Mafija potekla od masona: Uspostavili hijerarhiju, uveli zakletvu, pa zaratili do krvi!

Pojam "mafija" se u današnje vreme koristi u opštem govoru, kako bi se njime označili različiti oblici kriminalnog udruživanja i organizovanog kriminala. U novije vreme analitičari tvrde da je mafija organizacija moći čije glavne garancije opstanka nisu toliko kriminalne aktivnosti koliko je to uska povezanost sa funkcionerima države u kojoj ona deluje.

Tri italijanske mafijaške organizacije - Koza nostra, Kamora i Ndrangeta, nastaju istovremeno - u ćelijama Kraljevine dveju Sicilija, i to kopiranjem rituala slobodnih zidara. Mafija je danas uobičajeno ime za sve italijanske kriminalne organizacije, kako one sa Sicilije i juga Italije, tako i one u Americi. Čini se da se na osnovu knjiga i filmova o mafiji sve zna. Međutim, nije baš tako.

Profimedia

Vrbovanje krimosa

Postoji jasna hijerarhija o tome kako su mafijaške porodice podeljene, ko je kum, ko don, a ko kapo de tuti kapi (šef nad šefovima), šta radi konsiljere (savetnik), a šta „časni ljudi“.

Samo u Italiji postoje četiri mafije - Koza nostra na Siciliji, Kamora u Kampaniji, Ndrangeta u Kalabriji i Sakra korona unita u Apuliji. Osim italijanske, postoji i američka mafija, takođe Koza nostra, koja je podeljena na pet porodica Njujorka, čikašku jedinicu i kriminalnu porodicu Bafala.

I ove kriminalne imperije danas kontrolišu legalne i ilegalne poslove širom planete, zarađuju i po nekoliko stotina milijardi dolara godišnje, pa ih mnogi smatraju i stvarnim gospodarima sveta.

A sve je počelo u zatvorima Kraljevine dveju Sicilija...

Dvadeset godina kasnije, reč mafija stigla je do američkih obala i korišćena je za misterioznu organizaciju o kojoj se baš ništa nije znalo.

Prelazak mafijaša preko okeana bio je, delom, deo talasa selidbe u novi svet. Samo od 1880. do 1900. broj Italijana u Njujorku porastao je sa 20.000 na 250.000.

Profimedia

 

Međutim, za kriminalce je to, pre svega, bio biznis. I to, na prvi pogled, nimalo opasan - izvoz pomorandži i limuna u SAD. Ali taj izvoz pretvorio je plantaže citrusa u Palermu u „najprofitabilnije poljoprivredno zemljište Evrope“, pa je ključ svega bila kontrola dokova Njujorka i Nju Orleansa.

Rat oko plena

Upravo je zbog voća i dokova u Nju Orleansu izbio i prvi zabeleženi mafijaški rat na tlu SAD, a najčuvenija žrtva bio je policijski kapetan Dejvid Henesi, ubijen u zasedi 1890. godine. 

Policija je uhapsila 18 Sicilijanaca za ovo ubistvo, ali su oni oslobođeni na sudu. Afera je završena na tipično američki način - pobesnela gomila uhvatila je 11 Sicilijanaca i linčovala ih.

Na prelazu iz 19. u 20. vek mafijaška putovanja sa jedne na drugu stranu Atlantika bila su uobičajena, pa ne čudi što je to radio i Vito Kašo-Fero, prvi poznati sicilijanski don.

- Kad je stigao u Njujork 1901, don Vito je već bio iskusni kriminalac. Sa sobom je doneo „u pizzu“, koncept „novca za zaštitu“. Kašo-Fero je posle dve i po godine, da bi izbegao hapšenje, prešao u Nju Orleans, a zatim se 1904. vratio na Siciliju. Sa sobom je poneo fotografiju Džoa Petrosina, njujorškog policajca, koji je naredio njegovo hapšenje - piše Najdžel Kautorn u knjizi „Mafija: Istorija kriminalne organizacije“.

Kad je Petrosino doputovao na Siciliju da istraži mafiju, ubijen je 12. marta 1909. na trgu u Palermu.

- Među optuženima je bio i don Vito. Iako je nekoliko decenija kasnije priznao da je ubio Petrosina (govorio je da je to jedino ubistvo koje je počinio jer ovaj nije zasluživao da ga likvidira plaćenik), don Vito je na sudu oslobođen jer je imao čvrst alibi - bio je na ručku kod poslanika Domenika de Mikelea Ferantelija. Kako se ispostavilo, ustao je usred ručka, otišao do trga, ubio policajca i vratio se za trpezu - piše Kautorn.

Bez obzira na te ratove, bilo da su većih ili manjih razmera, među mafijašima je vladao čuveni zakon omerta, ili "zakon ćutanja". To znači da ako bilo ko iz druge porodice povredi tebe ili tvoju familiju, ni u snu nemoj da to govoriš policiji ili nadležnima, jer onda na snagu stupa omerta, i svako, čak i tvoja vlastita mafijaška porodica, krenuće na tebe.

 

Profimedia

 

Izigrali diktatora

Don Vitova organizacija je ojačala u Prvom svetskom ratu, kad Sicilija postaje važna zbog rudnika sumpora, neophodnog za proizvodnju baruta. Međutim, njegova moć slomljena je 1926, i to po naređenju fašističkog diktatora Benita Musolinija. Musolini je 1924. posetio sicilijanski gradić Pjana dei Greci, gde je gradonačelnik bio mafijaški don Čičo Kuča. Kad je don video Musolinijeve telohranitelje, rekao mu je:

- Šta će ti oni? Dok si sa mnom, nemaš razloga za brigu. Ja ovde dajem naređenja.

Fašistički diktator nije raspustio telohranitelje, što je uvredilo dona, pa je zabranio odlazak na Musolinijev govor. To je naljutio Musolinija i on je objavio rat mafijašima. Godinu kasnije, za pretpostavljenog Sicilije postavio je Čezarea Morija. Usledila su masovna hapšenja. Kad je Mori proglasio pobedu i napustio Siciliju 1929, iza rešetaka je bilo 11.000 ljudi i činilo se da mafija više ne postoji. Međutim, nije bilo baš tako - dok je američka Koza nostra cvetala, sicilijanska se pritajila i čekala pravi trenutak. A on je stigao 1943, u vreme sloma fašističke Italije.

Profimedia

 

U igri pare i droga

Propast mafije je usledila s dolaskom droge. Naime, stari mafijaši su predočili mlađim generacijama da je droga potencijalno opasna, kako za one koji je konzumiraju, tako i za preprodavce koji će takođe ili preći na drogu ili će ih FBI otkriti.

Nekada, još pre droge, mafijaši su uspešno podmićivali policajce, koji su posle pojave droge uvideli koliko je to opasno. "Zavet ćutanja" je prvi put razbijen 1974. svedočenjem Semija Bika Gravana, što je bilo dovoljno da se prava mafija razbije.

Kasnije grupe koje su svrstavane u red mafije nisu ni približno bile slične staroj organizaciji mafije, ni po broju članova ni po obimu posla koje su obavljale. Današnja mafija se vrti samo oko novca i droge, dok je stara držala i do ugleda.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi