Kako hiljade Maskovih satelita zagađuju naše nebo? Posledice mogu biti katastrofalne (VIDEO)

"Spejs iks", kompanija Ilona Maska, lansirala je hiljade satelita u orbitu, a i mi iz Srbije imamo priliku da ih ponekad vidimo na nebu.

Sateliti su deo projekta "Starlink", čiji je cilj pružanje brzih internetskih usluga iz svemira do udaljenih područja na Zemlji. "Starlink" pruža usluge interneta putem ogromne mreže satelita i namenjen je ljudima koji žive u udaljenim područjima i nemaju pristup brzom internetu.

- Ima ljudi i u Ujedinjenom Kraljevstvu u toj kategoriji, ali ih je više širom sveta, na kontinentima kao što je Afrika - rekla je Lusinda King, menadžerka svemirskih projekata na Univerzitetu u Portsmautu.

"Starlinkovi" sateliti stavljeni su u nisku orbitu oko Zemlje kako bi veze između satelita i površine Zemlje bile što bolje. Međutim, potreban je veliki broj takvih satelita kako bi se osigurala potpuna pokrivenost celog sveta. Smatra se da je "Starlink" od 2018. poslao u svemir oko 3.000 satelita, a moglo bi da ih bude 10.000 ili 12.000, čime bi internet mogao da se dobije i u pustinjama ili na planinama. Cilj je da Mask u svemir postavi neverovatne 42.000 satelita. Poređenja radi, od "Sputnjika", prvog sovjetskog satelita ikada lansiranog, njihov broj je narastao na 8.000, a 2.218 ih je i dalje u funkciji.

Time ne bi bilo potrebno graditi ogromne infrastrukture, poput kablova i stubova.

Koliko to košta i ko će koristiti "Starlink"?

"Starlink" nije jeftin u poređenju sa drugim standardnim provajderima. Korisnicima naplaćuju 99 dolara mesečno, a antena i ruter potrebni za povezivanje sa satelitima koštaju 549 dolara. 

Primera radi, 96 odsto domaćinstava u Velikoj Britaniji već ima pristup brzom internetu, kao i 90 odsto njih u EU i SAD.

- Većina razvijenog sveta je već dobro povezana, tako da se "Starlink" oslanja na prihode s malog dela tržišta - kaže profesor Said Mostešar s Instituta za svemirsku politiku i pravo Univerziteta u Londonu.

Profimedia

Kompanija je objavila da ima 400.000 pretplatnika u 36 zemalja koje trenutno pokriva - uglavnom u Severnoj Americi, Evropi i Australaziji. Sledeće godine "Starlink" planira da se proširi i na Afriku, Južnu Ameriku i Aziju. U ovim regijama pokrivenost internetom je neujednačena.

- Cene "Starlinka" su možda previsoke za mnoge u Africi, ali on bi mogao da igra važnu ulogu u povezivanju škola i bolnica u tamošnjim udaljenim područjima - kaže Kris Hol.

Šta je sa svemirskim otpadom?

Postavljanje satelita u nisku atmosferu bi moglo da dovede do problema, kazao je Mostešar.

- Sateliti bi mogli da pogode druge letelice i stvore fragmente, a oni bi zauzvrat mogli da prouzrokuju veliku štetu dok lete velikim brzinama. Ukoliko ima previše delića, niski delovi atmosfere bi mogli onda postati neupotrebljivi u budućnosti. Možda nećemo moći da izađemo iz niske orbite u njene više delove gde se nalaze naši navigacioni i telekomunikacijski sateliti - objasnio je.

"Starlinkovi" sateliti i astronomima stvaraju velike probleme. Veliki broj njih se može videti golim okom u svitanje ili sumrak, što može narušiti teleskopske slike i posmatranje zvezda i planeta.

- Astronomi su prvi videli ovaj problem i prvi su se uzbunili - rekao je Mostešar.

Profimedia

Uz "Starlink" postoje i konkurenti kao što su "OneWeb" i "Viasat", koji takođe upravljaju satelitskim internetskim uslugama i postavljaju hiljade satelita u nisku Zemljinu orbitu.

Nedavno se dogodilo nekoliko bliskih susreta u kojima su učestvovali "Starlinkovi" sateliti, uključujući i preteći sudar s kineskom svemirskom stanicom.

Svetlosno zagađenje

Koje god bi bile prednosti sistema "Starlink", jedna od katastrofalnih posledica je svetlosno zagađenje. Sateliti ostavljaju svetlosni trag koji astronomske snimke čini neupotrebljivim.

Mask je pre dve godine te brige odbacio rekavši da njegovi sateliti neće narušiti astronomska istraživanja i da će, ukoliko je potrebno, biti ofarbani u crno.

Ideja je bila testirana sa satelitom 1130 "DarkSat", a rezultati su bili neubedljivi. Sledeća generacija bi trebalo da bude manje luminozna, ali to je i dalje jarko za osetljive astronomske instrumente koji se koriste za posmatranje zvezdanih objekata.

Oko 40 "Starlinkovih" satelita je palo na Zemlju, a kada bi se samo pet odsto njih pokvarilo tokom svog prognoziranog životnog veka od pet do sedam godina, dali bi svoj doprinos hiljadama delova svemirskog otpada koji kruži orbitom.

Mask je prvobitno planirao da svoje satelite postavi na visini od 1.100 kilometara, a 75 odsto njih  je trebalo da bude postavljeno na visini ne većoj od 600 kilometara.

Ispod te visine, rezidualni atmosferski otpor će na kraju dovesti do toga da pokvareni satelit ispadne iz orbite. "Spejs iks" je potom modifikovao svoje planove i zatražio dozvolu da svi sateliti orbitiraju na visini nižoj od 600 km. To bi trebalo da smanji rizike da pokvareni sateliti ostanu u višoj orbiti vekovima, međutim, tako se stvara i gužva u nižim delovima.

Osim toga, održavanje ovakve ogromne mreže satelita podrazumeva ogromne količine sirovih materijala i energije.

Profimedia

Konkurencija među kompanijama koje šalju satelite je velika, a rezultati masovne proizvodnje bi mogli da budu katastrofalni kada je reč o životnoj sredini. Takođe, tu su bezbednosna i poslovna pitanja.

Teorija glasi da ko prvi dođe do cilja, steći će skoro monopolsku moć, osvajajući potencijalno kolosalno tržište. Možda će u budućnosti postojati nekoliko satelitskih mreža na nebu, a biće samo jedan pobednik ili - možda nijedan.

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi