Zašto je NE Zaporožje toliko važna i kolika je opasnost od radijacije?

Rusija i Ukrajina razmenjuju optužbe za planiranje napada na nuklearnu elektranu Zaporožje.

U sredu ujutru ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski objavio je da je ruska vojska postavila naprave slične eksplozivu na krovove nekoliko objekata nuklearne elektrane Zaporožje i da će je uništiti u noći između srede i četvrtka. 

Od momenta kada je ova informacija objavljena, i ruski i ukrajinski zvaničnici razmenjuju optužbe.

Zelenski je u telefonskom razgovoru sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom rekao da ruske snage spremaju "opasne provokacije u Zaporožju“, nakon što je savetnik direktora ruske energetske kompanije Rosenergoatom Renat Karča, izneo tvrdnju da će ukrajinske snage napasti nuklearnu elektranu preciznim oružjem i bespilotnim letelicama.

Ukrajinske oružane snaga navele su u saopštenju da postoje operativni podaci da su na krov trećeg i četvrtog reaktora nuklearke postavljene eksplozivne naprave i da je moguć napad "u bliskoj budućnosti".

Dodaje se da eksplozije tih naprava ne bi oštetile reaktore kako bi se stvorila slika da je nuklearka granatirana sa ukrajinske strane.

Prethodno je Karča rekao da će ukrajinske snage tokom noći napasti nuklearnu elektranu Zaporožje preciznim oružjem i bespilotnim letelicama.  Za televiziju Rusija 24 je rekao da je ta informacija primljena u sredu i da je dobio ovlašćenje da govori o tome.

Dodao je i da Ukrajina planira da iz aviona izbaci municiju punjenu radioaktivnim otpadom uklonjenim iz Južnoukrajinske nuklearne elektrane 3. jula, prenele su RIA Novosti.

Nijedna strana nije iznela dokaze za svoje tvrdnje.

Nuklearna elektrana Zaporožje nalazi se na levoj obali Dnjepra u blizini grada Energodara. 
Nuklearka je od 2022. godine pod kontrolom ruskih snaga.

Opasnost od radijacije

Zaporoška nuklearna elektrana je najveća u Evropi, ima kapacitet od oko 6.000 MV, a nekada je proizvodila četvrtinu ukupne električne energije u Ukrajini. Sastoji se od šest blokova i od 1996. funkcioniše kao samostalna jedinica nacionalne nuklearne mreže "Energoatom" koju kontroliše Kijev.

To je najveća nuklearna elektrana u Evropi po broju blokova i kapacitetu. Stanica ima šest energetskih blokova VVER-1000, svaki kapaciteta 1 gigavat.

AP Photo/Evgeniy Maloletka

Elektranu od marta 2022. čuva ruska vojska. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije istaklo je tada opravdanost preuzimanja kontrole nad elektranom od strane ruske vojske u smislu sprečavanja curenja nuklearnih i radioaktivnih materijala. 

Elektrana ima šest vodenih reaktora pod pritiskom i nekoliko skladišta radioaktivnog nuklearnog otpada.

Najočigledniji rizik od pogađanja jednog od reaktora granatom ili raketom je da će biti oštećen jedan od spoljnih zaštitnih omotača.

Reaktori su pravljeni tako da izdrže određeni nivo spoljnog pritiska ili oštećenja, ali ne i direktan udarac bojeve municije.

Ako omotač ili sistem za hlađenje reaktora budu oštećeni, gotovo će sigurno doći do curenja radijacije.

Postoji rizik i od nuklearne ili hidrogenske eksplozije.

AP Photo/File

- Ako raketa pogodi jedan od reaktora, curenje radijacije koje bi usledilo imalo bi posledice po Evropu, Krim i po čitavu Ukrajinu - kazala je za BBC Olja Košarna, nezavisni ukrajinski stručnjak za nuklearnu energiju.

Ruski fizičar Andrej Ožarovski, specijalizovan za bezbedno uklanjanje nuklearnog otpada, objasnio je svojevremeno da ukoliko dođe do incidenta u nuklearnoj elektrani u Zaporožju, to bi izazvalo oslobađanje ogromne količine radioaktivnog Cezijuma-137, nusproizvoda nuklearne fisije poznatog po sposobnosti da putuje vazduhom na velike udaljenosti.

Širenje Cezijuma-137 imalo bi potencijalno katastrofalne posledice po ljudsko zdravlje, a moglo bi i da izazove kontaminaciju poljoprivrednog zemljišta što bi uticalo na žetve godinama u budućnosti.

Igor Kirilov, šef ruskih snaga za zaštitu od radioaktivnih, hemijskih i bioloških napada rekao je još prošle godine da bi u slučaju nuklearnog akcidenta radioaktivni materijal prekrio Nemačku, Poljsku i Slovačku.

AP Photo

Kirilov je takođe rekao da bi akcije ukrajinskih oružanih snaga na teritoriji nuklearke mogle da dovedu do situacije slične nuklearnom akcidentu u Fukušimi, u Japanu.

Judžin Švageraus, profesor sistema nuklearne energije na Univerzitetu Kembridž, rekao je da postrojenje nije izgrađeno za smeštaj trupa i vojnu opremu.

- Elektrane služe da proizvode električnu energiju i bilo koja druga namena industrijskog postrojenja izaziva zabrinutost  rekao je za Skaj njuz.

Ipak, istakao je da postoji razlika između stvarnih i percipiranih opasnosti. Pošto su reaktori ugašeni još pre nekoliko meseci, Švageraus je kazao da je najopasniji produkt jod-131 sada dostigao bezbedne nivoe.

Ukoliko bi elektrana zaista bila uništena, nastala bi katastrofa poput one u Černobilju, a radijacija bi mogla da se proširi na teritoriju od oko 2 miliona kvadratnih kilometara čime bi bila pogođena čitava evropska populacija. 

 

BONUS VIDEO

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi