogu da osete svi.

- Na taj način se dobija kvalitetnija i zdrava hrana koja ima minimalni negativni uticaj na životnu sredinu. Obaveza je svih nas da ostavimo očuvano zemljište i za buduće generacije i da se uspešno izborimo sa svim izazovima sa kojima se susrećemo, među kojima su i klimatske promene u čije posledice smo se poslednjih godina i sami uverili - rekao je Vranjković.

On je najavio da će Vlada Srbije nastaviti da ulaže značajne napore u obezbeđivanju održivih poljoprivrednih praksi u Srbiji.

Član UO Saveta stranih investitora i regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan, Mateo Kolanđeli, istakao je da je regenerativna poljoprivreda važna tema koja se tiče održive proizvodnje hrane i ublažavanja klimatskih promena, i da je to prilika za srpske poljoprivrednike da se integrišu u međunarodne lance vrednosti.

- Agrobiznis je ključni prioritet za EBRD u Srbiji i mi ćemo nastaviti da finansiramo privatni sektor, kao i infrastrukturu za navodnjavanje potrebnu za jačanje konkurentnosti i otpornosti srpske poljoprivrede na klimatske promene - naveo je Kolanđeli.

Šta je ključna poluga?

Prema rečima direktora za klimatske promene EBRD, Tomasa Bourita, regenerativna poljoprivredna proizvodnja je ključna tema kada se radi o sigurnosti hrane i konkurentnosti prehrambenog sektora Srbije.

On je naveo da je usvajanje regenerativnih poljoprivrednih praksi koje održavaju i poboljšavaju zdravlje zemljišta, ali i promovišu efikasnost resursa i veću otpornost na klimatske promene, ključna poluga za suočavanje sa izazovima prehrambenog sektora u 21. veku. Podsetio je i da se EU obavezala na ambiciozne ciljeve u vezi sa održivom proizvodnjom hrane u skladu sa zakonom Unije o klimi.

- Finansijski sektor, uključujući EBRD, sve više uzima u obzir uticaj klimatskih promena i degradacije životne sredine i regulatornog okruženja koje se brzo razvija u svojim odlukama za alokaciju kapitala. Pojavljuju se i novi finansijski instrumenti koji podržavaju tranziciju ka održivoj poljoprivredi, uključujući i kombinovano finansiranje, ali i finansiranje emisijom ugljenika - rekao je Bourit.

Do 2050. na zemlji 10 milijardi ljudi

Sandra Korsi iz FAO UN navela je da treba podsticati javno-privatnu saradnju kako bi osigurali da održivost bude tržišno vođena i ekonomski održiva.

- Procenjuje se da će temperatura u celom svetu porasti za 1,5 stepeni do 2050. godine, dok će temperatura vode da poraste za pet stepeni. Sve to uticaće na stotine miliona ljudi. To su globalna pitanja koja će postati realnost na lokalu i to svakog od nas treba da interesuje - smatra ona.

Kako je navela, procenjuje se i da će do 2050. godine broj stanovnika na zemlji porasti na 10 milijardi, a to bi značilo da se na postojeći broj ljudi doda cela Indija i Kina, što je "rast bez presedana".

- Zbog toga moramo povećati proizvodnju hrane i to za 30 do 40 odsto u poređenju sa nivoom iz 2020. godine - rekla je ona, i dodala da je veliki jaz kada je reč o raspoloživom zemljištu koje je bilo raspoloživo 2010. i koje će biti potrebno 2050.

- Nalazimo se na kritičnoj tački i potrebno je da to prepoznamo i da odmah delujemo - istakla je Korsi.

Konferenciju je organizovao Savet stranih investitora (SSI) i Evropska banka za obnovu i razvoj Srbija (EBRD) i na njoj su učestvovali visoki predstavnici EBRD, FAO UN i Srbije, kao i vodeći ljudi globalnih kompanija koje primenjuju praksu regenerativne poljoprivrede i održivog razvoja, i lokalni eksperti iz oblasti agribiznisa.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi