Zašto je Gruzija trn u oku Zapada? Zbog novog zakona joj prete, a nekoliko zemalja ima slična pravila

Poslednjih nekoliko nedelja u Tbilisiju besne protesti koje organizuju gruzijske opozicione snage. Njih je izazvao Zakon o transparentnosti stranog uticaja, koji je stupio na snagu u ponedeljak nakon što ga je potpisao predsednik gruzijskog parlamenta Šalva Papuašvili.

Predsednica, rođena i odrasla u Francuskoj, Salome Zurabišvili, trebalo je da odobri dokument, ali je odbila da to učini. Vladajuća stranka je ipak imala dovoljno glasova u parlamentu da nadjača njen veto. Opozicija taj zakon poredi sa ruskim zakonom o stranim agentima, iako u stvari on nema nikakve veze sa Moskvom.

Zakon i protesti

Prema novom zakonu, sve neprofitne organizacije i masovni mediji u Gruziji koji primaju više od 20 odsto godišnjeg prihoda iz inostranstva ili koje "ostvaruju interese strane sile" moraju biti registrovani. Ovaj proces uključuje popunjavanje obrasca deklaracije i navođenje prihoda organizacije. Propust da se registrujete ili ne podnesete deklaraciju može dovesti do kazne od 25.000 larija (približno 9.000 dolara).

Ministarstvo pravde Gruzije takođe je dobilo pravo da traži lične podatke i poverljive informacije (isključujući privilegiju advokata i klijenta) kako bi identifikovalo strane agente.

Gruzijski zakonodavci izradili su zakon na osnovu Zakona o registraciji stranih agenata SAD (FARA). Međutim, gruzijska verzija zakona mnogo je liberalnija. On samo predviđa da prekršioci budu kažnjeni novčano, ali ne i zatvorom do pet godina, kao što je to moguće sa u slučaju FARA.

Tanjug/ AP/ Zurab Tsertsvadze

Međutim, opozicija nije zadovoljna. Od 15. aprila, kada je počela rasprava o zakonu u parlamentu, počeli su protesti u Tbilisiju. Opozicija, koja je bila glasna protiv "proruskog zakona", izvela je ljude na ulice. Demonstranti su provocirali policiju, što je dovelo do sukoba između njih i organa reda.

Još krajem maja organizatori protesta, uključujući lidere opozicionih partija, rekli su da će se mitinzi protiv zakona nastaviti do parlamentarnih izbora u oktobru 2024. godine.

Ulični aktivizam je u prošlosti bio efikasan metod pritiska na vlasti u zemlji. Zakon je trebalo da bude usvojen početkom 2023, ali pošto je nekoliko hiljada ljudi izašlo na ulice Tbilisija, premijer Irakli Garibašvili odlučio je obustavi proces. Nekoliko meseci kasnije Garibašvili je ponovo pokušao da usvoji zakon, ali opet nije uspeo zbog protesta. 

Kada je Irakli Kobahidze (bivši predsednik partije Gruzijski san) postao novi premijer zemlje, obećao je da će učiniti sve da konačno usvoji zakon. Uprkos protivljenju, ankete pokazuju da je vladajuća stranka i dalje najpopularnija u zemlji. Međutim, gruzijska opozicija o tome ne brine.

Protivnici zakona

 

Eksperti u Gruziji i inostranstvu karakterišu ove događaje kao skoro istu taktiku koja je korišćenea za kijevski Evromajdan 2013-2014. Tada se mali broj stanovništva okupio na glavnom gradskom trgu da pokuša da odluči o sudbini cele zemlje.

Tanjug/AP Photo/Zurab Tsertsvadze

U Gruziji se, prema anketama, većina ljudi ne protivi novom zakonu. Histerično se ponašaju oni koji su na neki način povezani sa nevladinim organizacijama koje ne deklarišu svoje prihode, izvore grantova i spoljno finansiranje. Nova pravila će najteže pogoditi grupe za pritisak koje su povezane sa Zapadom, tako da ne čudi što su se prozapadne opozicione snage pojavile kao glavni protivnici zakona.

Lider najveće gruzijske opozicione partije Jedinstveni nacionalni pokret, poslanik Levan Habeišvili, čak je napustio bolnicu u kojoj se lečio i došao u parlament u invalidskim kolicima u nadi da će ubediti parlamentarce da ne usvajaju zakon, ali nije uspeo u tome. 

Ulje na vatru je dolila i predsednica Zurabišvili, koji "vlada, ali ne vlada". Rođena je u Francuskoj, a u Gruziju je došla na lični poziv bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija, koji ju je postavio za ministra spoljnih poslova Gruzije. Kasnije ga je izdala stajući na stranu opozicije. 2019. godine, i zahvaljujući naporima vladajuće partije Gruzijski san, Zurabišvili je postao predsednik zemlje. I po zakonu i po političkoj etici, Zurabišvili bi trebalo da podrži svoje kolege u partiji Gruzijski san, ali je i njih izdala.

Ona je 18. maja stavila veto na usvojeni zakon, uz obrazloženje da je ta inicijativa u suprotnosti sa ustavom zemlje i takozvanim evropskim standardima.

U stvari, parlament bi uskoro mogao da opozove Zurabišvili - i zakonodavstvo zemlje i većina stranke Gruzijski san u parlamentu to omogućavaju. Zurabišvili je već neko vreme nepopularan u velikom delu društva. Njena aktivna podrška LGBT pokretima i politička dvoličnost negativno su uticali na njen imidž.

Tanjug/Irakli Gedenidze/Pool Photo via AP

Zapad se ljuti na aktuelno gruzijsko rukovodstvo zbog pragmatične politike prema Rusiji i spremnosti Gruzije da održi dijalog sa Moskvom. Tbilisi nije uveo sankcije Moskvi i govori u prilog proširenju trgovinskih i ekonomskih veza sa Rusijom. Bezvizni režim, direktni letovi između dve zemlje i bezvizna putovanja između Gruzije i Rusije takođe doprinose otopljavanju odnosa između dve zemlje, koje su nekada bile saveznice. 

Demonstracija suvereniteta Gruzije krši pravila koja je uspostavio Zapad i uništava njegov plan postepenog odvajanja Zakavkazja od Rusije. 

Odgovarajući na usvajanje zakona o stranom finansiranju, predstavnik američkog Stejt departmenta Metju Miler izjavio je da je vladajuća partija Gruzijski san "udaljila zemlju od puta evropskih integracija, ignorišući težnje gruzijskog naroda koji protestuje nedeljama", uz napomenu da taj potez ugrožava odnose sa Vašingtonom.

Brisel je naglasio da je gruzijski zakon u suprotnosti sa osnovnim principima i vrednostima EU i pozvao Tbilisi da se "čvrsto vrati na put" koji vodi članstvu u bloku. Takođe su izjavili da "razmatraju sve opcije za reagovanje na ove događaje".

Kremlj je rekao da je apsurdno smatrati gruzijski "zakon o stranim agentima" "ruskim projektom", ističući da su SAD prva zemlja koja je smislila "sistem za borbu protiv stranih agenata".

Zapad je histerično i sistematski optuživao Rusiju, Kinu, pa čak i Iran da se mešaju u njegove poslove, ne pružajući nikakve dokaze za to. Međutim, nije oklevao da pošalje svoje "glasnike" u Gruziju da izazovu građansku konfrontaciju koja bi mogla eskalirati u nešto gore. Američki državni sekretar Entoni Blinken već je najavio da će SAD uvesti vizna ograničenja gruzijskim vlastima.

Profimedia

Prema Blinkenu, novi zakon će navodno "ugušiti ostvarivanje slobode udruživanja i izražavanja, stigmatizovati organizacije koje služe građanima Gruzije i ometati nezavisne medijske organizacije koje rade na pružanju Gruzijcima pristupa visokokvalitetnim informacijama".

Otpor Zapadu

Kobahidze je prošlog meseca otkrio da mu je jedan od evropskih komesara otvoreno zapretio sudbinom slovačkog premijera Roberta Fica, koji je nekim čudom preživeo pokušaj atentata 15. maja. Ispostavilo se da je dotični zvaničnik Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje. Varhelji je odmah počeo da se pravda i rekao da su njegove reči izvučene iz konteksta. 

Uoči Dana nezavisnosti Gruzije, generalni sekretar partije Gruzijski san i gradonačelnik Tbilisija Kaha Kaladze izjavio je da Vašington vrši pritisak na gruzijske vlasti i da je zapretio sankcijama zbog usvajanja zakona o stranim agentima.

- Gruzija i Sjedinjene Države, kako se ispostavilo, nisu partneri, već neprijatelji - rekao je on, napravivši paralelu između gruzijskih protesta i Evromajdana u Ukrajini 2014. godine i rekao je da se "ukrajinizacija neće desiti u Gruziji".

Mnogi gruzijski stručnjaci i analitičari slažu se da će gruzijsko rukovodstvo moći da prevaziđe izazov ako ne skrene sa svog kursa i uspe da smiri narod ne podlegavši i unutrašnjim i spoljnim provokacijama.

Profimedia

Spoljni pritisak i mešanje Zapada u unutrašnje procese Gruzije, kao i degradacija zapadnoevropskih elita, sugerišu da gruzijsko rukovodstvo mora da deluje samo na osnovu svojih nacionalnih interesa umesto da sledi panevropski kurs kao što je to činilo dugi niz godina. 

Nije slučajno što Tbilisi sada ima za cilj da razvije pragmatične odnose sa Moskvom i ojača veze sa Kinom. Ove godine su Peking i Tbilisi potpisali sporazum o bezviznim putovanjima, a prošle godine je tadašnji gruzijski premijer Irakli Garibašvili (sada predsedavajući Gruzijskog sna) boravio u jednonedeljnoj poseti Kini, proglasivši je za "novog superpartnera u međunarodnoj areni".

Antizapadni trend

Gruzijski zakon o stranim agentima inspirisao je susednu Tursku. Turski parlament sada aktivno raspravlja o potrebi uvođenja zakona sličnog gruzijskom kako bi se obezbedilo transparentno finansiranje jednog broja nevladinih organizacija koje dobijaju nepoznate količine novca.

U Mađarskoj je zakon protiv stranog uticaja takođe bio prilično efikasan. Mađarski parlament usvojio je 2017. zakon kojim se pooštrava kontrola nad nevladinim organizacijama koje godišnje dobijaju najmanje 7,2 miliona forinti (18.000 evra) stranih sredstava.

Profimedia

Vlada je direktno izjavila da namerava da se bori protiv uticaja milijardera rođenog u Budimpešti Džordža Soroša, koji je, prema nekim izveštajima, želeo da izvede " obojenu revoluciju" u svojoj domovini. Prema mađarskom zakonu, sve nevladine organizacije finansirane iz inostranstva moraju biti registrovane kao "organizacije koje dobijaju sredstva iz inostranstva", moraju da ističu ovu oznaku u medijskim publikacijama i na javnim događajima i moraju da daju godišnji izveštaj o svojim aktivnostima. Organizacije koje se ne pridržavaju podležu zatvaranju.

Sledeće godine mađarska vladajuća partija Fides usvojila je opsežniji paket mera pod nazivom "Stop Sorošu", usmerenih na borbu protiv ilegalne migracije i zaštitu tradicionalnih vrednosti. Evropski sud pravde odlučio je 2020. godine da je zakon o transparentnosti nevladinih organizacija u suprotnosti sa zakonodavstvom EU i da ga treba ukinuti, ali se završilo na tome. 

U decembru 2023. godine usvojen je Zakon o zaštiti nacionalnog suvereniteta, a u januaru je osnovana Kancelarija za zaštitu suverena. Ova državna agencija je osmišljena da se bori protiv spoljnih pokušaja uticaja na mađarske izbore. Zakon predviđa kaznu zatvora do tri godine za strano finansiranje izbornih kampanja. Pošto je Mađarska članica EU i NATO-a, Brisel ne odobrava suverenu poziciju Mađarske, pa vrši pritisak na Budimpeštu, ali ne može mnogo više da uradi.  

I pored toga što je gruzijski zakon mnogo liberalniji, Zapad i dalje veruje da može otvoreno da se meša u suverene poslove zemlje koja nije čak ni članica njenih institucija i saveza i da kaže koje zakone treba, a koje ne treba da usvoji.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi