Goreće Zlot zbog ubičinog brata: Vlasi pale lomaču, goste se i pevaju - kod njih mrtvi nikada ne napuštaju žive! (FOTO)

Dalibor Dragijević (40), brat Dejana Dragijevića optuženog za teško ubistvo Danke Ilić, biće sahranjen sutra na seoskom groblju u Zlotu kod Bora.

Dalibor je umro u pritvoru od posledica infarkta, a teretio se za saučesništvo u ubistvu male Danke Ilić iz Bora. Budući da su Dragijevići pripadnici vlaškog naroda, očekuje se da preminuli bude sahranjen prema specifičnim lokalnim običajima, koji predstavljaju jedinstvenu tradiciju koja svojim dubokim korenima i kompleksnošću zauzima posebno mesto u srpskoj kulturi i etnologiji.

Printscreen/Facebook

Vekovima negovani, ovi običaji ne samo što svedoče o poštovanju prema preminulima, već i o izuzetnoj povezanosti života i smrti u verovanjima i svakodnevici Vlaha.

Smrt nije kraj! 

Smrt za Vlahe nije kraj, već prelazak duše u drugi svet koji nije (do kraja) razdvojen od sveta živih, a rituali sahrane su pažljivo osmišljeni da olakšaju ovaj prelazak. Svečanost tog prelaska manifestuje se kroz detaljno organizovane pogrebne rituale, koji uključuju posebno odelo "za umiranje" (cualje đi muarće), muzičku pratnju, sveštenika i narikače, kao i obaveznu upotrebu svetlosti sveća, koja ima cilj da osvetli put duše preminulog.

 

Činjenica da su ove tradicije sačuvane sve do XXI veka, uprkos promenama koje donosi moderno doba, svedoči o njihovoj važnosti i bezvremenosti. 

Jedan od centralnih običaja jeste pomana (daća) - gozba u čast pokojniku, koja treba da osigura njegovu sreću i blagostanje u zagrobnom životu. Voda se "izlijeva" za mrtve kao simbol čistote i obnavljanja, dok je priveg, velika vatra oko koje se pleše, simbol pročišćenja i zaštite.

Posebno se organizuju kola za mrtve, običaj koji pokazuje duboko poštovanje i sećanje na one koji više nisu s nama. 

24sedam/Goran Sivački

Noćne posete grobljima i paljenje vatri na njima još su jedan način da se pokojnicima pokažu poštovanje i ljubav, ali i da se osiguraju njihova zaštita i pomoć iz zagrobnog života. Do potkraj XX veka, Vlasi su praktikovali i neobične rituale kao što su "crne svadbe" i "otkopavanje pokojnika", koji su sada većim delom izgubljeni, ali su ostavili dubok trag u kulturi ovog naroda.

Tradicija žaljenja za pokojnikom kod Vlaha obuhvata niz duboko simboličnih i strogo propisanih obreda koji traju godinu dana.

Muški članovi porodice pokojnika praktikuju poseban vid žaljenja tako što se ne briju do četrdeset dana nakon smrti, a tradicija nošenja crnine kao spoljašnjeg znaka žalosti traje do godinu dana, iako je u prošlosti mogla trajati i do tri godine. Ova praksa se temelji na verovanju da "koliko se žali za pokojnikom na ovom svetu, toliko će i on žaliti na onom svetu", što ukazuje na uzajamnu povezanost i empatiju između živih i mrtvih.

Prilikom iznošenja pokojnika iz kuće, važno je da noge prođu prve kroz vrata, kako bi se sprečilo verovanje da pokojnik može "povesti" nekoga od članova porodice sa sobom na "onaj svet". Ovaj čin prati izreka porodice koja vuče pokrov: “Ja vučem tebe da ne bi ti povukao mene”, simbolično izražavajući želju za zaštitom živih od smrti.

Zadovoljan pokojnik - saveznik živima

Sve ove tradicije su isprepletene s verovanjem u važnost da se zadovolje duše pokojnika. Smatra se da će duša koja je srećna na onom svetu postati moćan saveznik živima, pružajući im pomoć i zaštitu kad god je to potrebno.

Osim toga, postoji i strah od osvete duše koja nije zadovoljna načinom na koji je ispraćena ili pažnjom koja joj se pridaje nakon smrti. Zato su ovi rituali ne samo izraz poštovanja prema preminulima već i praktičan način da se obezbede zaštita i blagostanje za zajednicu koja ostaje iza njih.

"Načinjanje tela" da se ne bi povampirio! 

Među stanovinicima ovoga kraja Srbije očuvan je stari običaj "načinjanja" tela pokojnika pre sahrane. Ova praksa podrazumeva pravljenje rezova ili probijanje kože pokojnika na određenim mestima, kao što su uho, tetive ispod kolena, ili direktno na koži tela, sa verovanjem da se time sprečava pokojnik da postane vampir i da se vraća među žive, uznemiravajući svoje najbliže.

Ovaj običaj ukazuje na postojanje duboko ukorenjenog straha od pokojnika, kao i na želju da se živi zaštite od potencijalne štete.

Pomana - najsvetija dužnosti potomaka

Pomana je tradicionalni obred posvećen pokojniku i odvija se u miru, na travi dvorišta doma umrlog, gde vlada potpuna tišina - može se samo čuti glas žene koja vodi obred.

Ona brižljivo priprema prostor za ceremoniju: postavlja ležaj, priprema sto sa raznovrsnim jelima, sipa vodu u lavor za pranje nogu, razastire čaršave, pali sveće i kadi prostor tamjanom.

Ona simbolično namenjuje svaku stvar pokojniku, izgovarajući reči poput „Evo, ti voliš sok“ ili „Kupila sam ti nove košulju“, "Spremila sam ti čarape",  čime se naglašava važnost imenovanja predmeta. 

Veruje se da, ukoliko stvar nije imenovana, pokojnik neće moći da je koristi u zagrobnom životu. Kroz ovaj ritual, koji uključuje imenovanje, dodirivanje i ljubljenje svake stvari, simbolično se premošćuje granica između živih i mrtvih, omogućavajući pokojniku da lično preuzme darove pripremljene za njega. 

Postupak i elementi pomane variraju od sela do sela, a ponekad i od kuće do kuće, posebno kada je reč o hlebovima, poznatim kao "zakoni", koji se postavljaju na trpezu. Razlike se ogledaju u simbolima na hlebovima i broju hlebova pripremljenih za ceremoniju. Dok su se "zakoni" nekada pripremali kod kuće, danas se često pripremaju u pekarama koje su upoznate sa lokalnim običajima. Centralni element trpeze je "kap" ili "glava" hleb, postavljen na čelo stola, koje ostaje prazno i služi kao simbol prisustva pokojnika.

Prilikom "puštanja pomane", domaćica tri puta okadi sto s hranom, simbolično šaljući jela pokojniku na "onaj svet" putem vazduha, naglašavajući važnost mira i izbegavanja svađa tokom obreda, kako hrana ne bi izgubila svoju svetu namenu.

Svetlost - ključni element koji vodi dušu kroz mračne prostore ka večnom miru

U tradiciji Vlaha, kult mrtvih nezamisliv je bez svetlosti, koja se smatra presudnim elementom u pratnji duše pokojnika na njenom putu ka "onom svetu". Zato postoji običaj da se umirućem daje upaljena sveća, kako bi mu se olakšao prelazak i osvetlio put kroz tamu koja ga očekuje.

U slučajevima kada neko neočekivano izgubi život, kao što je to u saobraćajnoj nesreći, i umre bez prisustva svetlosti, postoji običaj izrade "rajske sveće", koja simbolizuje svetlost koja se pokojniku pruža naknadno, sa verovanjem da će mu osvetliti put ukoliko je preminuo u mraku. Smatra se da bez ove svetlosti, duše pokojnika ostaju izolovane u hladnom, mračnom "onom svetu", lutajući izgubljene, suočavajući se s večitom glađu i žeđu, dok im se ne pruži svetlost kroz rajska sveća.

"Rajska sveća", poznata i kao "lumanarja mare" ili "lumanarja rajuluj", nije samo obična sveća, već delo izrađeno sa posebnom pažnjom i posvećenošću. Njenu izradu preuzimaju žene koje poseduju retko umeće pretvaranja pčelinjeg voska u delikatne strukture, čineći svaku sveću jedinstvenim delom umetnosti. Ova veština je ograničena na mali broj žena, dodatno naglašavajući vrednost i posebnost rajske sveće.

Ovaj običaj odražava duboko poštovanje Vlaha prema pokojnicima, ističući značaj svetlosti ne samo u životu već i nakon smrti, kao ključni element koji vodi dušu kroz mračne prostore ka večnom miru i svetlu.

Pesme tuge nostalgije i čežnje

Pretekatura je posebna uloga unutar vlaške zajednice, koju obavljaju žene odabrane da svojim pevanjem prate dušu pokojnika na putu ka "onom svetu" ili ga pozivaju pesmom da prisustvuje daći pripremljenoj u njegovu čast. 

Ove žene, često u grupama od tri ili pet, izvode dve vrste pesama: pogrebne i podušne. Pogrebne pesme sadrže uputstva za pokojnika o tome kako da se snađe na "onom svetu", dok podušne pesme nude smernice za privremeni povratak na ovaj svet.

24sedam/Goran Sivački

Tokom izvođenja, Vlahinje zadržavaju svoju emocionalnu staloženost bez plača ili naricanja, no emocije koje njihovi glasovi prenose su duboke i snažne. Tekstovi ovih pesama dotiču suštinu života i smrti, te se sve one smatraju delom "kînćiśe d’ dor", odnosno pesama tuge, nostalgije i čežnje, odražavajući duboko ukorenjene duhovne i emocionalne aspekte vlaške kulture.

Bližnji i posle smrti deo svakodnevice 

Tradicija kod Vlaha pokazuje duboko ukorenjenu praksu sećanja i odavanja poštovanja pokojnicima, koja prožima svakodnevni život zajednice. Ova praksa nije ograničena samo na posebne datume ili godišnjice smrti, već se sprovodi kontinuirano, kroz česte male gestove koji pokazuju kako se mrtvi i dalje drže blizu srca živih.

Svakodnevno pominjanje pokojnika može biti jednostavno kao što je deljenje šoljice kafe "za dušu pokojnika", gest koji simbolizira želju da se pokojnik uključi u trenutke intimnosti i druženja. Tokom verskih praznika, ova praksa se proširuje na pripremu posebnih obroka namenjenih dušama pokojnika, naglašavajući zajedništvo sa onima koji više nisu fizički prisutni.

Pored hrane i pića, Vlasi namenjuju pokojnicima i druge stvari koje su im bile drage za života, u nadi da će im te stvari omogućiti da na "onom svetu" stvore svoj raj.

To može biti cvet, deo bašte (poznat kao "pomana rajuluj"), svetlost sunca koja označava toplinu i život, zvuci prirode poput poja ptica ili pesme kukavice koja najavljuje dolazak proleća, sve u želji da se pokojniku dočara osećaj kontinuiteta i prisutnosti u promenama koje donose godišnja doba.

Voda sa izvora, simbol čistoće i života, vatra koja pruža toplotu i svetlost, te pesme koje su možda imale posebno značenje, takođe se često namenjuju pokojnicima. Ovi elementi nisu samo simbolični, već predstavljaju pokušaj da se pokojnicima pruži ono što su voleli i čemu su se radovali dok su bili među živima.

Ova praksa ilustruje kako Vlasi vide smrt ne kao kraj, već kao prelazak u drugačiji oblik postojanja, gde duše pokojnika nastavljaju da žive u svetu koji odražava lepote i radosti ovog sveta.

24sedam/Goran Sivački

Kroz ovakve gestove, živi pokušavaju da osiguraju da njihovi pokojnici ne samo da se sećaju i poštuju, već i da im se na "onom svetu" pruži sve što je potrebno za srećan i ispunjen "život posle smrti".

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi