Svet se guši: U 2022. godini samo 13 zemalja i teritorija imalo je čist vazduh, a dve države su iznenadile poboljšanjem

Prema novom izveštaju, samo 13 svetskih zemalja i teritorija imalo je dobar kvalitet vazduha prošle godine, pošto je zagađenje 2022. poraslo do alarmantnog nivoa.

Izveštaj IKAir-a, kompanije koja prati kvalitet vazduha širom sveta, otkrio je da prosečno godišnje zagađenje vazduha u otprilike 90 odsto analiziranih zemalja i teritorija premašuje smernice Svetske zdravstvene organizacije o kvalitetu vazduha, koje su dizajnirane kako bi pomogle vladama da donesu propise za zaštitu javnog zdravlja.

IKAir je analizirao prosečan kvalitet vazduha iz 131 zemlje i teritorije i otkrio da samo šest zemalja - Australija, Estonija, Finska, Grenada, Island i Novi Zeland - i sedam teritorija na Pacifiku i Karibima, uključujući Gvam i Portoriko, ispunjavaju smernice za kvalitet vazduha SZO, koje zahtevaju prosečan nivo zagađenja vazduha od 5 mikrograma po kubnom metru ili manje.

Sedam zemalja - Čad, Irak, Pakistan, Bahrein, Bangladeš, Burkina Faso, Kuvajt i Indija - imalo je loš kvalitet vazduha koji je daleko premašio smernice SZO sa preko 50 mikrograma po kubnom metru.

Studija se posebno bavila finim česticama, ili PM2,5, koji su najmanji zagađivač, ali i najopasniji. Kada se udiše, PM2,5 putuje duboko u plućno tkivo, gde može ući u krvotok. Nastaje prilikom sagorevanja fosilnih goriva, oluje prašine i šumskih požara, a povezana je sa brojnim zdravstvenim problemima uključujući astmu, bolesti srca i druge respiratorne bolesti.

Profimedia

SZO je pooštrila svoje godišnje smernice za zagađenje vazduha u septembru 2021, smanjivši prihvatljivu količinu finih čestica sa 10 na 5 mikrograma po kubnom metru.

Milioni ljudi umiru svake godine od zdravstvenih problema povezanih sa zagađenjem vazduha. U 2016. godini oko 4,2 miliona prevremenih smrti bilo je povezano sa finim česticama, prema agenciji UN. Da su najnovije smernice tada primenjene, SZO je ustanovila da je moglo biti skoro 3,3 miliona manje smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem.

Problematične oblasti

Izveštaj takođe nastavlja da naglašava zabrinjavajuću nejednakost: nedostatak stanica za praćenje u zemljama u razvoju u Africi, Južnoj Americi i na Bliskom istoku, što rezultira nedostatkom podataka o kvalitetu vazduha u tim regionima.

Iako je Afrika zabeležila poboljšanje u broju zemalja uključenih u ovogodišnji izveštaj u poređenju sa 2021, kontinent je i dalje u velikoj meri najslabije pokriven. Prema IKAir-u, samo 19 od 54 afričke zemlje ima dovoljno podataka na raspolaganju sa svojih stanica za praćenje.

Profimedia

Glori Dolfin Hejms, izvršna direktorka kompanije „IKAir North America", rekla je da svaki put kada doda novu zemlju kojoj su nekada nedostajali podaci o kvalitetu vazduha, kao što je 2021. bio slučaj sa Čadom - te zemlje neizbežno dospeju na vrh liste najzagađenijih.

- Ako pogledate ono što se naziva satelitskim ili modeliranim podacima, Afrika bi trebalo da bude verovatno najzagađeniji kontinent na planeti, ali mi nemamo dovoljno podataka. To znači da je potrebno mnogo više podataka da bismo zaista utvrdili koje su najzagađenije zemlje i gradovi na svetu - rekla je Hejms za Si-En-En.

Međutim, jedna od najvećih prepreka trenutno, kako je istakla, jeste „način na koji vlade trenutno prate kvalitet vazduha“, objašnjavajući da većina vlada ima tendenciju da ulaže u instrumente koji ne uspevaju da precizno mere fine čestice u vazduhu.

U SAD i Kini kvalitet vazduha poboljšan

U Sjedinjenim Američkim Državama, kako je utvrđeno u izveštaju, zagađenje vazduha se značajno poboljšalo prošle godine u poređenju sa 2021. zbog relativno blage sezone požara.

Profimedia

Kofivil u Kanzasu je prošle godine imao najgori kvalitet vazduha u SAD, što je IKAir pripisao obližnjoj rafineriji nafte. Kolumbo u Ohaju, Atlanta i Čikago su na vrhu liste najvećih američkih gradova sa najgorim kvalitetom vazduha, iako su istraživači takođe primetili da je Kalifornija dom 10 od 15 najvećih gradova sa najgorim zagađenjem vazduha, uključujući Los Anđeles i Sakramento.

Širom sveta, kažu istraživači, glavni izvori zagađenja vazduha prošle godine bili su šumski požari i sagorevanje fosilnih goriva za transport i proizvodnju energije, što izaziva haos u najugroženijim i marginalizovanim zajednicama.

- Ovde se bukvalno radi o tome kako mi kao planeta nastavljamo nezdrav odnos sa fosilnim gorivima. I dalje zavisimo od fosilnih goriva i fosilna goriva su odgovorna za vežinu zagađenja vazduha sa kojim se susrećemo na ovoj planeti - rekla je Hejms.

Kina, koja je decenijama bila blizu vrha liste za najgore zagađenje vazduha, nastavila je da pokazuje poboljšan kvalitet vazduha u 2022. Skoro 64 odsto ​​od 524 analizirana grada u kontinentalnoj Kini zabeležilo je smanjenje godišnje količine PM2,5.

Profimedia

Ipak, IKAir napominje da je upotreba uglja u zemlji i dalje glavno pitanje za klimu i životnu sredinu, i da uprkos poboljšanju, nijedan od kineskih gradova zapravo nije ispunio godišnje smernice SZO.

Šumski požari izazvani klimatskim promenama, rekla je Hejms, takođe igraju značajnu ulogu u pogoršanju kvaliteta vazduha, posebno u SAD. U izveštaju se navodi da su šumski požari poslednjih godina brzo obezvredili poboljšanja kvaliteta vazduha koja su SAD napravile tokom protekle decenije.

- Šumski požari su u velikoj meri problem globalnog zagrevanja i stvaraju suštinski nesigurne uslove - rekla je Hejms, naglašavajući da zemlje moraju da uče jedna od druge i da su među onima sa najboljim kvalitetom vazduha upravo one države koje preduzimaju specifične akcije za prelazak sa industrije zagađivača na zelenije oblike energije, poput sunca i vetra.

Ona dodaje da je takođe važno proširiti mreže za praćenje kvaliteta vazduha, posebno u pretežno nepovoljnim regionima. Na primer, uprkos tekućem ratu u Ukrajini, izveštaj IKAir-a pokazuje da je Ukrajina proširila mreže za praćenje vazduha, prikupljajući podatke iz skoro trostruko većeg broja gradova 2022. nego 2021. godine.

- Ono što smo naučili jeste da se ono što se meri i i funkcioniše. Moramo prikupiti više podataka. Moramo da obavestimo ljude o ovim informacijama, a one moraju da budu besplatne i dostupne, kako bi mogli da donesu bolje odluke - zaključila je Hejms. 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi