Zbog čega je Nobelova nagrada za mir toliko kontroverzna: Politički motivisano priznanje koje je više puta otišlo u pogrešne ruke

Ovogodišnja Nobelova nagrada za mir, dodeljena ovog petka, jedna je od šest nagrada koje se svake godine početkom oktobra dodeljuju onima koji se bore za ljudska prava, ekonomistima, naučnicima i piscima. 

Ove godine otišla je u ruke pritvorenoj aktivistkinji Narges Mohamadi "za njenu borbu protiv ugnjetavanja žena u Iranu i za promovisanje ljudskih prava i slobode za sve ljude". Komitet je birao između 351 kandidata za nagradu, što je drugi najveći broj do sada.

Jedna od najiščekivanijih nagrada svake godine često je bila okružena kontroverzama, komisija koja odlučuje o njoj optuživana je da je politički motivisana, subjektivna i da ponekad zasniva nagradu na težnjama a ne na stvarnim dostignućima. Kritikovana je i zbog toga što je nagrada nekad prerano dodeljena ili što je shvatanje mira bilo pogrešno. Osim toga, bilo je i optužbi za seksizam, rasizam i evrocentričnost komisije.

Pre ovogodišnjeg proglašenja pobednika, 137 osoba je dobilo nagradu za mir, ali samo njih 18 bile su žene, uključujući Majku Terezu 1979. i Aung San Su Ći 1991. godine.

„Nobelova ratna nagrada" Henriju Kisindžeru

Američki državni sekretar Henri Kisindžer dobio je nagradu 1973. zajedno sa Le Duk Toom, revolucionarom iz Severnog Vijetnama, zbog posredovanje u prekidu vatre.

Thomas Peter/Pool Photo via AP

Dodela nagrade je bila veoma kritikovana, i to ne samo zato što je Kisindžer naredio bombardovanje Hanoja dok je pregovarao o prekidu vatre. Le Duk To, koji je bio prvi Azijac nagrađen u tu čast, odbio je da primi nagradu, rekavši da mir još nije uspostavljen i naglasivši da bi prihvatanje nagrade predstavljalo prepuštanje buržoaskim sentimentalnostima.

Dva člana Komiteta, koja su glasala protiv Kisindžerovog izbora, podnela su ostavke u znak protesta.

„Njujork tajms“ je ovu nagradu nazvao „Nobelovom ratnom nagradom“, pošto je Kisindžer, kao Niksonov državni sekretar, odobrio bombardovanje Crvenih Kmera i Severnog Vijetnama.

Rat se nastavio još godinu dana, a 1975. Severni Vijetnam je izvršio invaziju na Južni Vijetnam i Sajgon je pao u ruke severnovijetnamskih snaga. Le Duk To je u to vreme još bio u vladi, a Kisindžer je ponudio da vrati nagradu Nobelovom komitetu, ali je Komitet to odbio.

Jaser Arafat - „najgori čovek koji je ikada dobio Nobelovu nagradu za mir“

AP Photo/Lefteris Pitarakis, File

Palestinski lider Jaser Arafat, izraelski premijer Jicak Rabin i izraelski ministar inostranih poslova Šimon Peres podelili su 1994. nagradu za svoj rad na mirovnom sporazumu iz Osla.

Odluka je naišla na kritike, ne samo zato što se generalno smatra da nagrade nisu uspele da okončaju izraelsko-palestinski sukob, već i zbog samog Arafata.

Član komiteta Kare Kristijansen podneo je ostavku zbog Arafatove nominacije, a u članku za „Tajms of Izrael“ 2012. američki kolumnista Džej Nordlinger nazvao je Arafata „najgorim čovekom koji je ikada dobio Nobelovu nagradu za mir“.

Barak Obama, velika greška Nobelovog komiteta

Tada aktuelni američki predsednik Barak Obama dobio je nagradu 2009. godine, samo devet meseci od početka svog prvog mandata. Zbog toga su mnogi kritikovali Nobelov komitet, smatrajući da je njegova odluka preuranjena i da nije dovoljno dugo bio na vlasti da bi zaslužio nagradu.

- Ovo je Nobelov komitet koji Obami dodeljuje nagradu "ti nisi Džordž V. Buš“ - rekao je tada u Rojtersovom izveštaju Brajan Beker, nacionalni koordinator "Act Now To Stop War and End Racism".

Pixabay

Činilo se da je 2015. bivši direktor Nobelovog instituta Geir Lundestad zažalio zbog odluke, napisavši u svojoj autobiografiji da je Komitet mislio da će nagrada ojačati predsednika, ali ona nije imala taj efekat.

- Čak su i mnoge Obamine pristalice verovale da je dodela nagrade bila greška. U tom smislu Komitet nije postigao ono čemu se nadao - rekao je on.

Bušova politika neograničene američke moći Obami je u nasleđe ostavila ratove u Iraku i Avganistanu u kojima su Sjedinjene Američke Države trpele značajne gubitke u ljudstvu i međunarodnom prestižu. Obama je smatrao da će izlaznom strategijom popraviti američki imidž u muslimanskim državama i ostatku sveta, pa je naredio povlačenje američkih trupa iz ratom razorenih država. U međuvremenu je modifikovao Bušov rat protiv terorizma prema uništavanju specifičnih terorističkih grupa i ciljanoj likvidaciji njihovih lidera.

U odnosu na skupe kopnene ratove, Obama je unilateralno usmerio Ameriku prema lakšim tajnim operacijama koje je karakterisala upotreba specijalnih snaga i bespilotnih letelica u državama poput Avganistana, Jemena i Pakistana. U jednoj od takvih akcija likvidiran je i Osama bin Laden, što je Obama iskoristio kao platformu za osvajanje drugog mandata u Beloj kući.

Iako je bio otvoreni pobornik rata protiv terorizma, odbacio je ekstremne mere mučenja osumnjičenih terorista, ali nije ispunio obećanje ukidanja zatvora Gvantanamo.

Evropska unija, laureat koji je uznemirio prethodne dobitnike

Profimedia

Nagrada za mir dodeljena je EU, uz obrazloženje da ona više od šest decenija doprinosi unapređenju mira i pomirenja, demokratije i ljudskih prava u Evropi, saopštio je Nobelov komitet 2012.

Brojne javne ličnosti pobunile su se zbog ovog laureata, jer se Evropska unija u tom trenutku suočavala sa nekoliko hitnih ekonomskih problema, uključujući grčku dužničku krizu, kao i zbog toga što nekoliko evropskih zemalja proizvodi i prodaje oružje.

- Alfred Nobel je rekao da nagradu treba dati onima koji su radili na razoružanju. EU to ne radi. Ona je jedan od najvećih proizvođača oružja na svetu - rekla je Elza-Brit Enger, predstavnica organizacije „Bake za mir“.

Među ostalim kritičarima su bili bivši dobitnici nagrade. Nadbiskup Dezmond Tutu, Merid Megvajer iz Severne Irske i Adolfo Perez Eskivel iz Argentine potpisali su otvoreno pismo kritikujući odluku i rekli da EU očigledno nije jedan od šampiona mira koje je Alfred Nobel imao na umu kada je kreirao nagradu, preneo je Asošijeted pres.

Abij Ahmed Ali - nobelovac koji je otišao u rat

Profimedia

Nobelova nagrada za mir takođe je bila izložena kritikama zbog preranog ili pogrešnog shvatanja mira.

Jedan od takvih poznatih primera je premijer Etiopije Abij Ahmed Ali, koji je 2019. osvojio nagradu za okončanje 20-godišnjeg sukoba između Eritreje i Etiopije uspostavljanjem mirovnog sporazuma. Van zemlje su ga hvalili zbog reformatorske revnosti.

Međutim, njegov imidž je srušen nakon što je pokrenuo građanski rat na severu zemlje u novembru 2020.

Danas je kritikovan zbog kršenja ljudskih prava i ratnih zločina koje su njegove snage počinile u regionu Tigraja.

Ironija Nobelove nagrade za mir

Možda je najveća kontroverza Nobelove nagrade za mir ironija same nagrade. Alfred Nobel, čovek koji stoji iza nagrade, doprineo je unapređenju sukoba u svetu.

Nobel je poznat po tome što je izumeo dinamit i što je posvetio svoj život unapređenju tehnologija oružja, uključujući rakete, topove i "progresivni prah" (sporogoreći eksploziv).

Angela Weiss/Pool Photo via AP, File

Iako je Nobel nameravao da dinamit iskoristi za konstruktivne svrhe, kao što je miniranje tunela i postolja mostova, pronalazač se nije uzdržavao kada je u pitanju usavršavanje oružja.

Čini se ironično da je čovek koji je svoje bogatstvo zaradio u pozadini ratova, odlučio da ga zavešta da bi postigao mir.

Osim toga, jedan od najvećih propusta je, kako smatraju mnogi, to što Mahatma Gandi, najveći simbol nenasilja u 20. veku, nije dobio ovu počast, što je dovelo u pitanje kredibilitet nagrade.

Norveški Nobelov komitet kaže da je Gandi bio nominovan 1937, 1938, 1939. i 1947. Međutim, svake godine je propustio nagradu.

Godine 2006, bivši direktor Nobelovog instituta "Geir Lundestad" rekao je da je najveći propust u istoriji nagrade za mir to što nikada nije dodeljena Mahatmi Gandiju.

Prema rečima Lundestada, Gandi je pet puta bio u užem izboru, ali evrocentrično gledište Komiteta i njegov neuspeh da ceni borbu za slobodu u kolonijama sprečili su da Gandi dobije nagradu.

AP Photo

- Gandi bi mogao bez Nobelove nagrade za mir. Pitanje je da li Nobelov komitet može bez Gandija - rekao je Lundestad.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi