Profesor Đurđević objašnjava: Nestanak Atlantske cirkulacije bi u Evropi smanjio temperaturu za 5 stepeni

Nova studija okeanologa holandskog Univerziteta u Utrehtu navodi da se bliži kolaps Atlantske meridionalne cirkulacije i da bi to moglo da ima dramatične posledice po veliki deo sveta. 

Klimatolog dr Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, navodi da ćemo u narednih dvadesetak godina biti sigurni da li smo na putu bez povratka ili ne, ali da današnje generacije neće osetiti sve dramatične posledice.

Profesor za RTS naglašava da poslednje istraživanje objavljeno u časopisu "Science Advances" privlači pažnju jer ljude asocira na holivudski film katastrofe. Međutim, generacije koje danas žive verovatno neće biti svedoci ovih promena. 

Vrednost rada holandskih naučnika se ogleda pre svega, po mišljenju prof. Đurđevića, u tome što je posle decenija istraživanja promena okeanskih struja, prvi put jasno definisana metrika kada ćemo znati da smo prešli granicu od koje nema povratka.  

Printscreen Youtube/ RTS Prikazuje

Podsetimo, Atlantska meridionalna preokretna cirkulacija (Atlantic meridional overturning circulation – AMOC) je sistem površinskih i dubokih struja u Atlantskom okeanu koje su vođene promenama atmosferskog vremena i termohalinskim promenama temperature i saliniteta.

- Te struje su vam kao da bukvalno imate džinovsku pokretnu traku i jedan deo te trake ide po površini globalnih okeana, a drugi deo te trake po dnu globalnih okeana. I samo na vrlo specifičnim mestima ta površinska voda ponire prema dnu - objašnjava Đurđević.

Površinski sloj okeana se prostire na dubini od par stotina metara, a sve dalje, do 5.000-6.000 metara, što je prosečna dubina okeana, jeste duboki okean, a površinska voda samo na vrlo posebnim mestima može da se spusti na dno okeana.

- Na određenim mestima kada se postigne određena temperatura i salinitet, gde je voda dovoljno hladna i gusta zbog saliniteta da može da potone do dubine, površinski deo te pokretne trake, spušta se na dno okeana i onda ta struja nastavi da ide po dnu okeana, da bi onda na nekom drugom mestu izronila ponovo na površinu  - dodaje.

Profimedia

Na jugu Grenlanda dolazi do konvekcije, vertikalnog poniranja gde se voda sa površine spušta polako na dno i onda se vraća po dnu Atlantika, pored Evrope, zatim ulazi u Indijski okean i ide skroz u krug oko Antarktika, pa se ponovo pojavljuje u Pacifiku, i izlazi na površinu i ponovo vraća u Atlantik.

Golfska struja i klima severozapadne Evrope

Ta površinska struja tople vode koja ide po Atlantiku iz Golfskog zaliva pored obale Severne Amerike i dolazi do Grenlanda, poznata je kao Golfska struja koja donosi topliju klimu severozapadu Evrope.

- Razlog zašto okean 'putuje' na taj način je to što su severne geografske širine u polarnom krugu dosta hladnije od ekvatorijalnih širina. Taj gradijent u toploti, ta 'nepravda' što je gore hladno, a dole toplo, treba na najefikasniji mogući način da se razreši. Kao u kući, ako imate jednu hladnu sobu, jednu toplu, otvorite vrata i onda će da se pomešaju topao i hladan vazduh. Tako i u okeanu, imate hladnu vodu na severu, toplu vodu na jugu i tu 'nepravdu' razrešava Golfska struja - objašnjava profesor.

Toplota koju donosi Golfska struja u  stvari pomaže severnim geografskim širinama da im bude malo prijatnija klima nego što bi bila bez nje.

Tanjug/AP Photo/Emilio Morenatti

Međutim, okean nije jedini činilac koji utiče na klimu, već postoji i atmosferski deo koji takođe nosi hladan vazduh sa severa i topao sa juga i istovremeno interreaguje sa okeanom. Zato se naučnici i dalje spore da li više okean greje severozapadnu Evropu ili atmosferska cirkulacija. Ali sigurno je da jedan deo zavisi od Golfske struje.

- Nije jedini razlog, ali jedan dobar deo zavisi od nje jer to se vidi i po tome da kada pogledate po paraleli od Holandije na zapad do Kanade, videćete da su na tim geografskim širinama značajno niže temperature - ističe profesor.

Zašto Atlantska struja može da stane

Razlog zašto AMOC može da stane je da se otopi veliki deo Grenlanda zbog čega će okean primiti puno slatke vode u površinski sloj i promeniće se salinitet. Pošto je za postojanje struje važna kombinacija temperature i saliniteta, ako se ubaci velika količina slatke vode u jednom trenutku Golfska struja može da se prekine i prekine premeštanje tople i hladne vode.

U tom slučaju bi se na severu stvorio džinovski bazen hladne vode u koji više neće pristizati topla voda i onda će u tom delu Evrope temperatura, po poslednjim istraživanjima, da padne možda i za pet stepeni Celzijusa, pre svega zimske temperature, naglašava profesor.

U našem regionu temperature bi pale za jedan do dva stepena, ali na južnoj hemisferi može doći do kontraefekta.

Višedecenijska istraživanja

Ova vrsta istraživanja je pokrenuta još devedesetih godina i postoji akumulirano znanje u vezi promena koje se dešavaju u okeanima. Postojala su dva pristupa. U jednom se istraživalo koliko slatke vode treba da se izlije u okean da bi se videlo u kom trenutku će da se ugasi AMOC. U tim istraživanjima se pokazalo da je potrebno da protekne oko 150 godina da u okean dospe dovoljna količina slatke vode.

Pixabay

Ovo poslednje istraživanje je koristilo drugu metodu koja je utvrđivala kako se razvija situacija kada se pomalo dodaje slatke vode, što je mnogo bliže realnosti, i računali su u kom trenutku i koliko vode treba da uđe da bi se struja zaustavila.

- Ovaj rad je definisao metriku – potrebno je da se meri protok vode na tom i tom mestu i kada taj protok bude pao ispod tog i tog broja, ušli smo u taj proces bez povratka  - kazao je Đurđević.

Ono što se trenutno zna je da ukoliko nastavimo da idemo ovom putanjom u smislu zagrevanja planete, sigurno ćemo preći granicu, posle koje čak i ako zaustavimo porast temperature, AMOC će da stane.

- Znači, Grenland još nije toliko istopljen koliko se planeta zagreva. Jer i kada izvadite kockicu leda iz zamrzivača, ona se ne istopi istog trenutka, već joj treba vremena. Tako da, ako bismo zagrevanje zaustavili na jedan stepen, Grenland bi se topio i više decenija, možda i 200 godina. I u tom periodu bi se istopila možda polovina Grenlanda. Ali sada se postavlja pitanje da li je ta polovina dovoljna da zaustavi kretanje Atlantske struje i da li smo već prešli tu granicu i došli do tačke od koje nema povratka  - pita se Đurđević za RTS.

- Ako se to bude desilo, desiće se između 2025. i 2095. godine. Znači, ako ne budemo vodili računa o klimatskim promenama, taj trenutak će se odigrati ranije. Ako ništa ne budemo preduzeli i pređe se ta kritična tačka u tom vremenskom okviru, onda će biti potrebno jedno sto godina da preživimo te drastične klimatske promene - dodaje.

Ti procesi se neće odigrati za godinu, dve dana. To su dugi procesi, ali su nezaustavljivi, napominje prof. Đurđević. 

- Ljudima koji budu živeli bliže tom trenutku, jedina opcija će biti da smisle kako da žive u klimi koja je za pet stepeni hladnija nego što je danas. Posle određenog vremena će se opet uspostaviti neka vrsta ravnoteže, ali će opet biti potrebne decenije da se to dogodi - zaključio je.

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi