On je bio najsuroviji mafijaš 20. veka: Svirepo likvidirao protivnike, a onda je oboleo i plašio se duha!

Period između dva svetska rata bio je težak za Koza nostru na Siciliji, ali su njihovi rođaci u SAD doživljavali zlatno doba, delimično i zahvaljujući Al Kaponeu, mafijašu koji je umro na današnji dan 1947. godine.

Kongres je odlučio da uvede prohibiciju, tj. da zabrani alkohol 1920. godine što je narod samo gurnulo u ruke kriminalaca.

Do tog trenutka mafijaši su udarali samo na druge Italijane, ali uvođenjem prohibicije čak 75 odsto stanovništva SAD postali su njihovi klijenti. Bio je to veliki posao. Do tada je u Njujorku postojalo 16.000 salona, a onda ih je zamenilo 32.000 ilegalnih barova. Cene alkohola prvo su duplirane, a onda su postale i desetostruko veće.

Profimedia

Italijani nisu držali monopol na krijumčarenje, ali su postali njegov simbol. Pogotovo što je to bilo vreme kada je rat sicilijanske mafije i Kamore završen odlukom da u SAD i Italijani koji ne dolaze sa Sicilije mogu da postanu deo Koza nostre. Upravo je Alfons Al Kapone bio simbol te promene.

Uspon

Alfons Kapone nije bio Sicilijanac. Otac mu je bio žrtva Crne ruke i zbog toga je on ubio dvojicu Sicilijanaca koji su mu udarili na porodicu. To je privuklo pažnju Džonija Torija, vlasnika bordela u Bruklinu. Kad je rešio da se 1919. preseli u Čikago, sa sobom je poveo Kaponea i postavio ga za zamenika.

AP photo

Torio i Kapone brzo su se sukobili sa drugim bandama - već 1920. likvidirali su Džima Kolozima, vođu čikaške jedinice, i preuzeli kontrolu nad njom, a 1924. eliminisali su irskog kriminalca Dina Obeniona. Rivali su pokušali da ubiju Kaponea, a zatim i njegovog šefa. Torio je napustio Čikago i SAD, a kontrolu nad jedinicom prepustio Kaponeu.

Usledili su obračuni u kojima su Kaponeov udarni tim postali Alberto Anselmi i Đovani Skalisi, spremni da uvek zapucaju i seju smrt.

Vrhunac toga bio je masakr na Dan zaljubljenih 1929. Njegov tim je u garaži likvidirao sedam ljudi iz bande Džordža Bagza Morana. Mafijaš nikad nije optužen, ali javnosti je bilo jasno da je on naručio ubistvo, pa je postao „državni neprijatelj broj jedan“.

Pao na porezu i oboleo od sifilisa

Ubrzo je američki Biro za prohibiciju 1930. formirao jedinicu pod komandom Eliota Nesa zaduženu za lov na Ala Kaponea. Nakon nekog vremena tim je dobio naziv "Nesalomivi", jer mafijaši nisu uspeli da ih zastraše i kupe. Ipak, njihov lov bio je bezuspešan, sve dok nisu našli dokaze o 22 poreska prekršaja, što je bilo dovoljno da Kapone završi iza rešetaka. Godine 1931. osuđen je na 11 godina zatvora.

Kao veliki ljubitelj žena, Al Kapone je vrlo često posećivao bordele, gde je ponekad provodio i po nekoliko dana. Tako se u jednoj od svojih poseta, dok je imao samo 18 godina, zarazio sifilisom, ali je odbijao da se leči.

Sifilis u to vreme nije bio izlečiv, ali je mogao da se konroliše određenim tretmanima i lekovima. U početku to nije predstavljalo veliki problem, međutim, kako je vreme odmicalo, situacija je postajala sve gora i gora. Ova bolest izaziva metalnu eroziju i ako se ne leči može biti kobna po pacijenta.

AP photo

Plašio se duha

Okoreli Al Kapone nije se plašio nikoga i ničega, sem sveta mrtvih. Ipak, kažu da je poslednje dane proveo u strahu od duha po imenu Džimi.

Kapone je odrastao u Bruklinu, kao jedno od devetoro dece. Već u 14. godini bio je izbačen iz škole jer je udario nastavnika u lice. Posle toga se pridružio uličnim bandama. To je bio početak jedne velike mafijaške karijere.

U trenutku smrti, Kapone je imao oko 100 miliona dolara koje je sakupio reketiranjem, iznudom, kockom i drugim kriminalnim radnjama.

Kada je Kapone bio u zatvoru u Filadelfiji, ćelija mu je bila lepo opremljena i krajnje udobna, ali on je bio ubeđen da je u krevetu uvek neko pored njega. Drugi zatvorenici su mogli da ga čuju kako noću vrišti i da čak sa nekim razgovara.

Kada je bio oslobođen, mislio je da ga je Džimi ostavio na miru. Međutim, uvek ga je pratio u stopu. Tražio je i pomoć vidovnjaka, ali uzalud. Postao je toliko paranoičan da su telohranitelji često upadali u njegovu sobu misleći da je napadnut. Umesto toga, našli bi ga samog i preplašenog. 

Pretpostavlja se da je sve bio proizvod ludila usled sifilisa.

Kapone je dvaput izbegao smrt, pošto se našao u zasedi na severnoj strani grada.

Kada je osuđen na 11 godina robije, većinu tog vremena proveo je u zloglasnom Alkatrazu. Pošto mu je ponašanje bilo krajnje bizarno, pušten je zbog dobrog vladanja. 

Najpopularniji mafijaš iz vremena prohibicije iza rešetaka je mentalno oboleo usled nelečenog sifilisa, a preminuo je kod kuće u Majamiju 25. januara 1947. godine.

Profimedia

Nova pravila

U vreme prohibicije Alfons Kapone je bio na vrhuncu, međutim, trend promene sistema rada mafije dešavao se i u Njujorku, a i u ostalim delovima SAD, gde su svi želeli titulu bosa bosova.

Kada su 9. avgusta 1922. Đuzepa Džoa Maseriju na ulicima Njujorka napala dvojica gangstera i ispalila u njega desetine hitaca, uspeo je da preživi bez ogrebotine, pa je prozvan čovekom kome meci ne mogu ništa. Bos bosova postao je 1928, uz podršku nove zvezde mafije Čarlsa Lakija Lučana.

Samo dve godine kasnije sukobio se s novim bosom Salvatoreom Marancanom i izgubio i titulu i život. Pobednik rata, školovani Sicilijanac koji je govorio sedam jezika, preuzeo je titulu kapo di tuti kapi. Podelio je njujoršku mafiju na pet porodica (tada nazvanih po novim bosovima Marancano, Lučano, Profači, Mangano i Galijano) i uveo jasnu hijerarhiju porodice i nova pravila.

Mladim bosovima se nije dopadao Marancano. Mafijaši odrasli u Americi nisu prihvatali ograničenja sa Sicilije.

- Marancano je pretenciozan, voli da šeta kroz italijanske kvartove i deli blagoslove vernicima kao da je papa - govorio je Lučano.

To je bio razlog da upravo on i ostali bosovi ubiju bosa bosova, i to samo pet meseci nakon likvidacije Maserije, da ukinu titulu kapo di tuti kapi i uvedu Komisiju.

AP photo

Profimedia

Kada je prohibicija ukinuta 1933, Koza nostra je bila toliko bogata da je mogla da preuzme poslove svih drugih kriminalnih organizacija i stigne do Las Vegasa i Holivuda. Međutim, to nije zaštitilo bosove, pa je Lučano uhapšen 1936. i osuđen na 30 do 50 godina robije.
 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi