Suecka kriza je uzdrmala ceo svet: Pretilo se nuklearnim bombama, a Jugoslavija je podstakla kraj rata

Suecka kriza koja je počela 29. oktobra 1956, a okončana 7. novembra iste godine, krenula je da se stišava na današnji dan pre 67 godina, kada je 1. novembra, na predlog Jugoslavije, Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom je traženo da Velika Britanija, Francuska i Izrael obustave oružane akcije i povuku se sa teritorije Egipta.

Sve je počelo kada su krajem tog oktorba izraelske oružane snage potisnule Egipat prema Sueckom kanalu, vrednom plovnom putu koji je kontrolisao dve trećine nafte koja završava u Evropi.

U julu te godine egipatski predsednik Gamal Abdel Naser nacionalizovao je kanal. Izraelcima su se pridružile francuske i britanske snage, što je narušilo njihove odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i zamalo uvelo Sovjetski Savez u sukob.

Na kraju je Egipat izašao kao pobednik, a britanska, francuska i izraelska vlada su povukle svoje trupe krajem 1956. i početkom 1957. Ova kriza je bila ključni događaj među hladnoratovskim supersilama.

Nacionalizovanje Sueckog kanala

Suecki kanal je izgrađen u Egiptu pod nadzorom francuskog diplomate Ferdinanda de Lesepsa i njime je upravljala britansko-francuska organizacija. Plovni put, koji je otvoren 1869. nakon deset godina izgradnje, odvaja veći deo Egipta od Sinajskog poluostrva.

Dug 193,3 kilometra, Suecki kanal povezuje Sredozemno more sa Indijskim okeanom preko Crvenog mora, omogućavajući da se roba direktno otprema između Evrope i Azije. Njegova vrednost za međunarodnu trgovinu učinila ga je skoro trenutnim izvorom sukoba među egipatskim susedima - i hladnoratovskim supersilama koje su se borile za dominaciju.

AP photo

Katalizator zajedničkog izraelsko-britansko-francuskog napada na Egipat bila je nacionalizacija Sueckog kanala koju je u julu 1956. sproveo egipatski lider Gamal Abdel Naser. To je pripremao već neko vreme.

Dve godine ranije, posle Drugog svetskog rata, egipatska vojska je počela da vrši pritisak na Britance da u zoni kanala okončaju svoje vojno prisustvo iz kolonijalne ere (koje je odobreno Anglo-egipatskim ugovorom iz 1936). Naserove oružane snage su takođe učestvovale u sporadičnim bitkama sa izraelskim vojnicima duž granice između dve zemlje, a egipatski lider nije učinio ništa da sakrije svoju antipatiju prema cionističkoj naciji.

Podržan sovjetskim oružjem i novcem i besan na SAD zbog odustajanja od obećanja da će obezbediti sredstva za izgradnju Asuanske brane na reci Nil, Naser je naredio da se Suecki kanal zapleni i nacionalizuje, tvrdeći da bi putarine sa brodova koji prolaze kroz kanal platile Asuansku branu.

Britanci su bili ljuti zbog tog poteza i, tokom tajnih vojnih konsultacija, tražili su podršku Francuza (koji su verovali da Naser podržava pobunjenike u francuskoj koloniji Alžir) i susednog Izraela za oružani napad kako bi ponovo zauzeli kanal.

Početak Suecke krize

AP photo

Izraelci su prvi udarili 29. oktobra 1956. Dva dana kasnije pridružile su im se britanske i francuske vojne snage. Prvobitno su snage iz tri zemlje bile spremne da napadnu odjednom, ali su britanske i francuske trupe kasnile.

Na kraju su se britanske i francuske trupe uspešno iskrcale u Port Said i Port Fuad i preuzele kontrolu nad područjem oko Sueckog kanala. Međutim, njihovo oklevanje dalo je Sovjetskom Savezu, takođe suočenom sa rastućom krizom u Mađarskoj, vremena da reaguje.

Sovjeti, koji su hteli da steknu uporište na Bliskom istoku, snabdevali su od 1955. egipatsku vladu oružjem iz Čehoslovačke i na kraju su pomogli Egiptu da izgradi Asuansku branu na reci Nil nakon što su SAD odbile da podrže projekat.

Sovjetski lider Nikita Hruščov osudio je invaziju i zapretio da će ispaliti nuklearne projektile na Zapadnu Evropu ako se izraelsko-francusko-britanske snage ne povuku.

Intervencija SAD

Reakcija predsednika Dvajta Ajzenhauera i njegove administracije bila je odmerena. On je upozorio Sovjete da bi bezobzirna priča o nuklearnom sukobu samo pogoršala situaciju i upozorio Hruščova da se uzdrži od direktne intervencije u sukobu.

AP photo

Osim toga, Ajzenhauer i državni sekretar Džon Foster Dals uputili su stroga upozorenja i Francuzima, Britancima i Izraelcima, govoreći im da odustanu od svoje kampanje i povuku se sa egipatskog tla.

Ajzenhauer je bio uznemiren, posebno zbog toga što Britanci nisu obaveštavali SAD o svojim namerama.

Amerika je svim trima nacijama zapretila ekonomskim sankcijama ako istraju u napadu. Pretnje su učinile svoje: britanske i francuske snage su se povukle do decembra, a Izrael je konačno pokleknuo pod pritiskom SAD, prepustivši kontrolu nad kanalom Egiptu, koji je ponovo otvorio Suecki kanal u martu 1957.

Suecka kriza je označila prvu upotrebu mirovnih snaga Ujedinjenih nacija. Snage Ujedinjenih nacija za vanredne situacije (UNEF) bile su naoružana grupa upućena u to područje da nadgleda završetak neprijateljstava i povlačenje tri okupacione snage.

Posledice Suecke krize

AP photo

Posle Suecke krize, Britanija i Francuska, nekada sedišta ogromnih kolonijalnih imperija, ostvarile su svoj uticaj pošto su svetske sile oslabile kako su SAD i SSSR preuzeli moćniju ulogu u globalnim poslovima. Britanski premijer Entoni Idn podneo je ostavku dva meseca nakon povlačenja britanskih trupa.

Kriza je učinila Nasera ​​moćnim herojem u rastućim arapskim i egipatskim nacionalističkim pokretima. Izrael, iako nije dobio pravo da koristi kanal, ponovo je dobio pravo da otprema robu duž Tiranskog moreuza.

Deset godina kasnije Egipat je ponovo zatvorio kanal nakon Šestodnevnog rata u junu 1967. Skoro deceniju kasnije Suecki kanal je postao linija fronta između izraelske i egipatske vojske.

Godine 1975, kao gest mira, egipatski predsednik Anvar el Sadat ponovo je otvorio Suecki kanal. Danas kroz kanal godišnje prođe oko 300 miliona tona robe.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi