Pesticid nađen u srpskim višnjama u Holandiji kod nas zabranjen godinama

Iako je hemikalija dimetoat zabranjena u Srbiji poslednjih deset godina, ona se nekako našla kao nedozvoljeni ostatak u pošiljci smrznutih višanja iz Srbije u Holandiju. Evropski sistem za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani RASFF objavio je da su u uzorku koji je uzet 6. marta otkriveni ostaci ovog aktivnog sastojka pesticida u količini od 0,044 mg po kilogramu, dok je dozvoljena količina 0,01 mg po kilogramu. Rizik po zdravlje potrošača je definisan kao „ozbiljan“, piše Biznis.rs.

Miloje Pavlović, magistar zaštite bilja u razgovoru za portal objašnjava da je ovaj pesticid zabranjen za tretiranje višanja još pre deset godina.

– U ovoj situaciji gde su višnje povučene nije samo problem u količini pronađenih ostataka već u tome da uopšte nije smelo ni da bude ostataka dimeotata. Kod nas tog pesticida u prodaji nema i nije jasno kako je dospeo do voća – ističe Pavlović.

Naš sagovornik kaže da se za tretiranje višanja zbog suzbijanja štetočine trešnjine muve konkretno koriste preparati na bazi acetamiprida, a da je dimeotat zabranjen u 90 odsto država sveta.

– Ne mogu da verujem da je dimetoat uopšte pronađen u izvezenim višnjama. To je verovatno negde nekome ostala neka zaliha, jer ga na tržištu Srbije nema ni u jednoj varijanti. I ako je nekome ostalo u zalihama to je onda neka mala količina. Ne sumnjam u analize, ali je neverovatno da je pronađena baš ta aktivna materija, jer analize se uglavnom vrše ciljano na hemikalije koje potencijalno mogu da budu u voću. Ova aktivna materija, odnosno dimetoat, nikako nije smela da bude ni potencijalno u voću. Ozbiljni proizvođači voća, naročito višanja sigurno to nemaju niti koriste –  naglašava Pavlović.

Propisi usaglašeni sa EU, kontrola...

Na pitanje da li su propisi o zabrani upotrebe pesticida u Srbiji usaglašeni sa regulativom zemalja EU, sagovornik Biznis.rs Miloje Pavlović, magistar zaštite bilja, odgovora potvrdno i ističe da nije problem u zakonima već njihovom sprovođenju i kontroli.

– Kada je usvojen Zakon o zaštiti bilja, još 1999. godine, sve je do detalja bilo propisano. Od registracije preparata, aktivnih materija, rastvarača, uvoza, tehničkih i kadrovskih uslova za proizvodnju pesticida, kao i uslova za maloprodaju i veleprodaju. Sve je objašnjeno, samo kontrolu ostataka pesticida ne kontroliše niko. Iako se navodi da tu kontrolu vrše regionalni zastupnici za poljoprivredu, to nije tačno – tvrdi Pavlović.

On dalje objašnjava da proizvođač može, kada želi, da dobije sertifikat da je hrana zdravstveno ispravna i da nema ostataka od pesticida, ali da niko ne vrši analizu na sve pesticide već – „samo na one koji se više ne koriste ili su davno zabranjeni, pa onda kažu da njih nema“.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi