Meksiko dobija prvu predsednicu: Izabraće između njih dve, a nijedna nema rešenje za krvave ulice

Klaudija Šejnbaum je vodila kampanju za predsednika na jugu Meksika kada su muškarci sa kapuljačama prišli njenom automobilu i snimali razgovor dok su je preklinjali da spreči da njihov grad zauzmu bande.

Jedan čovek je rekao da se oseća bespomoćno i da vlada nikada ništa nije uradila za svoju zemlju. Živeli su u Čijapasu, najsiromašnijoj državi Meksika i sve važnijoj teritoriji za kriminalne organizacije koje prenose ilegalnu drogu i vatreno oružje i prebacuju migrante iz susedne Gvatemale. Šejnbaumova je zahvalila muškarcima, rukujući se sa njima pre nego što se njen auto udaljio.

Bivša gradonačelnica Meksiko Sitija favorit je na izborima koji će se održati ovog vikenda i na kojima će Meksiko skoro sigurno dobiti prvu ženu na mestu predsednika, što je iznenađujuće u zemlji poznatoj po patrijarhalnoj kulturi i visokim stopama rodno zasnovanog nasilja, gde se oko 10 žena ubija svakog dana.

Šejnbaumova je na vrhuncu popularnosti uz podršku svog dugogodišnjeg saveznika, meksičkog predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora i njihove levičarske stranke Morena. Iza nje u anketama je bivša senatorka Berta Sočil Galves Ruis iz konzervativne stranke PAN, koja predstavlja koaliciju opozicionih partija.

Međutim, ovi revolucionarni izbori zasenjeni su najkrvavijom izbornom kampanjom u istoriji Meksika i stalnim visokim nivoom nasilja širom zemlje.

Najmanje 34 politička kandidata ubijena su od juna 2023. dok su bande pokušavale da utiču na one koji dolaze na vlast, navodi se u izveštaju istraživačke grupe Laboratorio Electoral, koja je takođe otkrila stotine napada na kandidate i ljude povezane sa trenutnim izbornim procesom.

Tanjug/AP Photo/Alberto Lopez

Stopa ubistava u Meksiku opala je između 2019. i 2022. godine, ali se zemlja i dalje bori protiv istorijski visokog nivoa ubistava od oko 30.000 ljudi svake godine, kažu stručnjaci.

Centralni izazov za sledeću predsednicu biće ubeđivanje birača da ona može da okonča skoro izvesnu nekažnjivost u Meksiku - oko 95 odsto svih zločina širom zemlje ostalo je nerešeno u 2022. godini, prema istraživačkom centru Mexico Evalua.

- Meksiko je zemlja u kojoj više od devet od 10 zločina počinjenih nad stanovništvom ostaje nekažnjeno. To je zemlja sa niskim nivoom prijavljivanja zločina, uglavnom zbog nepoverenja u vlasti i nedostatka vere u istrage, što može biti veoma dobro utemeljeno - rekla je za CNN Stefani Bruer, direktorka Meksičke kancelarije za Latinsku Ameriku (VOLA).

Isti cilj, prividno različit pristup

Meksiko je svetski lider kada je u pitanju rodna ravnopravnost na izabranim funkcijama, što je uslovljeno ustavnom reformom 2019. On nadmašuje nekoliko zemalja u pogledu zastupljenosti žena u parlamentu.

Tanjug/AP Photo

Ipak, Meksiko je i dalje opasno mesto za žene, sa neverovatnim stopama femicida u regionu. Najnoviji podaci Meksičkog nacionalnog instituta za statistiku i geografiju otkrili su da je najmanje 11.852 femicida zabeleženo u prve tri godine predsedavanja Lopez Obradora - za razliku od 7.439 prijavljenih tokom istog perioda predsedavanja Enrikea Penja Nijeta (2012-2018).

S obzirom na to da je bezbednost prva briga birača, i Šejnbaumova i Galvesova su uglavnom bile uzdržane u pogledu svojih predloga. Ni jedna ni druga nisu odbacile skoro dve decenije dug pristup oslanjanju na oružane snage u borbi protiv organizovanog kriminala, što se poklopilo sa istorijski visokim nivoom ubistava.

Šejnbaumova, bivša klimatska naučnica, obećala je da će nastaviti sa politikom svog prethodnika. Ona je istakla svoj dosije kao gradonačelnica Meksiko Sitija, a njen tim je ukazao na to da ima poboljšane uslove za policiju i bolje prikupljanje obaveštajnih podataka o kriminalnim mrežama.

Galvesova je bila kritična prema nekonfliktnom pristupu Lopeza Obradora kada je reč o kartelima. Ona je predložila povlačenje snaga iz domaćih bezbednosnih uloga, povećanje broja policajaca u opasnim područjima i izgradnju novog zatvora visoke bezbednosti.

- Milioni Meksikanaca glasali su 2018. za promenu sa nadom, ali istina je da se to nije dogodilo - rekla je Galvesova tokom predsedničke debate u aprilu, kritikujući pristup aktuelnog predsednika u borbi protiv organizovanog kriminala.

Tanjug/AP Photo

- Klaudija Šejnbaum nudi nastavak zagrljaja za kriminalce... Nudim da izgradimo Meksiko u kom možemo da okončamo nasilje, ali pre svega da se kladimo na zdravlje i obrazovanje - dodala je.

Obe su govorile o potrebi jačanja policijskih i civilnih institucija, te boljem korišćenju obavještajnih podataka i koordinacije, ali im analitičari ne veruju dok ne vide dela.

Eksperti su razočarani nedostatkom novih pristupa bezbednosnoj situaciji, ističući da postoji veza između militarizacije i većeg krvoprolića u zemlji od njenog pokretanja 2006. godine, kada je bivši predsednik Felipe Kalderon objavio sveopšti rat protiv kriminalnih grupa.

- Meksiko ne može da se izvuče iz problema kao što su nekažnjivost ili korupcija u institucijama ili nedostatak efikasne krivične istrage - rekao je Bruer, naglašavajući da militarizacija nije sredstvo kojim bi se to moglo učiniti.

Preuzimanje vođstva nad haotičnim sistemom

Aktuelni predsednik Lopez Obrador osvojio je predsedničko mesto 2018. na platformi demilitarizacije zemlje u ratu protiv narko-kartela, obećavajući da će obnoviti mir "zagrljajima, a ne mecima".

Tanjug/AP Photo

Popularni programi socijalne zaštite baviće se osnovnim uzrocima ekonomske nesigurnosti, umesto nasilnim sukobima sa kriminalnim grupama, obećao je. To je bila strategija u kojoj je sin meksičkog narko-bosa Hoakina El Čapa Guzmana pušten na slobodu po naređenju Lopeza Obradora 2019. kako bi se izbeglo krvoproliće. Kasnije je ponovo uhapšen i izručen SAD.

Međutim, on nikada nije stvarno demilitarizovao javnu bezbednost. Lopez Obrador je umesto toga spojio nekoliko agencija za sprovođenje zakona, poput savezne policije, da bi stvorio Nacionalnu gardu koja je, u principu, trebalo da bude pod civilnom komandom. Ali ubrzo nakon toga stavio je telo pod nadležnost ministra odbrane, što je izazvalo kritike širom političkog spektra i optužbe da time podstiče militarizaciju u Meksiku.

Vrhovni sud je usvojio tužbu opozicije i naložio Lopezu Obradoru da vrati Nacionalnu gardu u civilnu nadležnost. Rekao je da će poslušati sud, ali Nacionalna garda i dalje podnosi izveštaje ministru odbrane.

Nacionalna garda je preuzela nekoliko civilnih funkcija, uključujući izgradnju infrastrukturnih projekata i upravljanje aerodromima, što je situacija zrela za korupciju, upozoravaju posmatrači Meksika.

U međuvremenu, kriminalne grupe su samo proširile svoj domet.

Tanjug/AP Photo

Majski izveštaj Krizne grupe dokumentovao je ograničenu borbu protiv kriminala gde je bilo velikih vojnih rasporeda u oblastima koje su najviše pogođene zaraćenim kartelima. Umesto toga, u izveštaju je utvrđeno da je "uspostavljen niz uglavnom neizrečenih pravila, koja ohrabruju ilegalne grupe da smanje i prikriju nasilje koje vrše", piše u izveštaju.

- U zamenu za to vlasti su zatvorile oči pred izvesnim stepenom nezakonitosti, omogućavajući ovim organizacijama da diverzifikuju svoje operacije trgovine ljudima (uključujući nove ilegalne droge kao što je fentanil), prošire reketiranje, pređu u legalne poslove i preuzmu veću kontrolu zajednica i lokalnih samouprava - navodi se u izveštaju.

Ovo je možda iskrivilo zvaničnu statistiku o ubistvima, rekao je za CNN Falko Ernst, viši analitičar za Meksiko u Kriznoj grupi i čovek koji je vodio izveštaj.

- Ali ono što smo videli u brojnim državama sa visokim nivoom sukoba jeste da je, iako je zvaničan broj ubistava opao, broj nestanaka porastao, čak i zvanični, tako da to otvara još jedno pitanje iza pada broja ubistava - rekao je on.

Izveštaj je takođe otkrio da je postojao politički pritisak da se smanji zabeležena stopa smrtonosnog nasilja, što je dovelo do toga da se "ubistva evidentiraju pod drugim uzrocima smrti ili ostaju nezabeležena".

Stručnjaci kažu da postoji duboka linija između militarizacije i rodno zasnovanog nasilja u Meksiku.

Tanjug/AP Photo

Feminističke grupe u zemlji počele su da dokumentuju "dramatičan porast broja žena koje su ubijene vatrenim oružjem" nakon 2007. godine, kao i da su žene "mete u javnoj sferi", rekla je Gema Klop-Santamarija, docentkinja istorije Latinske Amerike na Univerzitetu Džordž Vašington.

Ubistva žena često ne budu procesuirana, sa stopom nekažnjivosti od 88,6 odsto za slučajeve femicida, prema Mexico Evalua.

Obe kandidatkinje su prepoznale krizu femicida, ali Šejnbaumova, koja ima značajnu prednost u anketama u odnosu na Galvesovu, ima napet odnos sa nekim feministkinjama "koje su naišle na represiju policije Meksiko Sitija u nadležnosti Šejnbaumove", rekla je Klop-Santamarija.

Šejnbaum je izjavila da se bori za žene i devojke, rekavši da je u Meksiko Sitiju bila "nulte nekažnjivosti" dok je ona bila lider i da je pod njenim nadzorom došlo do velikog smanjenja femicida. Provere nisu potvrdile njene tvrdnje, kažu kritičari.

Usred tekućeg "rodno zasnovanog nasilja, uključujući femicide i nestanke", rekla je Klope-Santamarija, dobijanje žene za predsednika u ovom trenutku je "veoma paradoksalno".

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi