Umro prvi uzbunjivač u SAD: Ko je bio Danijel Elsberg, kako je raskrinkao Pentagon i ostao poznat kao „najopasniji čovek u Americi"

Danijel Elsberg, uzbunjivač koji je razotkrio razmere američke umešanosti u Vijetnamski rat, umro je u 92. godini.

On je preminuo u svom domu u Kensingtonu u Kaliforniji od raka pankreasa, saopštila je njegova porodica.

Curenje Pentagonovih dokumenata iz 1971. godine za koje je odgovoran ovaj bivši američki vojni analitičar dovelo je do toga da ga proglase "najopasnijim čovekom u Americi".

Sve je na kraju došlo do Vrhovnog suda jer je Niksonova administracija pokušala da blokira objavljivanje u Njujork tajmsu.

Međutim, optužbe za špijunažu protiv Elsberga na kraju su odbačene.

- Danijel je bio tragalac za istinom i patriota, istinoljubac, antiratni aktivista, voljeni muž, otac, deda i pradeda, mnogima drag prijatelj, a mnogima inspiracija. Nedostajaće nam svima - navela je Elsbergova porodica u saopštenju.

Decenijama je Danijel Elsberg bio neumorni kritičar prkoračenja ovlašćenja rada vlade i vojnih intervencija.

 

 

Njegovo protivljenje se iskristalisalo tokom 1960-ih, kada je savetovao Belu kuću o nuklearnoj strategiji i sproveo procenu rata u Vijetnamu za Ministarstvo odbrane.

Ono što je Elsberg naučio tokom tog perioda teško je opterećivalo njegovu savest. Kad bi samo javnost znala, mislio je, politički pritisak da se okonča rat mogao bi se pokazati neodoljivim.

Objavljivanje Pentagonovih dokumenata, 7.000 vladinih stranica koje su razotkrile obmane više američkih predsednika, bilo je posledica njegove želje za mirom.

Dokumenti su bili suprotni sa vladinim javnim izjavama o ratu, a otkrića koja su sadržala pomogla su da se okonča sukob i, na kraju, dovela do pada predsednika Ričarda M. Niksona.

Elsberg je bio „deda uzbunjivača", rekao je za BBC bivši glavni urednik lista Gardijan Alan Rusbridžer.

Njegova intervencija je „radikalno promenila mišljenje javnosti o Vijetnamskom ratu“, rekao je Rusbridžer u programu „World Tonight Radio 4". Slučaj protiv njega predstavlja presedan i „nijedna američka vlada nikada od tada nije pokušala da zabrani neki papir iz razloga nacionalne bezbednosti“, rekao je on.

 

 

Pentagonovi dokumenti su doveli do sukoba oko prvog amandmana između Niksonove administracije i Njujork tajmsa, koji je prvi objavio priče zasnovane na dokumentima koje su vladini zvaničnici okarakterisali kao čin špijunaže koji je ugrozio nacionalnu bezbednost. Vrhovni sud SAD presudio je u korist slobode štampe.

Elsberg je 1971. godine optužen na saveznom sudu u Los Anđelesu za krađu, špijunažu, zaveru i druge tačke, ali pre nego što je porota mogla da donese presudu sudija je odbacio slučaj navodeći ozbiljan prekršaj vlade, uključujući nezakonito prisluškivanje.

Sudija je rekao da mu je usred slučaja jedan od najboljih pomoćnika predsednika Niksona ponudio posao direktora FBI.

Takođe se ispostavilo da je došlo do provale u kancelariju Elsbergovovog psihijatra koju je odobrila vlada.

Posvećeni uzbunjivač do kraja života

Elsberg je rođen u Čikagu 7. aprila 1931. godine, a odrastao je u predgrađu Detroita u Mičigenu. Pre nego što je stigao u Pentagon, bio je veteran marinaca sa doktoratom na Harvardu, koji je radio za Ministarstvo odbrane i Stejt department.

 

 

Prema Rusbridžeru, nedavne uzbunjivače kao što su Džulijan Asanž i Edvard Snouden je „ukalupio" Elsberg.

On je za BBC rekao da ga je slučaj Pentagonovih papira podstakao da razmisli „ko može da definiše nacionalni interes: da li je to današnja vlada ili ljudi sa savešću poput Danijela Elsberga?“

Elsberg je nastavio da poziva vladu na odgovornost godinama nakon curenja dokumenata Pentagona.

Tokom intervjua u decembru 2022. on je za BBC rekao da je on tajna „rezervna kopija“ za curenje dokumenata Vikiliksa.

U slučaju Vikiliksa, organizacija Džulijana Asanža objavila je više od 700.000 poverljivih dokumenata, video-snimaka i diplomatskih depeša koje je obezbedio obaveštajni analitičar američke vojske 2010. godine.

Elsberg je rekao da oseća da Asanž „može da se osloni na mene da pronađem neki način da izvučem informacije”.

AP Photo, File

Nakon dijagnoze raka pankreasa u februaru, kada su lekari rekli Elsbergu da ima tri do šest meseci života, on je proveo poslednje mesece razmišljajući o Pentagonovim dokumentima i podstičući uzbunjivače.

U mejlu iz marta 2023. do kojeg je došao Vašington Post Elsberg je napisao: „Kada sam kopirao Pentagonove papire 1969. godine, imao sam sve razloge da mislim da ću ostatak života provesti iza rešetaka. To je bila sudbina koju bih rado prihvatio ako bi to značilo ubrzavanje završetka Vijetnamskog rata, koliko god to izgledalo malo verovatno“.

Politiko je 4. juna objavio intervju sa Elsbergom i u njemu ga je pitao da li je uzbunjivanje vredno rizika uprkos njegovom mišljenju da to vladu nije učinilo poštenijom.

- Kada smo suočeni sa prilično krajnjom katastrofom, kada smo na ivici da raznesemo svet preko Krima ili Tajvana ili Bahmuta - sa tačke gledišta civilizacije i opstanka osam ili devet milijardi ljudi, kada je sve u pitanju, da li vredi makar i mala šansa da ćemo postići mali efekat? Odgovor je: Naravno... Može se čak reći da je to obavezno - odgovorio je on.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi