Ko je bio Henri Kisindžer? Dobitnik Nobelove nagrade za mir i kontroverzni diplomata koga su mnogi hteli da hapse

Henri Kisindžer, jedan od najkontroverznijih dobitnika Nobelove nagrade za mir, preminuo je u sredu u sto prvoj godini života, saopštila je njegova firma za geopolitički konsalting, Kisindžer asošijejts (Kissinger Associates Inc).

Rođen u Nemačkoj 27. maja 1923. godine kao Hajnc Alfred Kisinger, Kisindžer je emigrirao u Sjedinjene Američke Države izbegavajući nacistički progon Jevreja.

Ime mu je "amerikanizovao" u Henri i postao naturalizovani državljanin SAD 1943. Služio je u američkoj vojsci u Drugom svetskom ratu, i dobio stipendiju Harvardskog univerziteta, gde je magistrirao 1952, i doktorirao 1954. godine. Predavao je na Harvardu narednih 17 godina.

U to vreme je služio kao konsultant vladinih agencija, a 1967. je bio posrednik Stejt departmenta u Vijetnamu. Iskoristio je svoje veze sa administracijom predsednika Lindona Džonsona da Niksonovom timu dostavi informacije o mirovnim pregovorioma.

Dok je služio kao državni sekretar od 1973. do 1977. ostavio je neizbrisiv trag na američku spoljnu politiku. Bio je ključna figura u događajima kao što su diplomatsko otvaranje Kine, razgovori o kontroli naoružanja sa Sovjetskim Savezom, proširenje veza između Izraela i arapskih suseda, te Pariski mirovni sporazum sa Severnim Vijetnamom.

AP Photo/Richard Drew, File

Iako su mnogi hvalili Kisindžera zbog briljantnosti i velikog iskustva, neki su ga optuživali za podršku antikomunističkim diktaturama u Latinskoj Americi, nazivajući ga ratnim zločincem. Ograničenja putovanja su ga pratila zbog pokušaja nekih nacija da ga uhapse zbog ranijih američkih spoljnopolitičkih poteza.

Haotična diplomatija

Međutim, Kisindžerove diplomatske veštine su imale limit - 1975, nije uspeo da ubedi Izrael i Egipat da pristanu na drugu fazu povlačenja na Sinaju.

U ratu Indije i Pakistana 1971. Nikson i Kisindžer su žestoko kritikovani zbog naklonosti prema Pakistanu.

Kao i Nikson, plašio se širenja levičarskih ideja po zapadnoj hemisferi, a potezi koje je povukao izazvali su duboku sumnjičavost prema Vašingtonu u brojnim zemljama Latinske Amerike godinama kasnije.

Jason Lee/Pool Photo via AP

Godine 1970. kovao je planove sa CIA-om kako da destabilizuje i smeni markističkog, ali demokratski izabranog predsednika Čilea Salvadora Aljendea, a u memorandumu uoči krvavog puča u Argentini 1976. godine rekao je da bi trebalo podržati vojne diktatore.

Njegova Nobelova nagrada za mir 1973. bila je izuzetno kontroverzna, s dvoje članova Nobelovog komiteta koji su podneli ostavku zbog izbora. Ford ga je nazvao "super državnim sekretarom", ali je istovremeno isticao njegovu osornost i samouverenost.

Kisindžerova vladavina kao glavnog tvorca američke spoljne politike je prestala kada je Nikson podneo ostavku zbog afere Votergejt.

Postpolitička aktivnost

Kisindžer je ostao aktivan i nakon stotog rođendana, prisustvujući sastancima, objavljujući knjige i svedočeći pred senatskim odborom. Poslednje putovanje koje se pominje bilo je iznenadna poseta Pekingu u julu 2023. godine, gde se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.

Profimedia

Nakon završetka političke karijere, Kisindžer je formirao moćnu konsultantsku firmu, pružajući savete svetskoj korporativnoj eliti. Oženio se dva puta i imao je dvoje dece sa svojom prvom suprugom En Flajšer, a zatim je stupio u brak sa Nensi Magins.

Kisindžerova zaostavština ostaje predmet kontroverzi, sa zagovornicima koji cene njegov doprinos globalnoj politici, dok kritičari ističu moralne dileme i kontroverzne aspekte njegovog delovanja.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi