Kako izgleda život u najzagađenijoj prestonici na svetu? (FOTO/VIDEO)

08.05.2022

09:16

0

Autor: N. Pavlović

Smog nikada ne nestane u potpunosti

Kako izgleda život u najzagađenijoj prestonici na svetu? (FOTO/VIDEO)
AP Photo/Manish Swarup, File

Dolazak proleća u Nju Delhi donosi veliko olakšanje. Vazduh je hladan i svež, a sa umerenijim vremenom dolaze i kratkotrajni pljuskovi od kojih vegetacija buja.

U aprilu jugozapadni vetrovi duvaju kroz region, a smog koji pokriva grad tokom jeseni i zime počinje da se rasipa. Međutim, nikada ne nestane u potpunosti.

Proteklih 10 godina, Šahin Kokhar posmatra ove godišnje promene. U oktobru, dok se vozi gradom, uočava da se neprirodno sivo nebo pojavi iznenada.

- Jednog minuta je sunčano, a već u narednom ste u mraku. Svakog dana smo svedoci zastrašujućeg podsetnika na zagađenje sa kojim smo primorani da živimo - rekla je ona.

AP Photo/Altaf Qadri
 

Posledice zagađenja po ljude mogu biti razne, od iritacije kože i očiju do ozbiljnih neuroloških, disajnih i kardiovaskularnih oboljenja, poput astme, bronhitisa, hronične opstrukcije pluća, raka i tako dalje.

Zagađenje vazduha svake godine ubije 4,4 miliona ljudi širom sveta.

U oktobru i novembru đaci širom severne Indije, pogotovo oni u Nju Delhiju, moraju da se suoče da čestim prekidima u nastavi. Kako se zagađenje pogoršava, škole se svake godine zatvaraju na dve nedelje.

- Naša deca su nosila maske u školi mnogo pre koronavirusa - rekla je Kokhar.

Usred čileanske pustinje nalazi se ogromna "planina odeće", a iza toga se krije zabrinjavajuća priča (FOTO/VIDEO)

Na svu muku - i spaljivanje useva

Od 30 gradova na svetu sa najvišim nivoima zagađenja vazduha, 21 se nalazi u Indiji, a čak šest indijskih gradova je u prvih 10. Nju Delhi je u najgoroj poziciji jer je najviše izložen toksičnom vazduhu. Indijci udišu štetne čestice PM2.5, i po tome su peti na svetu, a Nju Delhi je, prema tim parametrima, najzagađenija prestonica na svetu.

AP Photo
 

Industrijsko zagađenje i izduvni gasovi jedni su od faktora koji najviše doprinose pojavi toksičnog vazduha tokom cele godine. Međutim, u oktobru i novembru problem je još veći zbog paljenja zemljišta.

Ne može se tačno znati u kolikom procentu spaljivanje useva utiče na zagađenje vazduha na godišnjem nivou, ali se smatra da je to oko 10 odsto, dok druge studije napominju da bi ta brojka mogla biti i veća. U Nju Delhiju posledice spaljivanja useva čine 42 odsto zagađenja vazduha. Jesen je doba kada građani svih uzrasta doživljavaju respiratorne probleme.

Godine 2015, Nju Delhi i države Radžastan, Pundžab, Utar Pradeš i Harijana su spaljivanje useva proglasili nezakonitim, međutim, zabrana se veoma teško sprovodila.

U januaru 2019. indijska vlada je pokrenula Nacionalni program za čist vazduh, petogodišnji plan koji ima cilj da smanji nivoe zagađenja širom zemlje. Zvaničnici imaju zadatak i da osveste narod o ovom pitanju, pogotovo kad je reč o starim zemljoradničkim praksama koje dovode do zagađenja.

Inovacije

Jedne septembarske večeri, Druv Sohni, inženjer i jedan od direktora digitalne platforme za održiva zemljoradnička rešenja nurture.farm, okupio je oko 200 meštana sela Karnala da bi im objasnio kako prelazak na nove metode rada može da im pomogne. Ne samo u njihovoj zaradi, već i u oporavku zemljišta.

AP Photo
 

Očekivano, suočio se sa velikim otporom i nevericom. Jedan zemljoradnik je upitao da li će to biti delotvorno.

- Radije bih da spalim svoja polja i završim sa tim - rekao je on.

- Ukoliko ne bude delotvorno, sam ću zapaliti vaša polja - odgovorio je Sohni.

Njegova organizacija je pokušala da ubedi lokalno stanovništvo da počne sa upotrebom organskog mikrobnog spreja koji je proizveo indijski Poljoprivredni istraživački institut u Nju Delhiju. Sohnijeva platforma bila je jedna od 12 kompanija kojima je Institut dao dozovolu da razviju tu tehnologiju u avgustu 2021.

Usred okeana plovi ogromno ostrvo smeća: Naučnici su na njemu sada našli pravo iznenađenje - život! (VIDEO)

U pitanju je sprej sačinjen od sedam različitih vrsta gljivica koje prirodno obitavaju u zemljištu. Istraživanjima se utvrdilo da su veoma efikasne u razgradnji strnjika za energiju i nutrijente. Sprej bi kompletno i brzo razgradio strnjike koje ostaju u poljima nakon žetve. Za samo tri nedelje, taj materijal bi se utopio u zemjište i služio bi kao đubrivo za sledeću sezonu.

Ipak, i dalje se "otpad" koji ostaje nakon žetve spaljuje u ogromnim količinama, oko 23 miliona tona godišnje.

Svakom farmeru dato je pet kapsula spreja sa instrukcijama da u svaku dodaju pet litara vode i drugih sastojaka. Smeša bi se fermentisala naredna tri dana, a 25 litara se potom ručno prskalo preko polja naredne dve nedelje. Svaka kapsula je farmera koštala 60-70 rupija (oko 90 centi) i mogla bi da se iskoristi za jedan hektar. Ipak, zemljoradnici izgleda nisu bili vešti u pripremi te smeše, pa je prizvod sada dostupan i u prahu.

AP Photo/Altaf Qadri
 

Mikrobni sprej nije bio jedino rešenje koje im je ponuđeno. Farmerima je predloženo da sade hibridnu vrstu pirinča koja bi mogla da bude spremna za žetvu za 120 dana. Međutim, to nije bilo popularno među zemljoradnicima jer nisu verovali u ekonomsku isplativost celog poduhvata.

Bilo kako bilo, ovim ponuđenim proizvodima bi se smanjivao ne samo stepen zagađenja već bi se hranilo zemljište.

Ipak, organizacije poput nurture.farm ne odustaju, a do sada je njihov sprej iskorišćen na više od 500.000 hektara u četiri države gde se usevi najviše spaljuju.

Šahin Kokhar se nada da će ovakve intervencije moći da učine smog bar malo podnošljivijim nego proteklih sezona.

Gušenje u smogu

Saobraćajni policajac koji radi na jednoj od prometnih raskrsnica u Delhiju kaže da je nivo zagađenja prošle zime postao nepodnošljiv.

- Skinuo sam masku da bih dunuo u pištaljku da zaustavim saobraćaj, ali bilo je užasno - rekao je muškarac star 48 godina.

Zbog izduvnih gasova koje ispuštaju vozila oko njega s vremena na vreme teško mu je da dođe do daha, sa čim se slaže i socijalna radnica Nilam Džoši (39), koji kaže da oseća zagađenje svaki put kada izađe iz kuće.

- Kada ujutru izađeš iz kuće, to je prva stvar sa kojom se sretneš - kaže Džoši, i dodaje da se do kraja dana privikne na zagađen vazduh, ali da svakog jutra ponovo doživljava šok.

AP Photo/Altaf Qadri, File
 

Pravo na vazduh

Aditija Dubej (18), aktivista za zaštitu životne sredine, proveo je poslednje dve godine zalažući se za hitnu akciju protiv zagađenja u Delhiju.

Svake godine grad muči oblak mutnog smoga koji peče grlo, ali je gore zimi, kada su niže temperature i vetar sporije duva, zbog čega se štetne čestice duže zadržavaju u vazduhu.

- Zima je postala mučenje i svaki dan je kao kazna. Oči me peckaju i suze. Osećam da mi fali daha - rekao je Dubej.

Glavni ministar Delhija Arvind Kedžrival pokušao je da kontroliše nivo zagađenja zabranivši bacanje petardi tokom Divalija, festivala svetla, ali su proslave uglavnom tekle normalno. Dim koji je oslobođen tokom Divalija pogoršan je pomenutim naglim paljenjem otpada od useva na okolnim poljoprivrednim zemljištima.

Do 5. novembra većina lokacija u Delhiju beležila je AKI iznad 500, što je najviši nivo na skali.

Tada je Dubiju prekipelo, pa je uputio molbu Vrhovnom sudu, tražeći da se zaštiti njegovo „pravo da diše“. Sud je 15. novembra presudio u njegovu korist i naložio centralnoj vladi da učini više po tom pitanju.

Nakon toga su zatvorene škole, obustavljen je saobraćaj koji nije neophodan, kao i pojedini građevinski projekti, a naloženo je i da se šest od 11 elektrana na ugalj zatvori do kraja novembra 2021.

Loš vazduh mogao bi da skrati životni vek stotina miliona Indijaca za čak devet godina, pokazalo je nedavno istraživanje Instituta za energetsku politiku Univerziteta u Čikagu (EPIC).

Studija je takođe otkrila da je svaki od 1,3 milijarde stanovnika Indije godišnje izložen nivoma zagađenja koji premašuju smernice koje je postavila SZO.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi